Plenarni predavači

Međunarodna konferencija
XVII DANI PRIMENJENE PSIHOLOGIJE
- Psihologija u funkciji dobrobiti pojedinca i društva -


MESTO VREDNOSTI U ŽIVOTU LJUDI

Vrednosti su izuzetno važne za pojedinca i društvo s obzirom na to da usmeravaju stavove i ponašanje ljudi. Glavni društveni problemi (nasilje, rat, agresija, kriminal, delinkvencija, bezakonje, korupcija, ekološko uništavanje, terorizam, totalitarizam, eksploatacija, beda, siromaštvo, glad, umiranje od gladi, neznanje, fanatizam i drugo) rezultat su ponašanja koja su u suprotnosti sa osnovnim ljudskim vrednostima. Ponašanje u skladu sa vrednostima predstavlja neophodan uslov stabilnosti i uspešnosti društva, a jačanje ponašanja koje je saglasno vrednostima predstavlja planetarni zadatak.
Psihološka istraživanja nas uveravaju da vrednosti predstavljaju i zauzimaju široko polje stavova i uverenja, koje predstavlja jedan od tri domena psihološke trilogije (ličnost; stavovi, uverenja i vrednosti; kognitivne sposobnosti). U psihologiji su nam potrebna jasna i razrađena teorijska objašnjenja vrednosti. Poslednjih decenija razvijen je sveobuhvatan teorijski model vrednosti. On obuhvata sve važne aspekte vrednosti: strukturu, hijerarhijsku organizaciju, razvoj, kros-kulturalnu validaciju i razlike, povezanost  sa drugim važnim psihološkim i bihevioralnim domenima i ulogu vrednosti u našem životu.
Poznavanje vrednosti je neophodno, ali to nije dovoljno za suočavanja sa svim rizicima u vezi sa individualnim i društvenim blagostanjem. Postoji još jedan suštinski zahtev, a to je već spomenuta usaglašenost vrednosti i ponašanja. Vrednosti koje nisu realizovane kroz naše ponašanje su beskorisne. Stoga je istraživanje odnosa između vrednosti i ponašanja od izuzetnog značaja za psihologiju. Ono je jedan od esencijalnih stubova u naučnom razmatranju osnova stabilnog društva, a ima i široke praktične posledice. Takođe nas približava večitom pitanju o ulozi vrednosti u našem životu: da li nas ponašanje saglasno vrednostima čini srećnijim ili ne. Stoga će završni deo predavanja biti usmeren na empirijske odgovore na ovo pitanje. Kao što rezultati istraživanja pokazuju, život i ponašanje koji su u skladu sa vrednostima, zapravo su povezani sa srećom i opštim blagostanjem.



Janek Musek | profesor emeritus, Filozofski fakultet, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija

Web site: https://www.jmusek.com

Završene studije psihologije (1964-1968), stečena diploma iz psihologije (1968) i odbranjen doktorat (1976) na Departmanu za psihologiju Fakulteta umetnosti i nauke (Filozofskog fakulteta) Univerziteta u Ljubljani.
Profesionalni rad: kao asistent (1970), docent (1977), vanredni profesor (1981), redovni professor (od 1988) na Departmanu za psihologiju Fakulteta umetnosti i nauke Univerziteta u Ljubljani, profesor emeritus (od 2015).
Nastavni rad u okviru sledećih oblasti: uvod u psihologiju, ličnost, diferencijalna psihologija, motivacija i emocije, kognitivna psihologija i istorija psihologije.
Upravnik Departmana za psihologiju (1980-1982), prodekan na Fakultetu umetnosti i nauke (1984-1986), prorektor Univerziteta u Ljubljani (1996-1998).
Uključen u više od dvadeset projekata osnovnih istraživanja, uglavnom kao vođa projekta (radne grupe) ili kao glavni istraživač.
Glavne oblasti istraživanja: psihologija ličnosti, individualne razlike, kognitivna psihologija, pozitivna psihologija, istorija psihologije; specifičnije: struktura ličnosti, blagostanje, vrednosti, simbolizam, donošenje odluka. Poznat kao autor teorije strukture ličnosti (Generalni faktor ličnosti, Piramidalni model strukture ličnosti) i teorije vrednosti (Sveobuhvatna teorija vrednosti; Dionizijski i apolonski okvir vrednosti).
Objavio oko 200 naučnih radova, 35 udžbenika i monografija, uključujući “Opšti faktor ličnosti” u izdanju Elsevier Academic Press, 2017.
Aktivan učesnik brojnih nacionalnih i međunarodnih naučnih konferencija i kongresa; koordinator ili organizator nekoliko nacionalnih i međunarodnih konferencija.
Mentor 37 doktoranada i 50 studenata master studija.



 




TRANSGENERACIJSKI PRENOS SLIKE TELA

Slika tela, koja se može razumeti kao kolekcija unutrašnjih repreznetacija o sopstvenom telu, predstavlja značajan psihološki konstrukt koji je povezan sa različitim aspektima selfa, uključujući samopouzdanje, odnose sa drugima i samoefikasnost. Dr Knafo će razmatrati put razvoja slike tela od detinjstva do odraslog doba i povezanost tog puta sa afektivnom vezanošću između roditelja i deteta. Nekoliko istraživanja u kojima je primenjena jedinstvena paradigma Intervjua ispred ogledala (Kernberg, Buhl-Neilsen, & Normandin, 2007) pružilo je bogate podatke koji ilustruju efekte obrazaca afektivne vezanosti, kulturoloških uticaja i psihopatologijeu vezi sa slikom tela tokom razvoja (kod dece predškolskog uzrasta, dece školskog uzrasta, adolescenata i odraslih). U predavanju će biti predstavljena ova istraživanja, kao i novo pilot istraživanje o upotrebi Intervjua ispred ogledala u proučavanju tela i afektivne vezanosti kod žena kod kojih postoji dijagnoza perinatalnog poremećaja raspoloženja i anksioznih poremećaja (PMADs).



Hannah Knafo | docent na Donald and Barbara Zucker School of Medicine, Hofstra University, USA

Web site: http://www.drhannahknafo.com

Hannah Knafo, doktor nauka u oblasti kliničke psihologije iz Njujorka. Dr Knafo je doktorske studije završila na Novoj školi za društvena istraživanja, a stručnu praksu u okviru doktorskih studija i usavršavanje nakon doktorata u Medicinskom centru Montefiore  u okviru Centra za procenu i rehabilitaciju dece. Trenutno radi na fakultetu (Donald and Barbara Zucker School of Medicine at Hofstra University) kao docent na predmetu Psihijatrija, i jedan je od vođa kliničkog tima u okviru Centra za perinatalnu psihijatriju u Zucker Hillside bolnici. Dr Knafo takođe radi na Nacionalnom institutu za psihoterapiju, gde drži kursve o teoriji afektivne vezanosti.

U okviru doktorske disertacije, pri Centru za istraživanja afektivne vezanosti, dr Knafo je istraživala transgeneracijski prenos slike tela, za šta je nagrađena 2017. godine. Klinička interesovanja dr Knafo usko prate njena istraživačka interesovanja, što podrazumeva kliničku ekspertizu u sprovođenju psihodinamske psihoterapije za lečenje stresa roditelja, poremećaja perinatalnog raspoloženja i anksioznosti, nezadovoljstva slikom tela, transgeneracijskog prenosa trauma i drugih problema koji se tiču afektivne vezanosti.


 





KVALITATIVNA ISTRAŽIVANJA U OBLASTI DOBROBITI NA POSLU: ISTRAŽIVANJE U SLUŽBI PRAKSE


Kvalitativno istraživanje može se definisati kao istraživački metod  koji se bazira na  deskriptivnim (ne-numeričkim) podacima, u cilju boljeg razumevanja načina na koje pojedinci ili grupe opažaju svet iz različitih perspektiva. Tokom poslednjih nekoliko decenija kvalitativne metode primenjivane su u okviru različitih područja organizacione i psihologije rada. Cilj ovog rada jeste da pruži pregled ključnih kvalitativnih istraživanja i rezultata koji se tiču dobrobiti na poslu, objavljenih tokom prethodnih deset godina. Rad je usmeren na dva aspekta: (1) razmatranje metodoloških karakteristika kvalitativnih istraživanja dobrobiti na poslu; i (2) razmatranje praktičnih implikacija kvalitativnih istraživanaja. Rad bi trebalo da doprinese nastojanjima da se intervencije u okviru organizacija povežu sa kvalitativnim podacima i njihovim značenjem za praktičare i donosioce odluka.



Jelena Pavlović | docent na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Njena oblast interesovanja je organizaciono učenje i razvoj, naročito iz perspektive kvalitativnih podataka. Ona je i pomoćni urednik u časopisu Journal of Constructivist Psychology i počasni istraživač u okviru Međunarodnog udruženja za  psihologiju koučinga.