Departman za psihologiju

Filozofskog fakulteta u Nišu

 

Početna strana

Projekat 149062 - Porodica i posao u uslovima tranzicije

Dani primenjene psihologije

Godišnjak za psihologiju - online

FP7

Kontakt

 Godišnjak za psihologiju

 

Redakcija časopisa

Journal's Editorial Board

 

 

Uputstvo za autore

Obrazac za pisanje rada

 

Instructions for authors

Template for papers

 

Download celih svezaka časopisa:

-2016

-2015

-2014

-2013

-2012 

-2011

-2010

-2009

-2007-2008

-2005-2006

-2004

-2003

-Zbornik radova Primenjena psihologija - 2005

Kontakt (godisnjak.psi@filfak.ni.ac.rs)

Pretraga svih brojeva Godišnjaka za psihologiju - ukucajte ključne reči:

 

 Rezultati pretrage za ključne reči: 

 

1.Dušan Todorović, Ljubiša Zlatanović, Snežana Stojiljković, Jelisaveta Todorović(2009). Povezanost perfekcionizma sa samopoštovanjem i depresivnošću kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 173-184.

Apstrakt

Cilj ovog rada je ispitivanje povezanosti perfekcionizma sa samopoštovanjem, i sa depresivnošću studenata. Instrumenti: Multidimenzionalna skala perfekcionizma (Frost, Marten, Lahart, Rosenblate, 1990., adaptaciju skale izvršile S. Stojiljković i S. Maksić), Rozenbergova skala globalnog samopoštovanja (Rosenberg Self-Esteem Scale, RSES) i Bekov inventar depresivnosti (Beck depression invenotry, BDI ). Ispitivanje je sprovedeno na prigodnom uzorku ispitanika. Uzorak istraživanja je prigodan i čine ga 300 studenata druge godine studija, sa 6 različitih fakulteta Univerziteta u Nišu.Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju postojanje povezanosti pojedinih pozitivnih aspekata perfekcionizma sa globalnim samopoštovanjem, kao i povezanost negativnih aspekata perfekcionizma sa depresivnošću kod studenata. stepenom depresivnosti.

Ključne reči: perfekcionizam, samopoštovanje, depresivnost

Ceo tekst (.pdf)

2.Svetlana Čičević, Milkica Nešić(2009). Radni uslovi i profesionalni stres vozača, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 185-196.

Apstrakt

Posao profesionalnih vozača smatra se opasnim sa stanovišta psihosocijalnog rizika i zdravlja što je posledica izloženosti različitim vrstama stresora. Za procenu stresa profesionalnih vozača upotrebljen je upitnik - Profesionalni stres indeks (OSI). Rezultati pokazuju da je osećaj vremenskog pritiska prisutan kod oko polovine vozača. Radno vreme je dugo i ne pravi se mnogo pauza za odmor, ali je režim rada ustaljen. Uslovi puta i ergonomski uslovi u kabini vozila su relativno zadovoljavajući. Zahtevi za istovremenim prijemom velikog broja signala nisu ekstremno izraženi, shodno tome broj nezgoda koje su ovi vozači doživeli je mali. Učešće u procesu odlučivanja je minimalno, ali i pored toga, međuljudski odnosi se procenjuju kao korektni i ne predstavljaju izvor većih problema. Postoji mogućnost za napredovanje i zaradu. Visokim se opažaju jedino zahtevi za odgovornošću i koncentracijom, kao i prinudni položaj tela prilikom vožnje.

Ključne reči: profesionalni vozači, stres, profesionalni stres indeks

Ceo tekst (.pdf)

3.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2009). Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 197-220.

Apstrakt

U ovom radu sadržani su podaci od posebnog značaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu naći u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najveći broj podataka, učinjeno je ekstremno sažimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u načinu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je objavljen u Godišnjaku za pshologiju br.5-6, obuhvaćeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar - jun, dok je u drugom delu, koji je pred čitaocima sada, obuhvaćen period jul - decembar u različitim godinama. Najveći broj podataka se odnosi na datume rođenja istaknutih ličnosti u psihologiji i njihove doprinose u naučnoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale značajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani događajima u našoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naših psihologa. Cilj rada je da se čitaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikošću i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istražuju ličnosti i dela za koje imaju najviše interesovanja.

Ključne reči: istorija psihologije, eminentni psiholozi, naučni doprinosi

Ceo tekst (.pdf)

4.Vladimir Hedrih(2009). Profesionalna interesovanja i osobine ličnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 155-172.

Apstrakt

Istraživanja povezanosti Holandovih tipova profesionalnih interesovanja i osobina ličnosti obuhvaćenih Big Five modelom su brojna i dosadašnji rezultati su relativno konzistentni. Međutim, od dostupnih istraživanja ove povezanosti sva, osim jednog, sprovedena su u zemljama engleskog govornog područja (SAD i Australija). Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita povezanost mera Big Five modela ličnosti i Holandovih tipova profesionalnih interesovanja na uzorku iz Srbije i da se time da prilog ispitivanju validnosti Holandovog modela u našoj zemlji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 443 maturanta, kojima su zadati NEO PI-R verzija Vojske Srbije, kao i upitnik za ispitivanje profesionalnih interesovanja prema Holandovom modelu.. Rezultati pokazuju da se Holandove mere profesionalnih interesovanja na našem uzorku uklapaju u predviđanja Holandovog heksagonalnog modela, što govori u prilog njihovoj validnosti na našem uzorku. Po pitanju odnosa sa Big Five dimenzijama, rezultati su pokazali da je povezanost tipova profesionalnih interesovanja sa dimenzijama Big Five modela u najvećoj meri onakva i onolika kakva je dobijena u referentnim istraživanjima.

Ključne reči: Big Five, Holland, profesionalna interesovanja, RIASEC, osobine ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

5.Miroslav Komlenić(2011). Analiza adekvatnosti definicije učenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 7-18.

Apstrakt

Učenje nije lako definisati jer spada u pojmove čiji se rodni pojam i vrsna razlika teško određuju, što je osnovni sadržinski zahtev definicije. Osnovni formalni zahtev je adekvatnost definicije, koja podrazumeva ekvivalentnost obima definienduma i definiensa, a sa kojom je pri definisanju učenja bilo najviše teškoća: definicije su bile ili uske (klasična i zdravorazumska definicija), ili široke (sve kasnije definicije, nakon klasične). Status najprihvaćenije definicije učenja u različitim periodima imali su različiti iskazi, koji su, uz manje ili više pojmova koji su se menjali, sadržali zajedničku tvrdnju: Učenje je promena u aktivnosti individue koja je rezultat prethodne aktivnosti. Preširokost ove definicije, iako je ona bila smanjivana unošenjem različitih specifikacija pojma (trajna, relativno trajna promena, progresivna, promena u individui koja se može manifestovati u određenim uslovima), zadržala se kao mana, iako znatno umanjena. I pored različitih konotativnih dodataka i sužavanja, definiens je i dalje širok. Najprihvaćenijom se danas smatra definicija obogaćena i pojmom "specifična promena" u aktivnosti, jer se smatra da u potrebnoj meri smanjuje razuđenost definicije. U ovom radu se analizira i dokazuje da je definicija učenja i dalje široka, što otvara prostor da se proceni prihvatljivost novog predloga definisanja.

Ključne reči: definicija, učenje, adekvatnost

Ceo tekst (.pdf)

6.Ljubiša Zlatanović(2011). Viko i Bartlet: sećanje kao proces konstrukcije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 19-40.

Apstrakt

Članak nastoji da identifikuje konceptualnu osu koja je, uprkos njihovim razlikama, zajednička za italijanskog filozofa i istoričara Đambatiste Vikoa i britanskog psihologa ser Frederika Bartleta.U radu se trasiraju koreni modernog razumevanja autobiografskog pamćenja do njihovih ranih zapažanja i ideja da je sećanje (ili pamćenje), u suštini, proces imaginativne konstrukcije (ili rekonstrukcije). Ova ideja podrazumeva da su osobe veoma aktivne u svom sećanju , da su one osmišljavaoci ne samo u konstrukciji svog saćanja, nego isto tako i u konstrukciji svog iskustva i sveta uopšte. Implikacije njihovih jedinstvenih uvida ispitane su posebno u pogledu autobiografskog pamćenja - sećanja koja osoba ima o svojim sopstvenim životnim iskustvima - i postmodernog konstruktivizma kao alternativne metateorije za psihološku nauku.U radu se snažno sugeriše da je to ključni način čitanja Vikoovog i Bartletovog podsticajnog dela.

Ključne reči: Viko, Bartlet, sećanje, konstrukcija, autobiografsko pamćenje

Ceo tekst (.pdf)

7.Željko Mladenović(2011). Razvoj vizuelne percepcije u prvoj godini života deteta, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 41-66.

Apstrakt

Predmet ovog rada je prikaz činjenica do kojih se došlo u proučavanjima percepcije dece u prvoj godini. Namera autora bila je da sažeto i kritički prikaže nalaze nekih od malobrojnih istraživanja koja su se bavila razvojnim aspektima vizuelne percepcije u prvoj godini. U prvom delu rada prikazane su dominantne teorijske postavke koje se odnose na percepciju, uz to su izloženi stavovi Pijažea i Vigotskog prema problemu razvoja opažanja. U drugom delu opisani su metodološki postupci kojima se proučava percepcija kod dece. Treći dao rada predstavlja prikaz istraživanja o ključnim aspektima dečijeg opažanja, dok se u četvrtom delu diskutuju izneti podaci, preispituje se način na koji se do njih došlo te ukazuje na sadržaj budućih istraživanja.

Ključne reči: razvoj, opažanje prostora, opažanje boja, opažanje lica, sadejstvo čula u opažanju

Ceo tekst (.pdf)

8.Mirjana Stanković – Đorđević(2011). Transferne relacije u psihoterapiji dece i mladih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 67-88.

Apstrakt

Psihoterapija deteta je prošla dug put od (prvobitnog) shvatanja da se izlečenje krije u razrešenju nesvesnog konflikta koji je produkovao simptome, kao neadaptivne mehanizme pacijenta, gde je analitičar bio "funkcionalno neutralan". Savremeno poimanje psihoanalitičke situacije podrazumeva intrersubjektivni sistem analitičar - analizant, ističe značaj uvida, ali i afektivne vezanosti za analitičara i razrešenje odnosa "ovde i sada" i uronjenosti u psihodinamiku porodice i porodičnih odnosa. Istorijski gledano, naglasak se pomerio sa psihoanalitičkog determinizma ka slobodi Ja. Transfer podrazumeva odnos između tri osobe: subjekta, objekta iz prošlosti i objekta sadašnjosti. On vodi poreklo od ranih odnosa deteta sa majkom, koji počinju prenatalno i izgrađuju se u prvim mesecima i godinama života. Taj odnos može biti za dete pozitivan i zadovoljavajući ("dovoljno responzivna majka"), ali nekada neskladna i neravnomerna ulaganja u čula i telo deteta od strane značajnih osoba vode u patologiju. Transfer u psihoterapiji podrazumeva kreiranje prošlosti u sadašnjosti na jedan poseban način i u posebnim uslovima. U psihoterapiji transfer postaje deo ličnog, intersubjektivnog odnosa, istinski ljudski odnos i prostor, mogućnost pacijentu da uz terapeuta proživi na pozitivan način ranija traumatska iskustva i krene putem rasta i razvoja. Pri tom empatijski odnos - sadoživljavanje, saučestvovanje postaje osnova terapijske komunikacije.

Ključne reči: psihoterapija, transfer, transferna neuroza, empatija

Ceo tekst (.pdf)

9.Ivana Simić, Jelisaveta Todorović(2011). Diskurs, mitovi i seksualno nasilje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 89-110.

Apstrakt

U ovom radu pokušaćemo da ukažemo na različitost u opažanju seksualnog nasilja, odnosno, da se sam čin može prikazati dvoznačno, u zavisnosti od onog koji ga opisuje, kao i da ukažemo na činjenicu da mitovi o silovanju koji su duboko inkorporirani u diskurs jedne društvene zajednice, doprinose da se odgovornost za silovanje pripisuje i samim žrtvama. Mitovi o silovanju su stavovi i verovanja koja su obično lažna (netačna), ali su široko i učestalo prihvaćena. Među funkcijma koje se pripisuju mitovima o silovanju, jedna od najvažnijih je njihova uloga u poricanju i ne pridavanju značaja zločinu koji doživi znatan deo ženske populacije. Oni označavaju često kontradiktorne i fragmentarne komplekse predstava, normi i modela koji upravljaju ponašanjem i obezbeđuju za njih opravdanje i racionalizaciju. Na taj način, mitovi o silovanju "nude" načine objašnjenja za socijalnu interakciju koja bi mogla biti označena kao silovanje. Takođe, pokušaćemo da ukažemo na činjenicu da mitovi o silovanju mogu uticati i na to kako će i sama žrtva opažati svoja prinudna seksualna iskustva, odnosno, da se i sama žrtva može oslanjati na njih kako bi opravdala partnerovo ponašanje i umanjila ozbiljnost neželjenog seksualnog kontakta i prinude.

Ključne reči: diskurs, mitovi o silovanju, nasilje, kultura, žrtve

Ceo tekst (.pdf)

10.Milica Milojević, Milica Tasić(2011). Neki od pristupa proučavanja ličnosti u političkoj psihologiji, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 111-126.

Apstrakt

Sve veće prisustvo političkih tema u svakodnevnom životu, kao i sve veći broj ljudi koji se politički angažuje, motivisan ponekad čisto ličnim razlozima, jesu pojave koje zaslužuju da se uzmu u ozbiljno razmatranje. Biti politički aktivan, danas često podrazumeva veliko javno eksponiranje, pri čemu se čini da su osobine ličnosti političara i njihovi postupci od presudnijeg značaja za formiranje javnog mnjenja od samog sadržaja izgovorenog. Oblast koja se bavi ovim i sličnim temama i koja se izdvojila kao važno polje proučavanja psihologije jeste politička psihologija. U okviru političke psihologije istraživanje veza i odnosa ličnosti i politike ima najdužu istoriju. Tema ovog rada upravo su pojedini pristupi i teorije koje su se najčešće koristile, a i još uvek se koriste u političkoj psihologiji. Početak proučavanja ličnosti političara vezuje se za psihoanalitički pristup i psihobiografsku metodu - istraživači u ovoj oblasti primenjuju psihoanalitičku teoriju prilikom tumačenja podataka dobijenih iscrpnim ispitivanjem istorije pojedinca, uzimajući u obzir lični, socijalni i politički razvoj, od ranog detinjstva do adolescencije. Pristup komparativne psihobiografije koja je zasnovana na studiji crta bavi se uporednom analizom ličnosti političkih lidera, uz pokušaj da se dođe do generalizovanog okvira, koji bi se mogao primeniti za procenu različitih ličnosti. Teorije crta i motivacije u političkoj psihologiji primenjuju postojeća saznanja o crtama i motivima u psihologiji, ali se u ovoj oblasti one prikazuju kroz svoje političke manifestacije.

Ključne reči: politička psihologija, ličnost, psihoanalitički pristup, komparativna psihobiografija, crte i motivacija

Ceo tekst (.pdf)

11.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2011). Prepoznavanje genija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 127-150.

Apstrakt

U ovom radu se razmatraju različita shvatanja o pojavi genijalnih ljudi kroz istoriju civilizacije. Uglavnom se suprotstavljaju dva gledišta o njihovom pojavljivanju. Po jednom se ističe nasledni faktor, a po drugom faktor sredine. Posebno se diskutuju osobine genijalnih ljudi na osnovu opservacija koje su o njima izneli pojedini autori.

Ključne reči: genije, darovitost, kultura, stvaralaštvo

Ceo tekst (.pdf)

12.Sabina Hodžić(2011). Psihološka analiza ličnosti i dela poznatih pijanista, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 151-166.

Apstrakt

Sistematskih "psihomuzičkih" istraživanja, a pogotovo psiholoških analiza ličnosti muzičara, kod nas do sada gotovo da uopće nije ni bilo. Ovaj rad predstavlja pionirski pokušaj da se odgovori na neka od osnovnih pitanja o razvoju ličnosti tri poznata svjetska pijanista: Arthur Rubinsteina, Vladimir Horowitza i Sviatslov Richtera, analizirajući njihove biografije kroz više teorija ličnosti. U analizi smo koristili sljedeće grupe teorija ličnosti: psihodinamske teorije ličnosti, humanističke teorije ličnosti i teorije crta ličnosti. Kako bi se došlo do odgovora na postavljena pitanja u ovom radu, koristili smo detaljno proučavanje biografije izabranih pijanista, analizu njihovog muzičkog izvođenja gledanjem video zapisa, proučavanje osobnih ispovijesti i komentara muzičkih kritičara.

Ključne reči: psihologija muzike, ličnost pijanista, metod analize biografije

Ceo tekst (.pdf)

13.Zorica Marković(2011). Povezanost stilova rukovođenja i stilova odlučivanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 167-184.

Apstrakt

Rad se bavi istraživanjem povezanosti stilova rukovođenja i stilova odlučivanja rukovodioca.Stil rukovođenja definiše se kao prepoznatljiv način ponašanja pojedinca. Stil odlučivanja predstavlja kombinaciju kognitivne složenosti i orijentacije na vrednosti. Cilj rada je istraživanje povezanosti između stilova rukovođenja o kojima govori Isak Adižes i to: produktivni, administrativni, integrativni, preduzetnički .i stilova odlučivanja iz koncepta Alen Roua i to: direktivni, bihevioralni, analitički i konceptualni. Od kontrolnih varijabli uključene su starost ispitanika, linija rukovođenja i tip obrazovanja. Istraživanje je izvršeno na uzorku od 308 menadžera iz većeg broja organizacija u Srbiji. Za merenje stilova rukovođenja korišćen je test konstruisan po konceptu Isaka Adižesa. Stilovi odlučivanja mereni su testom Alena Roua. Rezultati pokazuju da postoji povezanost između stilova rukovođenja i stilova odlučivanja. Integrativni stil rukovođenja pozitivno korelira sa ponašajnim i konceptualnim stilom odlučivanja, dok proizvodni stil rukovođenja pozitivno korelira sa direktivnim stilom odlučivanja. Takođe postoji povezanost između kontrolnih varijabli i preferencije stila rukovođenja i stila odlučivanja.

Ključne reči: stil rukovođenja, stil odlučivanja, menadžer

Ceo tekst (.pdf)

14.Svetlana Čičević, Milkica Nešić(2011). Značaj konture fundamentalne frekvencije glasa u proceni psihofiziološkog stanja govornika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 185-200.

Apstrakt

Fundamentalna frekvencija glasa ima veoma značajnu ulogu u prenošenju prozodijskih, kao i para- i ne-lingvističkih informacija, i kako su brojna istraživanja pokazala, predstavlja valjan indikator fizičkog i emocionalnog stanja govorika. U radu je prikazana pojednostavljena kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa kontrolora letenja kao parametar stresa indukovanog radnim opterećenjem tokom regularnog rada. Za akustičku analizu izabrana je višesložna test reč tako da su rezultati interpretirani posebno za F0 konture dva segmenta reči (nukleusa slogova). Rezultati su pokazali da tokom trajanja rada dolazi do porasta vrednosti fundamentalne frekvencije govora, kao i realizovanih kontura. Oćigledno da su segmenti reči osetljivi na stres koji nastaje usled različitog trajanja radnih sesija. Značajne promene se javljaju kako na nivou cele reči, tako i u okviru njenih segmenata, što se može koristiti u dijagnostičke svrhe, odnosno, nameće se zaključak da F0 možemo ekstrahovati iz početnog kao i iz finalnog segmenta akustičke, tj. artikulacione celine.

Ključne reči: kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa; psihofiziološko stanje; kontrolor letenja; radno opterećenje; segment reči

Ceo tekst (.pdf)

15.Aleksandra Šafranj(2011). Povezanost mehanizama suočavanja sa stresom, neuroticizma i iracionalnih uverenja kod adolescenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 201-218.

Apstrakt

U ovom istraživanju ispitana je povezanost između mehanizama suočavanja sa stresom, neuroticizma i iracionalnih uverenja na uzorku od 300 učenika III i IV razreda srednjih škola u Somboru (143 mladića i 157 devojaka). Neuroticizam je meren sa NEO-PI-R inventarom ličnosti. Mehanizmi suočavanja sa stresom mereni su sa skraćenom verzijom upitnika "Ways of coping" Lazarusa i saradnika. Iracionalna uverenja su merena Inventarom ideja. Osnovni cilj istraživanja bio je da se utvrde mehanizmi suočavanja sa stresom, njihova povezanost sa neuroticizmom i iracionalnim uverenjima, kao i određivanje strukture te povezanosti. Faktorskom analizom dobijeno je 5 faktora: Maštanje i potiskivanje sa samooptuživanjem, Kognitivno prevladavanje, Direktno prevladavanje, Negacija i Prepuštanje. Kanoničkom korelacionom analizom dobijen je velik broj statistički značajnih korelacija. Iracionalna uverenja su bila u visokoj pozitivnoj korelaciji sa svim domenima neuroticizma i pojedinim mehanizmima suočavanja sa stresom. Takođe je pronađen velik broj značajnih korelacija između neuroticizma i mehanizama suočavanja sa stresom. Iracionalna uverenja kao i neurotsko reagovanje na stresnu situaciju bilo je izraženije kod devojaka. Na osnovu utvrđenih rezultata moguće je odrediti smernice za dalja istraživanja i praktični rad u domenu psihoterapije i prevencije neurotskog reagovaja kao i prevencije neadekvatnih mehanizama suočavanja sa stresom.

Ključne reči: mehanizmi suočavanja sa stresom, neuroticizam, iracionalna uverenja, psihoterapija, prevencija, adolescenti

Ceo tekst (.pdf)

16.Jelena Petrov, Marina Hadži-Pešić, Ljubiša Zlatanović, Miodrag Milenović(2011). Zadovoljstvo životom,zadovoljenje osnovnih psiholoških potreba i sklonost ka psihosomatici, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 219-246.

Apstrakt

Dugo vremena istraživanja opšteg subjektivnog osećaja blagostanja i dobrobiti (eng. well-being) bavila su se varijablama koje zapravo nisu povezane sa srećom. Kada pitamo ljude kako živeti srećan i osmišljen život, oni spontano govore o svojim ciljevima, željama i planovima. Nivo ostvarenja važnih ciljeva, potreba i želja određuje sreću neke osobe. Psihološke potrebe su u središtu procesa postavljanja ciljeva, a uspešnost u zadovoljenju tih potreba određuje naše životne ciljeve. Prema Teoriji samoodređenja, koja se nalazi u osnovi ovog istraživanja, osećaj dobrobiti zavisi od zadovoljenja psiholoških potreba. (Deci & Ryan, 2000). Brojna istraživanja su pokazala da su negativne emocije predisponirajući faktori psihosomatskih ispoljavanja. Upravo su ova i brojna druga istraživanja inspirisala i ovo istraživanje da pokaže šta leži u osnovi zadovoljstva životom, koliko je važno ispunjenje osnovnih psiholoških potreba i koliko to utiče na opšti osećaj blagostanja, a šta donosi nezadovoljenje istih i prisustvo negativnih emocija i koliko su one u stanju da naruše zdravlje i subjektivni osećaj dobrobiti.

Ključne reči: zadovoljstvo životom, dobrobit, psihološke potrebe, psihosomatika

Ceo tekst (.pdf)

17.Milena Belić, Aleksandar Anđelković(2011). Povezanost humora i strategija prevladavanja kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 247-260.

Apstrakt

Cilj ovog rada je ispitivanje poveznosti humora sa strategijama prevladavanja kod studenata. U savremenom dobu koje se karakteriše kao veoma stresno adaptivno prevladavanje je jedna od najvažnijih veština. S druge strane, pokret pozitivne psihologije ističe humor kao uslov za kvalitetan i sadržaj život. Obzirom na značaj koje ove komponente imaju u ljudskom životu važno je ispitati i njihovu međusobnu povezanost. Uzorak istraživanja čine 79 studenata. Korišćeni instrumenti su Skala za ispitivanje humora (STCI-T) i Test za ispitivanje strategija prevladavanja (COPE). Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju postojanje povezanost humora i strategija prevladavanja.

Ključne reči: humor, mehanizmi prevladavanja

Ceo tekst (.pdf)

18.Ivana Pedović(2011). Afektivna vezanost i socijalna samoefikasnost, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 261-280.

Apstrakt

Prema teoriji afektivnog vezivanja, u ranom detinjstvu, između deteta i roditelja se uspostavljaju specifične afektivne veze. Na osnovu kvaliteta ovih veza, dete formira tzv. unutrašnji radni model, odnosno sliku o sebi i sliku o drugima. Radni model, perzistira kroz čitav život osobe,oblikujući delimično i kvalitet odraslih veza. Pod socijalnom samoefikasnošću podrazumeva se lično verovanje koliko ćemo uspešno izvesti neki zadatak ili ponašanje povezano sa socijalnim situacijama. Cilj ovogistaživanja bio je utvrditi da li i na koji načinpostoji povezanost između skora na dimenzijamaizbegavanja i aksioznosti u okviru partnerske, prijatejske i porodične afektivne vezanosti sa opaženom socijalnom samoefikasnošću kao i utvrditi da li postoje statistički značajne razlike u izraženosti opažene socijalne samoefikasnosti u zavisnosti od obrasca afektivne partnerske, porodične i prijateljske afekivne vezanosti. Izbegavanje i anksioznost u okviru partnerske, prijatejske i porodične afektivne vezanosti su operacionalizovani preko skora na subskalama "izbegavanje" i "anksioznost"kraćih modifikovanih verzijaBrennanovog Inventara iskustava u bliskim vezama(1998): Upitnika za procenjivanje porodične afektivne vezanosti, Upitnika za procenjivanje prijateljske afektivne vezanosti i Upitnika za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (Kamenov i Jelić 2003, validacija na srpskom uzorku Hedrih i Pedović,2009) . Socijalna samoefikasnost je operacionalizovana preko skora na Skali opažene socijalne samoefikasnosti - PSSE(Smith i Betz, 2000). Uzorakje bio prigodan i činilo ga je 304 ispitanika , od toga83 (27,3 %)muškaraca i221 (72,7%)žena, starosti od 16 do 34 godine (prosečne starosti22,4 godine) Računati su Spearmanovi koeficijenti korelacije na celom uzorku i dobijeni rezultati pokazuju da postoje niske ali statistički značajne negativne korelacije između opažene socijalne samoefikasnosti i skorova na dimenzijama i izbegavanja i anksioznosti u okviru modela prijateljske, porodične i partnerske afektivne vezanosti. Rezultati takođe pokazuju da postoji statistički značajna razlika u opaženoj socijalnoj samoefikasnosti među ispitanicima različitih obrazaca afektivne vezanosti.

Ključne reči: anksioznost i izbegavanje, obrasci afektivne vezanosti, socijalna samoefikasnost

Ceo tekst (.pdf)

19.Dina Joksimović(2011). Relacije bazičnih dimenzija ličnosti i pola sa dimenzijama aspiracija kod sportista, Godišnjak za psihologiju, Vol. 7., No. 9, pp. 281-296.

Apstrakt

U radu je prikazano istrazivanje usmereno na ispitivanje relacija između dimenzija ličnosti Zakerman-Kuhlmanovog modela i životnih ciljeva na testu aspiracije. Na uzorku od 200 ispitanika oba pola , starosti 20god., primenjeni su Skala aspiracije i Zakermen-Kuhlman upitnik dimenzija ličnosti (ZKPQ). Relacije su ispitane primenom multiple regresione analize, u kojoj su zavisne varijable tri komponente aspiracije za dimenzije važnost, verovatnoća i postignuće, kontinuirani prediktor su osobine ličnosti (impulsivno traženje senzacija, neuroticizam-anksioznost, agresivnost, aktivitet i socijabilnost), dok je pol kategorijalni prediktor. Rezultati ukazuju na značajnu povezanost tri komponente aspiracije i bazičnih dimenzija ličnosti (važnost R = 0.448, p < 0.000, verovatnoća R = 0.432, p < 0.000, postignuće R = 0.435. p < 0.000), pri čemu značajni parcijalni doprinos predikciji skora na dimenzijama aspriracije daju dimenzije Neuroticizam-Anksioznost ( β = 0.294, p < 0.000, u odnosu na važnosti β = 0.155, p < 0.031 u odnosu na verovatnoću), Agresivnost ( β = -0.207, p < 0.005, u odnosu na postignuće ), Aktivitet ( β = 0.276, p < 0.000, u odnosu na važnost, β = 0.349, p < 0.000, u odnosu na verovatnoću i β = 0.300, p < 0.000 u odnosu na postignuće ), Socijabilnost ( β = -0.247,p < 0.000 u odnosu na važnost ) i Pol ( kada je verovatnoća u pitanju, β = -0.161, p < 0.016 i kada je u pitanju postignuće β = -0.254, p < 0.000, u oba slučaja muškarci postižu više rezultate ).

Ključne reči: test aspiracije, bazične dimenzije ličnosti, sportisti

Ceo tekst (.pdf)

20.Milkica Nešić, Kostić Jelena, Čičević Svetlana, Vladimir Nešić(2011). Neurofiziološke osnove pažnje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 7-25.

Apstrakt

Pažnja je usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj i zanemarivanje ostalih sadržaja koje registruju naša čula. Pažnja predstavlja kompleksan entitet u čiju su realizaciju uključeni svi elementi centralnog nervnog sistema, od onih najjednostavnijih perifernih struktura (čula), pa sve do najsloženijih centralnih moždanih struktura (moždani centri i putevi). Neuronsku mrežu sistema pažnje čine retikularno-aktivacijska, osetno saznajna, limbičko-motivacijska i izvršno-motorična komponenta. Prema modelu pažnje koji je postulirao LaBerge tri aktivna mesta mozga povezana triangularnim krugom pažnje odgovaraju trima aspektima pažnje: mesto kontrole u prefrontalnom korteksu, mesto ekspresije pažnje u okcipitotemporalnom korteksu i mehanizam pojačanja posredstvom indirektnih veza preko talamičnih jedara. Neuro-fiziologija ciljem vođene ili endogene orijentacije predstavljena je dorzoparijetalnom mrežom, a stimulusom vođena ili egzogena orijentacija predstavljena je ventroparijetalnom neuronskom mrežom. Pažnja je u osnovi svih ostalih kognitivnih funkcija. U radu se razmatra odnos pažnje i svesti. Neuralni korelati svesti mogu se definisati kao minimalni nervni mehanizmi koji su zajedno dovoljni za bilo koji specifični svesni percept. U radu se razmatraju i neurotransmiterski sistemi, posebno acetilholin, noradrenalin i dopamin koji imaju važnu ulogu u pažnji.

Ključne reči: pažnja, neurofiziologija, neurotransmiteri

Ceo tekst (.pdf)

21.Ivana Simić(2011). Diskurs, mitovi i seksualno nasilje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 26–40.

Apstrakt

U ovom radu pokušaćemo da ukažemo na različitost u opažanju seksualnog nasilja, odnosno, da se sam čin može prikazati dvoznačno, u zavisnosti od onog koji ga opisuje, kao i da ukažemo na činjenicu da mitovi o silovanju, koji su duboko inkorporirani u diskurs jedne društvene zajednice, doprinose da se odgovornost za silovanje pripisuje i samim žrtvama. Mitovi o silovanju su stavovi i verovanja koja su obično lažna (netačna), ali su široko i učestalo prihvaćena. Među funkcijma koje se pripisuju mitovima o silovanju, jedna od najvažnijih je njihova uloga u poricanju i nepridavanju značaja zločinu koji doživi znatan deo ženske populacije. Oni označavaju često kontradiktorne i fragmentarne komplekse predstava, normi i modela koji upravljaju ponašanjem i obezbeđuju za njih opravdanje i racionalizaciju. Na taj način, mitovi o silovanju "nude" načine objašnjenja za socijalnu interakciju koja bi mogla biti označena kao silovanje. Takođe, pokušaćemo da ukažemo na činjenicu da mitovi o silovanju mogu uticati i na to kako će i sama žrtva opažati svoja prinudna seksualna iskustva, odnosno, da se i sama žrtva može oslanjati na njih kako bi opravdala partnerovo ponašanje i umanjila ozbiljnost neželjenog seksualnog kontakta i prinude.

Ključne reči: diskurs, mitovi o silovanju, nasilje, kultura, žrtve

Ceo tekst (.pdf)

22.Milica Pavlović(2011). Promene u doživljaju identiteta i razvoj generativnosti kod osoba u srednjim godinama, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 41–54.

Apstrakt

Trebješanin navodi definicuju identiteta po kojoj on predstavlja svesni ili nesvesni doživljaj suštinske samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog ja tokom dužeg perioda vremena, bez obzira na njegove mene u različitim periodima i okolnostima. Predstavlja odgovor na ključno pitanje upućeno sebi samome: "Ko sam ja"? Prema Eriksonu osećanje ličnog identiteta zasnovano je na dva istovremena zapažanja: zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti čovekovog postojanja u vremenu i prostoru i opažanju činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je izgradio osećanja ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onog što je nekada bio, što je danas, kao i onog što zamišlja da će u budućnosti biti. U radu se razmatra proces razvoja identiteta iz ugla dve važne psihološke teorije - teorije Karla Gustava Junga i teorije Erika Eriksona. U okviru toga bliže se određuju faze kroz koje prolazi razvoj identiteta kao i specifični procesi koji su karakteristični za svaku od njih. Poseban akcenat stavlja se na procese i faze razvoja identiteta karakteristične za period srednjih godina - period tranzicije i velikih psiholoških promena, koji mnogi nazivaju krizom srednjih godina.

Ključne reči: kriza srednjih godina, razvoj identiteta, separacija, liminalnost, reintegracija, generativnost

Ceo tekst (.pdf)

23.Milica Milojević, Milica Mitrović(2011). Neki od pristupa proučavanja ličnosti u političkoj psihologiji, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 55–66.

Apstrakt

Sve veće prisustvo političkih tema u svakodnevnom životu, kao i sve veći broj ljudi koji se politički angažuje, motivisan ponekad čisto ličnim razlozima, jesu pojave koje zaslužuju da se uzmu u ozbiljno razmatranje. Biti politički aktivan, danas često podrazumeva veliko javno eksponiranje, pri čemu se čini da su osobine ličnosti političara i njihovi postupci od presudnijeg značaja za formiranje javnog mnjenja od samog sadržaja izgovorenog. Oblast koja se bavi ovim i sličnim temama i koja se izdvojila kao važno polje proučavanja psihologije jeste politička psihologija. U okviru političke psihologije istraživanje veza i odnosa ličnosti i politike ima najdužu istoriju. Tema ovog rada upravo su pojedini pristupi i teorije koje su se najčešće koristile, a i još uvek se koriste u političkoj psihologiji. Početak proučavanja ličnosti političara vezuje se za psihoanalitički pristup i psihobiografsku metodu - istraživači u ovoj oblasti primenjuju psihoanalitičku teoriju prilikom tumačenja podataka dobijenih iscrpnim ispitivanjem istorije pojedinca, uzimajući u obzir lični, socijalni i politički razvoj, od ranog detinjstva do adolescencije. Pristup komparativne psihobiografije koja je zasnovana na studiji crta bavi se uporednom analizom ličnosti političkih lidera, uz pokušaj da se dođe do generalizovanog okvira, koji bi se mogao primeniti za procenu različitih ličnosti. Teorije crta i motivacije u političkoj psihologiji primenjuju postojeća saznanja o crtama i motivima u psihologiji, ali se u ovoj oblasti one prikazuju kroz svoje političke manifestacije.

Ključne reči: politička psihologija, ličnost, psihoanalitički pristup, komparativna psihobiografija, crte i motivacija

Ceo tekst (.pdf)

24.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2011). Prepoznavanje genija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 67–83.

Apstrakt

U ovom radu se razmatraju različita shvatanja o pojavi genijalnih ljudi kroz istoriju civilizacije. Uglavnom se suprotstavljaju dva gledišta o njihovom pojavljivanju. Po jednom se ističe nasledni faktor, a po drugom faktor sredine. Posebno se diskutuju osobine genijalnih ljudi na osnovu opservacija koje su o njima izneli pojedini autori.

Ključne reči: genije, darovitost, kultura, stvaralaštvo

Ceo tekst (.pdf)

25.Svetlana Čičević, Milkica Nešić(2011). Značaj konture fundamentalne frekvencije glasa u proceni psihofiziološkog stanja govornika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 84–95.

Apstrakt

Fundamentalna frekvencija glasa ima veoma značajnu ulogu u prenošenju prozodijskih, kao i para- i ne-lingvističkih informacija, i kako su brojna istraživanja pokazala, predstavlja valjan indikator fizičkog i emocionalnog stanja govorika. U radu je prikazana pojednostavljena kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa kontrolora letenja kao parametar stresa indukovanog radnim opterećenjem tokom regularnog rada. Za akustičku analizu izabrana je višesložna test-reč tako da su rezultati interpretirani posebno za F0 konture dva segmenta reči (nukleusa slogova). Rezultati su pokazali da tokom trajanja rada dolazi do porasta vrednosti fundamentalne frekvencije govora, kao i realizovanih kontura. Oćigledno da su segmenti reči osetljivi na stres koji nastaje usled različitog trajanja radnih sesija. Značajne promene se javljaju kako na nivou cele reči, tako i u okviru njenih segmenata, što se može koristiti u dijagnostičke svrhe, odnosno, nameće se zaključak da F0 možemo ekstrahovati iz početnog kao i iz finalnog segmenta akustičke, tj. artikulacione celine.

Ključne reči: kontura fundamentalne frekvencije (F0 kontura) glasa, psihofiziološko stanje, kontrolor letenja, radno opterećenje, segment reči

Ceo tekst (.pdf)

26.Željko Mladenović(2011). Uticaj muzike na intenzitet emocionalnog doživljaja filmske scene meren preko prosečne veličine psihogalvanskog refleksa i broja otkucaja srca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 96–104.

Apstrakt

Uticaj muzike na intenzitet emocionalnog doživljaja filmske scene autor je ispitivao mereći ispitanicima prosečnu vrednost PGR-a i broja otkucaja srca za vreme gledanja scene, a ispitanici su davali i subjektivnu procenu intenziteta na odgovarajućem upitniku. Podaci su izmereni dvema grupama ispitanika, u kojima je bilo po 20 ispitanika, podjednak broj muškaraca i žena. Prvoj grupi prikazivana je besna scena sa besnom muzikom i tužna scena sa radosnom muzikom, dok je drugoj prikazana tužna scena sa tužnom muzikom i besna scena sa strašnom muzikom. Obradom podataka utvrđeno je da nema razlika između veličine PGR-a i broja otkucaja srca između ispitanika koji su čuli besnu ili strašnu muziku pri gledanju besne scene, kao ni između ispitanika koji su čuli tužnu ili radosnu muziku prilikom gledanja tužne scene. Takođe, subjektivne procene ispitanika slabo koreliraju sa PGR-om i brojem otkucaja srca. Autor obrazlaže ovaj nalaz kao posledicu ograničenja nacrta i instrumenta pre nego li kao posledicu stvarnog stanja stvari.

Ključne reči: filmska muzika, intenzitet emocija, PGR, broj otkucaja srca, kongruencija

Ceo tekst (.pdf)

27.Jelena Petrov, Marina Hadži-Pešić, Ljubiša Zlatanović, Miodrag Milenović(2011). Zadovoljstvo životom, zadovoljenje osnovnih psiholoških potreba i sklonost ka psihosomatici, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 105–124.

Apstrakt

Dugo vremena istraživanja opšteg subjektivnog osećaja blagostanja i dobrobiti (eng. well-being) bavila su se varijablama koje zapravo nisu povezane sa srećom. Kada pitamo ljude kako živeti srećan i osmišljen život, oni spontano govore o svojim ciljevima, željama i planovima. Nivo ostvarenja važnih ciljeva, potreba i želja određuje sreću neke osobe. Psihološke potrebe su u središtu procesa postavljanja ciljeva, a uspešnost u zadovoljenju tih potreba određuje naše životne ciljeve. Prema Teoriji samoodređenja, koja se nalazi u osnovi ovog istraživanja, osećaj dobrobiti zavisi od zadovoljenja psiholoških potreba. (Deci & Ryan, 2000). Brojna istraživanja su pokazala da su negativne emocije predisponirajući faktori psihosomatskih ispoljavanja. Upravo su ova i brojna druga istraživanja inspirisala i ovo istraživanje da pokaže šta leži u osnovi zadovoljstva životom, koliko je važno ispunjenje osnovnih psiholoških potreba i koliko to utiče na opšti osećaj blagostanja, a šta donosi nezadovoljenje istih i prisustvo negativnih emocija i koliko su one u stanju da naruše zdravlje i subjektivni osećaj dobrobiti.

Ključne reči: zadovoljstvo životom, dobrobit, psihološke potrebe, psihosomatika

Ceo tekst (.pdf)

28.Milena Belić, Aleksandar Anđelković(2011). Povezanost humora i strategija prevladavanja kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 125–134.

Apstrakt

Cilj ovog rada je ispitivanje poveznosti humora sa strategijama prevladavanja kod studenata. U savremenom dobu koje se karakteriše kao veoma stresno adaptivno prevladavanje je jedna od najvažnijih veština. S druge strane, pokret pozitivne psihologije ističe humor kao uslov za kvalitetan i sadržajan život. S obzirom na značaj koje ove komponente imaju u ljudskom životu važno je ispitati i njihovu međusobnu povezanost. Uzorak istraživanja čini 79 studenata. Korišćeni instrumenti su Skala za ispitivanje humora (STCI-T) i Test za ispitivanje strategija prevladavanja (COPE). Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju postojanje povezanost humora i strategija prevladavanja.

Ključne reči: humor, mehanizmi prevladavanja

Ceo tekst (.pdf)

29.Milica Tošić(2011). Razlike u doživljaju kvaliteta braka partnera različitog stepena obrazovanja, radnog i finansijskog statusa, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 135–151.

Apstrakt

Problem istraživanja je ispitivanje razlika u doživljaju kvaliteta braka partnera različitog stepena obrazovanja, radnog i finansijskog statusa. Uzorak istraživanja je prigodan i sastavljen od 400 bračnih partnera, tj. 200 bračnih parova. Podaci o obrazovanju, radnom i finansijskom statusu prikupljeni su upitnikom o sociodemografskim varijablama sačinjenim za potrebe istraživanja, dok je kvalitet braka operacionalizovan skalom uzajamne bračne prilagođenosti - DAS (Dyadic Adjustment Scale, Spanier, 1979). Rezultati pokazuju da nema razlike u doživljaju kvaliteta braka zavisno od obrazovanja bračnih partnera. Čak ni velike razlike u stepenu obrazovanja između partnera ne dovode do razlika u doživljaju kvaliteta braka. Kada je reč o zaposlenosti bračnih partnera rezultati pokazuju da su nezaposlene žene zadovoljnije u braku, dok kod muškaraca nema razlike u doživljaju kvaliteta braka zavisno od vlastitog radnog statusa. Međutim, u dijadama u kojima radi žena a muž je nezaposlen niži je doživljaj kvaliteta braka partnera. Na kraju, penzioneri imaju značajno niži doživljaj kvaliteta braka u odnosu na sve ostale ispitanike. Pored podele rada na poslu i podela rada u domaćinstvu značajna je za percepciju kvaliteta bračnih odnosa, te je kvalitet braka viši kod partnera koji podelu kućnih poslova percipiraju kao pravednu i koji su zadovoljni učešćem partnera u kućnim poslovima. Na kraju, ekonomski stres dovodi do razlika u doživljaju kvaliteta bračnih odnosa jer partneri koji smatraju da nemaju dovoljno novca za svoje potrebe imaju značajno niži procenjeni kvalitet braka. Sa druge strane, visoki prihodi takođe mogu voditi do razlika jer smanjuju koheziju i slaganje partnera.

Ključne reči:

Ceo tekst (.pdf)

30.Milica Pavlović, Ljubiša Zlatanović(2011). Facijalni znaci maskiranja, blokiranja i suzbijanja eksperimentalno izazvane emocije tuge, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 152–168.

Apstrakt

Cilj ovog ekspermentalnog istraživanja bio je da ispita i utvrdi karakteristične načine na koje studenti nastoje da maskiraju, suzbiju ili sakriju kulturološki uslovljenu i veoma provokativnu emociju tuge u situaciji koja je po određenim elementima javna. Uzorak je činio 31 student različitog pola. Studenti su bili ujednačeni po uzrastu i nivou obrazovanja. Svaki ispitanik dobijao je instrukciju da pažljivo odgleda sekvencu iz filma koja je trebalo da izazove snažnu emociju tuge, nakon čega je ispitivač napuštao prostoriju, a ispitanik na monitoru gledao najavljenu sekvencu. Skrivenom kamerom beleženi su stav, držanje, reakcije, facijalne ekspresije i sve promene na licima ispitanika. Podaci su obrađeni kvalitativnom analizom dinamičkog materijala, koja je obuhvatala praćenje, registrovanje i analizu svih promena u izgledu lica, redosled njihovog pojavljivanja, intenzitet i učestalost. U tu svrhu korišćeni su instrumenti Ekmana i saradnika: FACS i FAST. Utvrđena je tendencija da ispitanici ekspresiju tuge maskiraju nekom drugom, datoj situaciji, primerenijom emocijom (38,71%): iznenađenjem (12,9%), osmehom (12,9 %), ljutnjom (9,67%) i odvratnošću (3,22%). Kao znake suzbijanja, blokiranja i prikrivanja ispoljavanja tuge registrovali smo: spuštanje - podizanje glave (35,48%) i okretnje glave u stranu (45,16%), promenu direkcije pogleda (29,03%), "vrpoljenje" (32,25%), krut stav tela (9,67%), nesimetriju leve i desne strane lica (12,9%), dodirivanje nosa (16,12%), manipulisanje kosom (16,12%). Rezultati potvđuju značajan uticaj kulture i socijalnih pravila u izražavanju tuge i ilustruju načine i strategije koje koriste muški i ženski ispitanici, kao i razlike između njih, da bi u situaciji, koja ima dosta elemenata javnog, blokirali, maskirali, prikrili ili suzbili socijalno neadekvatnu emociju tuge.

Ključne reči: facijalna ekspresija tuge, znaci maskiranja, blokiranja i suzbijanja tuge

Ceo tekst (.pdf)

31.Mila Dosković(2011). Kombinacije obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 8., No. 10, pp. 169–182.

Apstrakt

Ovo istraživanje se zasniva na teoriji afektivnog vezivanja Džona Bolbija i Meri Ejnsvort. Prikazano je shvatanje fenomena afektivnog vezivanja kod odraslih, naročito u okviru partnerskih odnosa, više različitih autora. U istraživanju je korišćen Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti (Bartholomew & Shaver, 1988) koji sadrži 36 pitanja u formi sedmostepene skale procene. Ispitanici se svrstavaju u četiri obrasca partnerske afektivne vezanosti: sigurni, izbegavajući, preokupirani, bojažljivi. Cilj istraživanja je utvrditi da li postoji različita učestalost kombinacija obrazaca afektivne vezanosti u partnerskim odnosima i u kojoj je meri svaka kombinacija zastupljena. Takođe, korišćene su dve kontrolne varijable: dužina veze i zadovoljstvo vezom. Istraživanje je pokazalo da je najzastupljenija ona kombinacija u kojoj oba partnera pripaduju sigurnom obrascu partnerske afektivne vezanosti: u pogledu dužine veze ne postoji statistički značajna razlika između različitih kombinacija obrazaca partnerske afektivne vezanosti; dok u pogledu zadovoljstva vezom postoji statistički značajna razlika između nekih kombinacija obrazaca partnerske afektivne vezanosti. Ostaje potreba za daljim istraživanjima u ovoj oblasti i daljom proverom rezultata.

Ključne reči: afektivno vezivanje, partnerski odnosi, kombinacije obrazaca partnerske afektivne vezanosti

Ceo tekst (.pdf)

32.Piršl Danica, Solzica Popovska(2012). Kritičko mišljenje – nezavisno učenje i metakognitivne strategije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 7–16.

Apstrakt

Mnogi studenti imaju probleme sa nezavisnim učenjem, odnosno sa novim strategijama učenja na univerzitetskom nivou jer u ovakvom periodu tranzicije odnosno prelaza iz srednje škole na univerzitet, studenti moraju sami da donose odluke kako i koliko će učiti, a to je naročito teško stranim studentima, koji zavisno od kulture kojoj pripadaju imaju drugačije navike i stilove učenja, pa stoga očekuju veliku podršku prilikom učenja i zaštitnički odnos svojih nastavnika. Ali za njih će biti mnogo značajnije ako odmah na početku studija dobro znaju šta se od njih očekuje, i kolika je njihova odgovornost prema ispunjenju postavljenih zadataka. Studenti moraju shvatiti važnost svojih novih strategija učenja koje će zahtevati povećani stepen samomotivacije, samoregulacije odnosno metakognicije koja će determinisati njihovo učenje i ponašanje. Stoga je od ogromne važnosti koncept nezavisnog učenja jasno definisati od samog početka i sa tim upoznati studente na početku njihovog studiranja.

Ključne reči: kritičko mišljenje, nezavisno učenje, univerzitet, aktivni, studenti

Ceo tekst (.pdf)

33.Ljubiša Zlatanović(2012). Pozitivna psihologija: implikacije za mentalno i fizičko zdravlje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 17–24.

Apstrakt

Pozitivna psihologija je nova istraživačka oblast psihologije koja uključuje veliki broj istraživača i praktičara. Ona se može široko definisati kao naučno proučavanje optimalnog, zdravog i adaptivnog ljudskog funkcionisanja, kao i proučavanje pozitivnih aspekata ljudskog života. Njen primarni cilj je da pruži naučno utemeljeno znanje o pozitivnim odlikama koje čine ljudski život vrednim življenja, da spreči nastanak psihopatoloških stanja, da izgradi i očuva "pozitivno zdravlje", i da unapredi kvalitet ljudskog života. Ističe se da je glavni fokus pozitivne psihologije u izvesnom pogledu saglasan sa zdravstvenom psihologijom - istraživačkom oblašću koja se primarno bavi psihološkim procesima u oblastima psihičkog zdravlja, bolesti i zdravstvene nege. U radu se takođe naglašava da se pozitivni psiholozi posebno interesuju za poučavanje ljudskih snaga, vrlina i pozitivnih iskustava u vezi sa raznim pitanjima zdravlja. Učinjen je napor da se ovo istraživačko interesovanje dokumentuje fokusiranjem na optimizam kao varijablu individualne razlike koja odražava opseg u kojem pojedinci imaju uopšteno povoljna očekivanja od svoje budućnosti i na njegove pozitivne uticaje na ljudsko zdravlje.

Ključne reči: pozitivna psihologija, optimizam, zdravlje, prevladavanje, dobrobit

Ceo tekst (.pdf)

34.Jasmina Nedeljković, Tatjana Stefanović Stanojević, Aleksandra Kostić(2012). Romansa kao stabilno iskustvo odraslih: pokušaj merenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 25–42.

Apstrakt

Romansa je termin koji se u novijoj literaturi ustalio za određenu formu partnerskih, ljubavnih veza. Reč je o kompleksu osećanja koja se razvijaju u partnerskoj vezi i koja su negde između romantične ljubavi, zaljubljenosti i ljubavi (od romantične ljubavi razlikuje se po seksualnoj strastvenosti, od zaljubljenosti po kapacitetu da traje, a od ljubavi po idealizaciji i agresivnosti). Dakle, romansu odlikuju: strastvena seksualnost (erotizam), idealizacija partnera i veze i moguća agresija kao odgovor na predavanje, zavisnost i ranjivost u odnosu na partnera. Tradicionalno psihološko tumačenje je da je romansa faza u ljubavnom odnosu koja traje kratko. U analizi razloga zbog kojih romansa obično traje kratko najvažnijim faktorom smatra se netolerancija napetosti koju stvaraju brojni rizici: idealizacija, seksualna strastvenost i agresivnost. U susretu sa napetošću, pobeđuje čovekova potreba za sigurnošću. Otuda, romansa biva pretvorena u ljubav. Ljubav je kompleks koji se sastoji iz tri sistema: sistema afektivne vezanosti, sistema pažnje i sistema seksualnog ponašanja. Pretpostavljamo da je jedan od sistema odgovoran za prevođenje romanse u ljubav i da je to upravo sistem afektivne vezanosti. Sa ciljem provere navedene pretpostavke, formulisano je očekivanje da će postojati razlike između obrazaca afektivne vezanosti u odnosu na preferiranje tipa partnerske veze. Organizovano je dvofazno istraživanje: U prvoj fazi sačinjen je upitnik za procenu partnerske veze i sprovedeno istraživanje na uzorku (N = 297) studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Faktorskom analizom izdvojena su dva faktora, imenovana kao Sigurna baza i Romansa. U drugoj fazi (N = 200), uz upitnik ljubavnih odnosa (Ljubavni odnosi: romansa, Stefanović Stanojević, Nedeljković, Dragićević, 2012) zadat je i upitnik za procenjivanje individualnih razlika u afektivnoj vezanosti (Experiences in Close Relationships - Revised (ECR-R) questionnaire, Fraley, Waller, Brennan, 2000). Rezultati analize varijanse potvrđuju očekivanje da će se ispitanici koji pripadaju različitim obrascima vezanosti statistički značajno razlikovati i po potrebi za partnerom kao sigurnom bazom, i po potrebi za romansom u ljubavnoj vezi. Analizom značajnosti razlika (post hoc) utvrđeno je: Sigurno i preokupirano vezani ispitanici značajno češće preferiraju kvalitet sigurne baze u ljubavnoj vezi od izbegavajuće, i bojažljivo vezanih ispitanika. Bojažljivo vezani ispitanici značajno su skloniji romansi od sigurno, i izbegavajuće vezanih ispitanika. Preokupirano vezani ispitanici značajno su skloniji romansi od sigurno, i izbegavajuće vezanih ispitanika. Dobijeni rezultati doprinose dubljem razumevanju individualnih razlika u sklonostima partnerskim vezama, pre svega identifikujući sigurni obrazac afektivne vezanosti kao obrazac odgovoran za prevođenje romanse u ljubav. Pretpostavljamo da osobe koje pripadaju sigurnom obrascu, budući da su odrastale u ambijentu sigurne baze, kada u romansi postane napeto, rade ono što su naučile: vezuju se i pretvaraju partnera u sigurnu bazu za istraživanje ili u utočište u slučaju nevolje, u svakom slučaju u osobu koja je predvidljiva i lako im dostupna. Nalaz o sklonosti bojažljivo i preokupirano vezanih osoba romansi razumljiv je iz ugla negativne slike o sebi koja im je zajednička i koja ih preporučuje za trijas simptoma romanse. Naime, usled nepoverenja u sebe mogli bi biti skloni ljubomori i agresivnosti, kao i strastvenosti u zamenu za bliskost. Takođe, u nastojanju da sačuvaju partnersku vezu, a bez kapaciteta da je prevedu u stabilniju kategoriju, mogli bi pribegavati njenoj idealizaciji.

Ključne reči: obrasci afektivne vezanosti, romansa, ljubav

Ceo tekst (.pdf)

35.Jelena Tešanović(2012). Lokus kontrole i koping strategije kod žena sa cervikalnim sindromom, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 43–56.

Apstrakt

Cilj ovog istraživanja je ispitivanje na koji način se pacijentkinje sa dijagnozom cervikalnog sindroma najčešće suočavaju sa životnim i zdravstvenim problemima, ako su kao kriterijumske varijable uključene koping strategije i lokus kontrole. U tu svrhu, istraživanje je sprovedeno u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" na uzorku od 76 ispitanika ženskog pola sa dijagnozom cervikalnog sindroma. Od primjenjenih instrumenata korišteni su Rotterova skala unutrašnjeg naprema vanjskom mjestu kontrole potkrepljenja ili RI-E skala i Upitnik suočavanja sa stresnim situacijama Endlera i Parkera (CISS). Dobijeni rezultati pokazuju da je kod ispitanica u većini slučajeva dominantan spoljašnji lokus kontrole, te da se u stresnim situacijama često ili uvijek racionalno usmjeravaju na problem. Najizraženiji spoljašnji lokus kontrole je kod slobodnih ispitanica i udovica, a razlike su na granici statističke značajnosti.Ovi nalazi mogu imati implikacije za psihološku i medicinsku praksu kroz edukaciju pacijenata o adekvatnim načinima suočavanja sa bolešću te ukazivanju na pozitivan uticaj internalnosti na prevenciju bolesti.

Ključne reči: cervikalni sindrom, lokus kontrole, koping strategije, stres, žene

Ceo tekst (.pdf)

36.Srđan Dušanić(2012). Religioznost i određeni korelati mentalnog zdravlja mladih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 57–68.

Apstrakt

U ovom istraživanju pokušavamo utvrditi u kakvoj su relaciji religioznost adolescenata i različite manifestacije mentalnog zdravlja mladih. Varijable koje smo uključili u istraživanje, a odnose se na mentalno zdravlje su: depresivnost, optimizam, smisao života, nada i strah od smrti. Osnovna pretpostavka na osnovu teorija i ranijih istraživanja je da veća religioznost doprinosi i boljem mentalnom zdravlju, tj. manjoj depresivnosti i strahu od smrti, a većem optimizmu i nadi te osmišljenijem životu. Istraživanje je sprovedeno u Republici Srpskoj na uzorku od 402 adolescenta. Od toga 60% su djevojke, a 40% mladići. Skale koje su korištene u istraživanju su pokazale solidnu pouzdanost. Utvrđene su male, ali značajne pozitivne korelacije religioznosti sa optimizmom, nadom i strahom od smrti. Ne postoji značajna korelacija sa smislom života i depresivnošću. Ovi rezultati pokazuju da je religioznost u kompleksnim vezama sa ovim varijablama te da se odnos religioznosti i različitih aspekata mentalnog zdravlja ne može posmatrati površno i jednosmjerno.

Ključne reči: religioznost, optimizam, smisao života, nada, depresivnost, strah od smrti

Ceo tekst (.pdf)

37.Leposava Vukičević, Milica Grujić, Danka Popović, Dragica Mihajlović, Uroš Velić(2012). Neuroticizam i iracionalna uverenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 69–82.

Apstrakt

U ovom istraživanju ispitivana je povezanost neuroticizma i iracionalnih uverenja kod srednjoškolaca. Uzorak je činilo 275 ispitanika, učenika VII, XII i XIV beogradske gimnazije, Elektrotehničke škole "Rade Končar" i Trgovačke škole, starosti između 15 i 19 godina. Za potrebe ovog rada korišćene su Skala neuroticizma, odnosno izolovana dimenzija Neuroticizma iz upitnika NEO - Pi R i Skala iracionalnih uverenja GABS - 37. Pouzdanost mernih instrumenata se kretala od nivoa α = 0.682 za Skalu Neuroticizma do α = 0.819 za Skalu GABS - 37. Dimenziju neuroticizma karakteriše opšta tendencija ka doživljavanju negativnog afekta, kao što je osećaj straha, tuge, osramoćenosti, krivice, itd. Uočeno je da nisu sve dimenzije neuroticizma povezane sa svim oblicima iracionalnih uverenja. Oni učenici kod kojih su Iracionalna uverenja po pitanju ljubavi bila više izražena u isto vreme su bili više depresivni, vulnerabilni i impulsivni. Dok je manifestacija anksioznosti i impulsivnosti više povezana sa obezvređivanjem i apsolutističkim zahtevima prema sebi, kao oblikom iracionalnih uverenja. Negativne emocije često otežavaju adaptaciju kod adolescenata i moguće je da upravo određena povezanost istih i određenih oblika mišljenja kod srednjoškolaca još više doprinosi njihovom kasnijem razvoju.

Ključne reči: neuroticizam, iracionalna uverenja, srednjoškolski adolescenti

Ceo tekst (.pdf)

38.Svetislava Đuknić(2008). Razvod i ponovni brak: prilagođavanje dece, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 7-40.

Apstrakt

Deca čiji su roditelji stupili u novi brak su deca koja su doživela separaciju i razvod svojih roditelja ili smrt jednog od roditelja. Takvi događaji su značajni na bilo kom razvojnom nivou. Za neku decu novi brak jednog od roditelja može biti sasvim prihvatljiv, tokom vremena i uz podršku odraslih, ona mogu naći adekvatno mesto u toj novoj porodici. Međutim, reakcija neke dece može biti veoma negativna. U radu je diskusija fokusirana uglavnom na decu mlađu od dvanaest godina. Dat je kratak prikaz relevantne literature o uticaju tog potencijalno stresogenog događaja na razvoj i prilagođavanje deteta. Takođe se razmatraju specifični problemi dece u ponovnim brakovima njihovih roditelja kao i načini adekvatnog prevazilaženja pojedinih teškoća.

Ključne reči: razvod, ponovni brak, prilagođavanje dece

Ceo tekst (.pdf)

39.Mirko Uljarević, Milkica Nešić(2008). Uloga pojedinih struktura mozga u percepciji i ekspresiji emocija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 41-62.

Apstrakt

Nijedan aspekt našeg mentalnog života nije bitan za kvalitet i smisao naše egzistencije kao emocije. Pojam "emocija" obuhvata širok opseg stanja kojima je zajedničko povezivanje visceralnih motornih reakcija, somatskog ponašanja i snažnih subjektivnih osećanja. Ranije se smatralo, zahvaljujući saznanjima baziranim pre svega na animalnim modelima i istraživanjima na osobama sa različitim moždanim lezijama, da su za emocije odgovorne prvenstveno različite strukture limbičkog sistema. Razvojem različitih tehnika za vizuelizaciju ističe se specijalizovana funkcija pojedinih moždanih regija u obradi i ekspresiji emocija. Amigdala ima ulogu u uslovljavanju straha, medijalni prefrontalni korteks u samoregulaciji emocija i donošenju odluka vezanih za emocije, a insula se smatra "alarmnim centrom mozga" i povezana je sa osećanjem gađenja. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da postoji lateralizovanost emocija. Doživljene emocije, čak i na podsvesnom nivou, imaju moćan uticaj na druge kompleksne moždane funkcije uključujući i sposobnost za racionalno donošenje odluka i interpersonalne sudove koji upravljaju socijalnim ponašanjem.

Ključne reči: emocije, amigdala, insula, cingularni korteks, prefrontalni korteks

Ceo tekst (.pdf)

40.Goran Golubović(2008). Istorijski razvoj psihopatologije i psihijatrije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 63-80.

Apstrakt

Na početku ovoga rada terminološki se određuje psihopatologija, kao naučna oblast, i psihijatrija, kao primenjena klinička disciplina u okviru medicinske struke. Potom se na koncizan način daje prikaz istorijskog razvoja ovih oblasti, i to kroz različite periode razvoja ljudske kulture. Na koncu, i pored izvesnih zastranjena, vezanih čak i za našu sredinu i za naše vreme, konstantuje se da psihopatologiju i psihijatriju očekuju novi izazovi u budućnosti, na temelju dosadašnjeg, više nego pozitivnog, trenda opšteg razvoja.

Ključne reči: psihopatologija, psihijatrija, razvoj

Ceo tekst (.pdf)

41.Ljubiša Zlatanović(2008). Postmodernizam i "smrt subjekta" - ka dekonstrukciji samstva, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 81-94.

Apstrakt

Autor razmatra jednu od središnjih tema postmoderne psihologije - prirodu samstva. Glavni fokus je na ključnoj ideji, koja je postala slogan postmoderne misli o ljudskoj subjektivnosti - ideji o ''smrti subjekta''. Naglašava se da ova ideja, koja podrazumeva relacione koncepcije samstva kao ''mreže odnosa'' sa drugima i subjekta konstituisanog kao ''tekst'', isključuje neke osnovne pretpostavke moderne psihologije - kao što su ideja o autonomnom i intencionalnom delatniku i ideja o esencijalizovanom i objedinjenom samstvu. Zatim se razmatraju implikacije postmoderne dekonstrukcije samstva. Konačno, izlaže se postmoderna analiza Nila Janga poznate Ibzenove drame ''Per Gint'', u kojoj se subjektova objedinjena predstava o samstvu gubi u lavirintu samousredsređenosti bez ikakvog ''stvarnog samstva'' ili ''stvarnog središta'' ličnosti.

Ključne reči: postmodernizam, dekonstrukcija, samstvo, "smrt subjekta", subjektivnost

Ceo tekst (.pdf)

42.Srđan Dušanić(2008). Prediktori stavova mladih prema ratu kao ponašajnoj opciji, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 95-110.

Apstrakt

U radu se bavimo zastupljenošću i prediktorima pozitivnih stavova mladih prema ''ratu kao ponašajnoj opciji'' (RKPO), 11 godina nakon rata u BiH. Utvrđuje se predikcija stavova prema RKPO, pri čemu su prediktorske varijable etnička vezanost, autoritarnost, dogmatizam i religiozni fundamentalizam. Uzorak je činilo 518 adolescenata od čega 184 muškog pola i ženskog 334. Ispitanici su bili uzrasta 15-26 godina. Ispitivanje je sprovedeno u prvoj polovini 2006. godine u desetak gradova Republike Srpske. Aritmetička sredina koja pokazuje zastupljenost stavova mladih prema RKPO, iznosi M= 2,065, što ukazuje na nisku zastupljenost takvih stavova. Rezultati multiple regresione analize pokazuju da značajni prediktori stavova prema RKPO mogu biti autoritarnost, etnička vezanost, dogmatizam.

Ključne reči: rat, autoritarnost, etnička vezanost, dogmatizam, religiozni fundamentalizam

Ceo tekst (.pdf)

43.Vesna Anđelković(2008). Anksioznost i samopoštovanje u kontekstu pola i profesionalnog usmerenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 111-130.

Apstrakt

U radu se sa teorijskog i empirijskog stanovišta razmatraju i upoređuju nivo anksioznosti i samopoštovanja muzički nadarenih adolescenata i njihovih vršnjaka gimnazijalaca (119 ispitanika oba pola i uzrasta od 17 do 19 godina). Za procenu anksioznoti primenjen je Inventar anksioznosti - forma Y (State-Trait Anxiety Inventory- Form Y; STAI-FormY) Spielbergera, a za procenu samopoštovanja Inventar sampoštovanja - SEI (Self-Esteem Inventory - SEI) Coopersmitha. Rezultati istraživanja ukazuju da se nivoi anksioznosti i samopoštovanja muzički nadarenih adolescenata i gimnazijalaca ne razlikuju i da kod obe grupe postoji značajna korelacija izmedju njih. Takođe zaključujmo da je u razmatranju anksioznosti i samopoštovanja adolescenata neophodno uključiti pol.

Ključne reči: anksioznost, samopoštovanje, adolescencija, muzičari

Ceo tekst (.pdf)

44.Kristina Kašić, Snežana Stojiljković, Jelisaveta Todorović(2008). Vaspitni ciljevi učitelja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 131-146.

Apstrakt

Cilj istraživanja bio je ispitivanje stepena prihvaćenosti pojedinih vaspitnih ciljeva kojima učitelji teže u vaspitanju učenika i u vaspitanju sopstvene dece, kao i ispitivanje saglasnosti u prihvaćenosti određenih vaspitnih ciljeva s obzirom na profesionalnu i roditeljsku ulogu učitelja. Ispitivanjem je obuhvaćeno trinaest vaspitnih ciljeva, u čijoj osnovi se nalaze dve međusobno suprostavljen, .vrednosne orijentacije - autonomija i konformizam. Modifikovana Konova skala roditeljskih vrednosti (Kohn, Parental Value Scale) primenjena je na uzorku od 133 učitelja niških osnovnih škola (50 muškaraca i 83 žene). Rezultati pokazuju da ispitani učitelji najvažnijim vaspitnim ciljevima smatraju ''odgovornost i savesnost u radu'', ''lepo vaspitanje i pristojnost'' i ''razvoj sposobnosti i interesovanja'', a kao najmanje važne procenjuju ''ponašanje u skladu sa polnom ulogom'' i ''patriotska osećanja''. Nisu nađene značajne razlike u prihvaćenosti pojedinih vaspitnih ciljeva s obzirom na profesionalnu i roditeljsku ulogu učitelja, izuzev kod vrednovanja dva cilja. Glavni nalaz je to da učitelji kod vaspitanika u većoj meri nastoje da razvijaju odlike autonomne nego odlike konformističke ličnosti, što je saglasno ranijim istraživanjima u ovoj oblasti.

Ključne reči: vaspitni ciljevi, vrednosne orijentacije, autonomija, konformizam, učitelji, istraživanje

Ceo tekst (.pdf)

45.Ljubiša Zlatanović(2006). Socijalna kognicija: osnovne pretpostavke, pojmovi i pitanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 7-18.

Apstrakt

Ovaj članak se fokusira na osnovne pretpostavke, pojmove i pitanja u socijalnoj kogniciji kao jednoj od najistaknutijih oblasti istraživanja moderne socijalne psihologije. Najpre se naglašava da socijalna kognicija - način na koji ljudi misle o sebi i socijalnom svetu - označava jedan poseban konceptualni nivo analize, koji je više molekularan nego molaran. Istraživači koji rade u ovoj oblasti koriste mentalne konstrukte na nivou individualnih misli, kategorija i pojmova da bi objasnili kognitivnu aktivnost koja posreduje i prati socijalno ponašanje. U nastavku su izloženi neki ključni pojmovi koje je socijalna kognicija pozajmila iz konceptualnog okvira kognitivne psihologije - kao što su pojmovi sheme, procesovanja informacije i dubine ili tipa procesovanja informacije (odozgo-naniže i odozdo-naviše procesovanje). U završnom odeljku, autor ukazuje na neka specifična pitanja pristupa socijalne kognicije koja još uvek nisu rešena na odgovarajući način.

Ključne reči: socijalna kognicija, procesovanje informacije, shema, kognitivna psihologija, socijalna psihologija

Ceo tekst (.pdf)

46.Anđelka Hedrih, Milkica Nešić(2006). Funkcionalna asimetrija hemisfera - bihevioralni aspekti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 19-40.

Apstrakt

Za pravilno funkcionisanje mozga neophodne su obe hemisfere. Pojedine funkcije bolje obavlja desna, a pojedine bolje leva hemisfera. Ova pojava poznata je kao funkcionalna asimetrija mozga. Brojni faktori mogu uticati na ovu pojavu. U radu se sistematizuju rezultati dosadašnjih istraživanja u oblasti funkcionalne asimetrije moždanih hemisfera. Postoje brojne teorije o njenom poreklu (genetska, morfološka, psihološka, bihervioralna), koje razmatrraju različite faktore od značaja (genetska struktura, sredina - prenatalna i postnatalna, anatomske razlike, hormoni, pol). Predstavljene su neke od najznačajnijih istraživačkih metoda i postupaka koji se koriste u istraživanjima fenomena lateralizacije moždanih funkcija - Vada (Wada) test, Navonova slova, eksperimenti na podeljenom mozgu. Prikazani su nalazi koji govore u prilog postojanja razlika u funkciji između hemisfera u pogledu kontrole motornih funkcija, vizuelne pažnje, vizuelnog traženja, opažanja oblika, opažanja prostornih odnosa, opažanja predatora, načina obrade slušnih, olfaktivnih, taktilnih i nociceptivnih informacija.

Ključne reči: emisfere mozga, funkcionalna asimetrija, ponašanje

Ceo tekst (.pdf)

47.Miroslav Komlenić(2006). Jedan model objašnjenja bajke principima psihologije učenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 41-52.

Apstrakt

U ovom radu, dat je model verovatno mogućeg objašnjenja bajke Crvenkapa asocijacionističkim S-R principima psihologije učenja. Inspirisan je radom studenta Jelene Živković, odnosno upoznavanjem sa nekim pokušajima njenog objašnjenja. Rad je pre svega kritika preterano kontemplativnih i pristrasnih (naravno, po mišljenju ovog autora) psihoanalitičkih tumačenja bajki, konkretno bajke Crvenkapa od strane Bruna Betelhajma. Prednost tumačenja principima psihologije učenja sastoji se u većoj jednostavnosti objašnjenja. Preciznije, radi se o tome da se ponašanje Crvenkape, bake, vuka i ostalih subjekata bajke, umesto skrivenim - podsvesnim i nesvesnim - seksualnim motivima, prosto objašnjava principima instrumentalnog učenja, ili, još uže, učenjem reakcije bežanja, izbegavanja, diskriminacije (diskriminatorno učenje).

Ključne reči: instrumentalno učenje, diskriminatorno učenje,pozitivna/ averzivna draž, generalizacija.

Ceo tekst (.pdf)

48.Vladimir Hedrih, Jelena Želeskov-đorić(2006). Psychological correlates of resilience to pressure of authority for unethical behavior, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 53-70.

Apstrakt

Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje psiholoških ličnosnih korelata otpornosti na pritisak autoriteta za neetičko ponašanje. Kako je pritisak autoritata jedan od važnih podstrekača ponašanja koje nazivamo koruptivnim i imajući u vidu dobro poznatu činjenicu da ne reaguju svi ljudi na isti način na takve pritiske, pokušali smo da ustanovimo razlike u osobinama ličnosti između onih koji popuštaju pod takvim pritiscima i onih koji se opiru. Koristili smo eksperimentalnu situaciju u kojoj su ispitanici podvrgavani pritisku autoriteta sa ciljem da ih se navede da donesu sud koji je očigledno neetički. Rezultati su pokazali da se oni koji su popustili bez otpora i oni koji su otpor pružali razlikuju po nizu crta ličnosti (merenih NEO-PR inventarom ličnosti), kao i na određenim merama dominantnih konfliktnih zona, te po različitim aspektima socioekonomskog statusa. Rezultati takođe ukazuju da vođe grupe (tj. Sociometrijske zvezde u našem slučaju) imaju veoma značajan uticaj na određivanje naćina na koji će grupa reagovati na neetičke zahteve.

Ključne reči: korupcija, pritisak autoriteta, zloupotreba moći, ličnost, dominantne konfliktne zone.

Ceo tekst (.pdf)

49.Tatjana Stefanović - Stanojević(2006). Partnerska afektivna vezanost i vaspitni stilovi, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 71-88.

Apstrakt

Prema teoriji afektivnog vezivanja kvalitet afektivne vezanosti stečen u detinjstvu prenosi se kroz godine odrastanja i u formi URM (unutrašnjih radnih modela) oblikuje odrasle veze osobe. Dominantna veza odrasle osobe je ljubavna veza, najčešće u formi bračne zajednice. Kvaliteti ljubavnih odnosa bračnih partnera svakako su povezani i sa njihovim odnosom prema deci. U ovom teorijskom kontekstu odlučili smo da istražimo kako se to prelama na konkretne odnose roditelj-dete u Srbiji. Odlučili smo da ispitamo povezanost obrazaca afektivnog vezivanja roditelja sa procenama njihovih vaspitnih stilova od strane vlastite dece. Uzorak je činilo 100 roditelja, starosti od 40 do 55 godina i 100 mladih ljudi (dece) starosti od 19 do 25 godina. Uzorak je ujednačen po polu. Instrumenti: Skala za procenjivanje vaspitnih stilova (M. Matejević, 2002) i Modifikovani inventar iskustava u partnerskim odnosima (Brennan, Clark, Shaver, 2001). Rezultati su samo delimično potvrdili postavljena očekivanja.

Ključne reči: teorija afektivnog vezivanja, partnerske afektivne veze, vaspitni stilovi

Ceo tekst (.pdf)

50.Ana Milenković, Marina Hadži-Pešić(2006). Povezanost vaspitnih stilova roditelja, kstraverzije-introverzije i asertivnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 89-108.

Apstrakt

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava. Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije i kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja. Autore ovog istraživanja posebno je interesovalo da utvrde da li postoji značajna povezanost između vaspitanja roditelja, urođenih karakteristika ličnosti i kasnijeg asertivnog ponašanja ispitanika. Istraživanje je obuhvatilo 100 studenata prve godine Medicinskog fakulteta u Nišu, ujednačenih po polu i starosti. Vaspitni stilovi roditelja ispitanika ispitivani su EMBU upitnikom, švedskog autora Perisa, koji je modikifovan u Holandiji (Arrindell et al., 1983). Dimenzije ličnosti ispitivane su EPQ upitnikom Ajzenka, a asertivnost je merena upitnikom "Da li ste asertivni" Zdravkovića i Krnetića. Pored ovih, korišćen je i upitnik specijalno konstruisan za potrebe istraživanja, a koji je imao za cilj utvrđivanje socio-demografskih karakteristika ispitanika.Rezultati su pokazali da ne postoji značajna povezanost asertivnog ponašanja ispitanika i vaspitnih stilova njihovih roditelja. Međutim, utvrđena je povezanost bazičnih dimenzija ličnosti i asertivnosti, kao što je pozitivna korelacija ekstraverzije i asertivnosti i negativna korelacija asertivnosti sa neuroticizmom. Utvrđena je i povezanost bazičnih dimenzija ličnosti i određenih vasptnih stilova. Takođe, dobijeni podaci ukazuju na uticaj koji imaju porodični odnosi, kao što su slaganje roditelja i bračni konflikti na razvoj neuroticizma i psihoticizma kod adolescenata.

Ključne reči: asertivnost, vaspitni stilovi roditelja, ekstraverzija, introverzija, neuroticizam, psihoticizam

Ceo tekst (.pdf)

51.Olgica Babić - Bjelić(2006). Vraćanje odraslih u detinjstvo – jedan od puteva za bolje razumevanje deteta i sebe samoga, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 109-126.

Apstrakt

U radu su prikazani rezultati istraživanja "Razglednica iz detinjstva", koje je sprovedeno u Predškolskim ustanovama u Zrenjaninu i Sečnju, sa 238 roditelja i vaspitača, rođenih u periodu od 1947. do 1984. godine. "Razglednica iz detinjstva" je akciono istraživanje koje je, polazeći od iskazanih potreba vaspitača i roditelja (da bolje razumeju decu, da se bolje uzajamno razumeju i da prevaziđu nesporazume u komunikaciji), imalo za cilj da, kroz realizaciju psiholoških radionica, uporedo sa proučavanjem sećanja odraslih na sopstveno detinjstvo, doprinese povećanju osetljivosti odraslih za decu i odrasle i unapređivanju lične i vaspitne kompetencije vaspitača i roditelja.Rezultati - realizacije psiholoških radionica ispitani su tokom evaluacije programa. Korišćen je metod retrospekcije. Statistička analiza je zasnovana na hi - kvadratu. Sve dobijene razlike su značajne na nivou 0,01. Rezultati istraživanja, stavljeni u kontekst savremene akademske psihologije, podržavaju ekološko-etološko viđenje deteta i detinjstva i kulturno-istorijsku teoriju Vigotskog.

Ključne reči: sećanje na detinjstvo, osetljivost za potrebe dece, vaspitna kompetencija roditelja i vaspitača.

Ceo tekst (.pdf)

52.Vladimir Nešić, Milkica Nešić, Nebojša Milićević, Jelisaveta Todorović(2006). Porodica i muzička iskustva učenika osnovnih škola u Nišu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 127-142.

Apstrakt

U radu se razmatraju psihološke, socijalne i kulturološke implikacije muzičkog iskustva učenika osnovnih škola. Primenjen je širok teorijski okvir koji obuhvata pitanja odnosa kulture i ličnosti, značaja muzike za razvoj deteta, probleme saznajnog stila i estetske osetljivosti. U istraživačkom delu su analizirani rezultati empirijskog istraživanja o sklonostima i interesovanjima učenika (N = 378) u vezi sa muzičkim ponašanjem (pevanje, preferencija tipova muzike, izbor muzičkih instrumenata). Rezultati pokazuju karakteristične sklonosti i izbore ispitanika s obzirom na pol i uzrast.

Ključne reči: muzika, socijalizacija, porodica, umetnost, pol

Ceo tekst (.pdf)

53.Jelena Opsenica-Kostić, Tanja Panić(2006). Perfekcionizam srednjoškolaca – povezanost sa nekim socio-demografskim varijablama, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 143-158.

Apstrakt

U ovom istraživanju ispitivan je nivo pojedinih aspekata perfekcionizma (lični standardi, nezadovoljstvo postignutim i urednost) kod srednjoškolaca. Uzorak je činilo 670 učenika, uzrasta 16 do 19 godina, koji srednju školu pohađaju u dva grada (i dva različita regiona) u Srbiji. Ispitivanje je obavljeno uz pomoć skale Almost Pefect Scale-Revised (Slaney et al., 1997), koja se sastoji iz tri subskale: Standardi, Raskorak i Red. Ispitivana je povezanost ovih aspekata perfekcionizma sa pojedinim socio-demografskim varijablama. Između ostalog, dobijeni rezultati govore da značajno više skorove na Standardima imaju ispitanici iz većih mesta, devojke, kao i ispitanici višeg materijalnog statusa; a da je Raskorak (odnosno nezadovoljstvo postignutim) veći kod ispitanika sa sela i kod učenika trogodišnjih i četvorogodišnjih stručnih usmerenja (takozvani "zanati").

Ključne reči: perfekcionizam, srednjoškolci, adolescenti, APS-R, socio-demografske varijable.

Ceo tekst (.pdf)

54.Blagica Zlatković(2006). Osobine ličnosti studenata učiteljskog fakulteta i studenata psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 159-172.

Apstrakt

U radu su utvrđene razlike između studenata učiteljskog fakulteta i studenata psihologije na dimenzijama i specifičnim crtama ličnosti u okviru inventara NEO-PI-R primenom kanoničke diskriminativne analize. Rezultati govore o postojanju globalne razlike između posmatranih studijskih grupa, uzimajući istovremeno u obzir sve dimenzije ličnosti iz NEO-PI-R koje konstituišu funkciju. Najveća razlika utvrđena je na dimenziji OTVORENOST. U završnoj diskusiji razmatrana je saglasnost utvrđenih dimenzija ličnosti studenata učiteljskog fakulteta sa zahtevima savremenog obrazovnog procesa.

Ključne reči: inventar ličnosti NEO-PI-R, studijske grupe, kanonička diskriminativna analiza

Ceo tekst (.pdf)

55.Valentina Jeremić, Jelisaveta Todorović, Snežana Vidanović(2006). Depresivnost i predstava o sebi adolescenata bez roditeljskog staranja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 173-188.

Apstrakt

U ovom radu prikazani su različiti pristupi depresivnosti kod dece i omladine, kao i stanovište da su afektivni poremećaji kod ove populacije najčešće prikriveni i lakše se mogu identifikovati preko ispitivanja predstave o sebi. U tom cilju sprovedeno je istraživanje u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Duško Radović", radi upoređivanja predstave o sebi i depresivnosti kod adolescenata iz doma i adolescenata koji potiču iz kompletnih porodica. Upoređivana su dva uzorka od po 35 ispitanika uzrasta od 14 do 18 godina ujednačenih po starosti, polu i školskom uspehu. Zadate su skale depresivnosti Kovača iz 1980 i skala self koncepta Opačića iz 1995. godine. Pokazalo se da značajne razlike postoje jedino kad je u pitanju globalna komptentnost, kao aspekt self-koncepta, dok u pogledu depresivnosti nema razlika među ispitivanim uzorcima. Takođe se pokazalo da postoji značajna korelacija između depresivnosti, globalne kompetentnosti, globalnog samopoštovanja i samoprocene fizičke privlačnosti adolescenata.

Ključne reči: depresivnost, predstava o sebi, adolescenti lišeni roditeljskog staranja

Ceo tekst (.pdf)

56.Dušan Ranđelović(2006). Efikasnost i neki domeni primene medijacije između žrtve i počinioca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 189-206.

Apstrakt

Ideje restorativnog pravosuđa doživljavaju pravu ekspanziju poslednjih dvadesetah godina na evropskom i američkom kontinentu. U radu se sagledavaju mogućnosti i domeni primene jednog od restorativnih modela-medijacije između žrtve i počinica. Kroz statističke podatke iz pojedinih američkih i britanskih studija, kao i izveštaja domaćih centara i službi za medijaciju, otvoriće se pitanje efikasnosti medijacije. Iskustva u primeni medijacije između žrtve i počinica kod nas, pokazju izvanredne početne rezulatate ali i otvaraju brojne probleme i izazvove sa kojima se naši medijatori moraju suočiti kako bi ovoj model postao trajno opredeljenje naših ljudi za konstruktivan pristup rešavanju sukoba.

Ključne reči: restorativno pravosuđe, medijacija između žrtve i počinioca, vršnjačka medijacija, centar za medijaciju

Ceo tekst (.pdf)

57.Bojana Dimitrijević(2006). Ličnost maloletnih delinkvenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 207-222.

Apstrakt

Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specifičan biopsihički entitet, rezultiralo je mnoštvom istraživanja na tu temu. Veliki broj ovih istraživanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija ličnosti - inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja, i kao takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih. Predstavljena su i druga teorijska gledišta i istraživanja koja potkrepljuju dokaze o povezanosti ili uslovljenosti asocijalnog i antisocijalnog ponašanja i osobina ličnosti. S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca, može se govoriti o pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. Posebno u zadnjoj deceniji 20.veka, stanje maloletničke delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno. Ta ocena je povezana i sa nepodeljenom procenom o lošem globalnom stanju društva. Sve ovo nalaže više napora u oblasti primarne, sekundarne i tercijarne prevencije u oblasti maloletničke delinkvencije, zasnovanih na brojnim, dragocenim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji.

Ključne reči: maloletnička delinkvencija, karakteristike ličnosti, asocijalno i antisocijalno ponašanje

Ceo tekst (.pdf)

58.Srđan Dušanić(2006). Religioznost i altruizam tokom i poslije božićnih praznika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 223-236.

Apstrakt

Istraživanje se bavi socijalizacijskim aspektima religioznosti i altruizma, tj. koliko specifični događaji mogu da utiču na religioznost i altruizam. Glavni cilj istraživanja je da utvrdi da li postoji razlika u religioznosti i altruizmu tokom Božićnih praznika i mjesec dana poslije. Pored toga utvrđuje se međusobna veza intrinzičke religioznosti i altruizma te njihove veze sa određenim socio-demografskim varijablama. Za ispitivanje religioznosti, korišten je koncept intrinzičke religioznosti. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 135 adolescenata, koji su ispitani istovjetnim instrumentom u dva navrata, tokom Božićnih praznika (06, 07. januar) i mjesec dana poslije. Ispitivanje je sprovedeno u januaru i februaru 2005.godine. Upitnik se sastojao od: pitanja vezano sa socio-demografske podatke, skale intrinzičke religioznosti, te skale altruizma. Skale su pokazale zadovoljavajuću pouzdanost. Za skalu intrinzičke religioznosti pouzdanost prilikom prve primjene upitnika iznosi 0,82, a prilikom druge primjene 0,84. Pouzdanost skale altruizma prilikom prvog ispitivanja iznosi 0,83, a tokom drugog 0,85. Rezultati pokazuju da je altruizam kod mladih značajno veći tokom Božićnih praznika, nego mjesec dana poslije (na nivou 0,01). Ne postoji značajna razlika u intrinzičkoj religioznosti tokom i poslije Božićnih praznika. U oba ispitivanja, kod ženskog pola je značajno veća intrinzička religioznost (na nivou 0,01) i altruizam (na nivou 0,05). Takođe je utvrđena statistički značajna pozitivna korelacija između intrinzičke religioznosti i altruizma, tokom oba ispitivanja.

Ključne reči: intrinzička religioznost, altruizam, Božićni praznici

Ceo tekst (.pdf)

59.Snežana Stojiljković, Zvonimir Dosković(2006). Implicitne teorije o moralnom vaspitanju kod nastavnika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 237-251.

Apstrakt

U radu se razmatraju implicitne teorije nastavnika o moralnom vaspitanju. Prikazani su rezultati istraživanja sprovedenog u osam osnovnih i srednjih škola iz Niša na uzorku od 127 nastavnika. Za potrebe ispitivanja napravljen je upitnik (detaljno opisan u radu), sastavljen od tvrdnji koje predstavljaju različita teorijska shvatanja procesa moralizacije. Na jednoj strani su koncepcije koje polaze od toga da je čovekova priroda rđava i da je osnovni cilj vaspitanja da se onemogući njeno ispoljavanje primenom postupaka iz okrilja "pedagogije kočenja i ukalupljivanja". Na drugoj strani su koncepcije koje počivaju na verovanju u suštinski dobru ljudsku prirodu i korišćenju vaspitnih metoda kojima se podstiče ostvarivanje potencijala za lični rast i saradnju sa drugima. Nalazi istraživanja pokazali su da vaspitnu praksu odlikuje istovremeno korišćenje raznorodnih, ponekad međusobno isključivih, vaspitnih metoda. Autori ocenjuju da je stanje zabrinjavajuće jer ne postoji zaokružena i obuhvatna teorija moralnog razvoja na kojoj bi se zasnivala odgovarajuća koncepcija moralnog vaspitanja.

Ključne reči: moralno vaspitanje; implicitne teorije; pedagogija kočenja; humanistička koncepcija moralnosti; nastavnici

Ceo tekst (.pdf)

60.Jelisaveta Todorović(2004). Bazične dimenzije ličnosti i stabilnost samopoštovanja adolescenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 13-28.

Apstrakt

U ovom radu istraživali smo stabilnost samopoštovanja adolescenata, učenika trećih razreda srednjih škola u Nišu, u vremenskom periodu od 30 dana. Zanimalo nas je da ispitamo kako su dimenzije ličnosti ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam povezane sa samopoštovanjem i njegovom stabilnošću. Pokazalo se da su neuroticizam i introverzija dimenzije povezane sa stabilno niskim samopoštovanjem, a ekstraverzija sa visokim i stabilnim samopoštovanjem. Interesantan je podatak da su ekonomski parametri pokazal ikao znatno povoljniji u grupi naglašeno ekstravertnih u odnosu na introvertne.

Ključne reči: samopoštovanje, stabilnost samopoštovanja, ekstraverzija, neuroticizam, psihoticizam. aorto-koronarni by pass, faktori rizika

Ceo tekst (.pdf)

61.Marina Hadži Pešić(2004). Stres kao faktor rizika u razvoju koronarne bolesti srca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 29-38.

Apstrakt

U zapadnoevropskim zemljama i SAD morbiditet i mortalitet od koronarne bolesti srca (KBS) smanjen je zahvaljujući modifikaciji faktora rizika, prvenstveno arterijske hipertenzije, dislipidemije i pušenja. U mnogim evropskim zemljama i zemljama u tranziciji uočen je porast obolevanja od KBS-a. Razlog su socijalne i ekonomske prilike, veća izloženost stresu, kao i psihološka reakcija na stres u tim zemljama. Iz tog razloga izvršili smo ispitivanje 85 bolesnika posle akutnog infarkta miokarda, 85 bolesnika posle by pass operacije i 170 zdravih ispitanika. Ispitivane grupe su ujednačene prema polu i životnom dobu. Metodom polustandardizovanog intervjua ispitana je učestalost hroničnih stresnih situacija na poslu i u kući, kao i postojanje akutnih stresnih situacija 24 časa pre pojave akutnog infarkta miokarda. Izvršeno je upoređivanje između grupa a statistička značajnost razlika dobijena je primenom X2 testa.

Ključne reči: akutni stres, hronični stres, akutni infarkt miokarda, aorto-koronarni by pass, faktori rizika intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj

Ceo tekst (.pdf)

62.Jelena Jakšić(2004). Razlike u intelektualnom, emocionalnom i socijalnom razvoju adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 39-50.

Apstrakt

U ovom radu prikazani su rezultati istraživanja adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ispitivane su razvojne karakteristike adolescenta koji žive sa oba roditelja ili sa jednim od roditelja usled smrti ili odlaska drugog, razvoda ili rođenja deteta u vanbračnoj zajednici. Primenom Testa nizova, Plučikovog testa ličnosti i Testa socijalne prilagođenosti (R. Bojanović i S. Hrnjica) ispitivane su intelektualne sposobnosti, emocionalne dimenzije ličnosti i kvalitet socijalnih kontakata mladih uzrasta od 10 do 20 godina. Dobijeni podaci ukazuju na statistički značajne razlike između adolescenata iz potpunih i nepotpunih poradica.

Ključne reči: adolescencija, potpuna porodica, nepotpuna porodica, intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj

Ceo tekst (.pdf)

63.Jelisaveta Todorović(2004). Uloga porodice i škole u socijalizaciji dece sa specifičnim razvojnim teškoćama, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 51-64.

Apstrakt

U okviru istraživačkog projekta "Psihološke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" započet je i potprojekat na temu: "Problemi u prilagođavanju dece sa specifičnim razvojnim teškoćama školskoj sredini". Cilj istraživanja je da ispita koji su činioci od značaja za socijalizaciju ove dece povezani sa problemima adaptacije na školsku sredinu. U ovom radu izložene su neke karakteristike ovih poremećaja i njihova podela, kao i istraživanja nekih vaspitnih stavova i postupaka i njihove uloge, kao faktora rizika za psihološko sazrevanje dece. Postizanje optimalnih efekata u obrazovnom i vaspitnom radu sa ovom decom najčešće zavisi od tesne saradnje porodice, škole i stručnih službi. Zato reforma osnovnog obrazovanja treba da stvori uslove da se u nastavnom radu sa učenicima koji i inače nemaju sasvim ujednačene razvojne tokove, ostvari individualizovan pristup i primene aktuelna saznanja o metodama i načinima rada koji pospešuju ovladavanje školskim veštinama i znanjima i kod onih malobrojnih učenika koji zbog urođenih bioloških nedostataka (koji nisu posledica intelektualne ometenosti), otežano napreduju.

Ključne reči: specifični razvojni poremećaji, porodica, vaspitni postupci, osnovnoškolsko obrazovanje

Ceo tekst (.pdf)

64.Goran Z. Golubović(2004). Klinički aspekti zlostavljanja dece, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 65-72.

Apstrakt

Autor na početku rada navodi opšte prihvaćenu definiciju zlostavljanja i zanemarivanja dece, da bi, potom, izneo takođe uobičajenu podelu na tri kategorije: fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Posle određenja fizičkog zlostavljanja, dati su neki epidemiološki podaci koji se odnose na ovu pojavu. Prodiskutovani su najvažniji etiološki faktori, a pomenuta je i teorija transgeneracijske transmisije nasilja u porododici, kojoj se u poslednje vreme pridaje naročita pažnja. Autor posebno ukazuje na znakove koji kliničara treba da usmere na sumnju da se možda radi o fizičkom zlostavljanu deteta, a govori i o ponašanju roditelja zlostavljača u toku kliničke evaluacije. Emocionalno zlostavljanje se prikazuje u okviru osam tipova roditeljskog ponašanja, tj. odbacivanja, degradacije, terorisanja, izolacije, "kvarenja deteta", eksploatacije, uskraćivanja esencijalne stimulacije i nepouzdanog i nekonzistentnog roditeljstva. Potencira se značaj ranog uočavanja emocionalnog zlostavljanja i zanemarivanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi, s obzirom da ono, suprotno uvreženom mišljenju, u najekstremnijim slučajevima može da za posledicu ima čak i smrt deteta. Seksualnom zlostavljanju dece posvećena je naročita pažnja. Pošto je konstatovana znatna rasprostranjenost ove pojave, iznesene su forme seksualne zloupotrebe, ukazano je na ponašanje dece koje može da probudi sumnju u tom pravcu, istaknut je značaj psihijatrijskog komorbiditeta, prikazan je tipičan psihološki profil ličnosti zlostavljača, kao i neke specifičnosti dinamike incestuozne porodice. Na kraju, autor najviše pažnje posvećuje samom postupku ukoliko postoji sumnja na bilo koji vid zlostavljanja dece. Insistira se na timskom radu u okviru zdravstvenih ustanova, ali i na značaju centra za socijalni rad, policije, pravosuđa i škole, tj. potencira se sinhronizovana akcija svih društvenih struktura, s obzirom da se radi o problemu čitave zajednice.

Ključne reči: zlostavljanje dece, zanemarivanje dece

Ceo tekst (.pdf)

65.Bojana Ilić(2004). Narkomanija mladih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 73-82.

Apstrakt

Među mladima, srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima, je sve više korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve veći broj narkomana. Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno drustvo. Droga se više ne događa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde među nama. Ta pojava u velikoj meri utiče na društvo u kojem se ti narkomani nalaze i narkomanija se može suzbiti samo dobro organizovanom prevencijom i akcijom, upoznavanjem široke populacije o drogama i njenim štetnim delovanjima na društvo. Taj fenomen izvire iz napetosti koje nastaju zbog visokih zahteva koje društvo nameće pojedincu a droga se uzima kao sredstvo za koje se očekuje da olakša svakodnevno suočavanje sa problemima. Droga osvaja mlade, donja starosna granica se sve vise spušta, pa je pored srednjoškolaca uzimaju i učenici starijih razreda osnovnih škola. Upravo zbog toga, neke škole u saradnji sa lekarima i policijskim stručnjacima organizuju sastanke sa učenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.

Ključne reči: droga, narkomanija, mladi

Ceo tekst (.pdf)

66.Mirjana Stanković-đorđević(2004). Varijacije u komunikaciji dece u predškolskoj ustanovi, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 83-90.

Apstrakt

U predškolskoj ustanovi deca verbalno komuniciraju na više nivoa. Interpersonalni obrasci koji dominiraju su komunikacija vaspitač - dete (deca) i dete - dete (deca). Pretpostavka je da je transgeneracijska komunikacija podsticajnija za govorni i kognitivni razvoj deteta, nego intrageneracijska. Radi provere ove hipoteze analizirali smo epizode komunikacije - govorne upotrebe, prema modifikovanoj taksonomiji Ninija i Snou (1996). Ispitanike su činila deca 4 vaspitne grupe (dve mlađe - 3-4 god. i dve starije - 6-7god.). Analizirano je 800 min. materijala desetominutnih govornih sekvenci: u polovini je dominirala transgeneracijska komunikacija, drugu polovinu je činila intrageneracijska komunikacija. Prave komunikativne funkcije su zastupljenije u vršnjačkoj komunikaciji, dok su pseudokomunikativne funkcije prisutnije u komunikaciji vaspitač - deca.

Ključne reči: interpersonalni obrasci, komunikativne funkcije, transgeneracijska, intrageneracijska komunikacija

Ceo tekst (.pdf)

67.Momčilo Simonović(2004). Sklop osobina ličnosti učenika medicinske škole, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 91-110.

Apstrakt

Istraživanjem su ispitane relacije između vrste, stepena razvijenosti i načina međusobne povezanosti osobina ličnosti kod učenika medicinske škole u funkciji efikasnijeg učenja. Strukturu teorijskog modela sačinjavaju varijable obuhvaćene inventarom ličnosti Katela-HSPQ, Ajzenka-EPQ i Domino-48 test, test opšte inteligencije. Uspeh je predstavljen školskom ocenom od 1-5 iz pojedinih nastavno-naučnih područja, što čini do sada uobičejeni način ocenjivanja. Na osnovu rezultata faktorske analize kod učenika medicinske škole došlo se do zaključka da je opravdano i realno moguće manifestne varijable svesti na šest zajedničkih faktora pomoću kojih se može objasniti celokupni kriterijumski prostor sklopa ličnosti učenika medicinske škole i njihov uticaj na uspeh.

Ključne reči: Struktura ličnosti, školski uspeh procesu. uspehu u školi.

Ceo tekst (.pdf)

68.Petar Kostić, Ivan Vlajić(2004). Unakrsna validacija testa profesionalnih interesovanja (tpi), Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 111-126.

Apstrakt

Na uzorku učenika osmog razreda osnovne škole (N=108) izvršena je krosvalidacija testa profesionalnih interesovanja. Nađeno je da je sadržajna valjanost veoma problematična (pored ostalog, nema nijedne stavke koja meri moderna zanimanja mladih: računarske nauke, poslovanje, sport...), dijagnostički neznačajna (spram željene srednje škole), faktorski zadovoljavajuća (svi su faktori replicirani, ali četiri dele istu kolekciju stavki), norme su neadekvatne (spram pola učenika), diskriminativnost je loša (osim "nauke", ostale distribucije značajno odstupaju od VNK), samo je pouzdanost dobra (oko 0.90). Zaključak je da TPI nema prihvatljive metrijske karakteristike, te da je njegova upotreba u praksi profesionalnog savetovanja od sumnjive koristi. U radu se, pored navedenih nalaza, šire razmatra odnos između realne egsistencije psiholoških varijabli i njihovih merenjem operacionalizovanih konstrukata.

Ključne reči: validacija, profesionalna interesovanja, metrijske karakteristike testa

Ceo tekst (.pdf)

69.Anita đorđević, Vladan Pešić(2004). Uticaj medija na proces donošenja odluke pri kupovini, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 127-152.

Apstrakt

Brzina i složenost savremenog društvenog razvitka, sve veća upotreba masovnih sredstva za saopštavanje (štampa, film, radio, televizija) kao i potreba da se društvena akcija, u nacionalnim i internacionalnim okvirima, postavi na naučnu osnovu - nametnuli su ispitivanje ljudskih stavova i javnog mnjenja u društvenoj praksi. Analiza ukupne stvarnosti i mas medija kao univerzalnih pojava savremenosti i nezaobilaznih vrednosti svakodnevnog života ne može se smestiti u polje jedne naučne discipline. Mas mediji su najmasovnija tema kojom su se bavili komunikolozi, sociolozi, psiholozi, lingvisti, politikolozi i filozofi dvadesetog veka. Razvijaju se tolikom brzinom da tekstovi napisani danas sutra već zastarevaju. Masovni mediji sa novim načinom izražavanja i svojom elektronskom logikom imaju presudnu ulogu ne samo u napuštanju "konstanti" tradicionalne kulture već stvaraju novu audiovizuelnu kulturu. Svojom magičnom moći difuzije zvukova i slika postali su osnov celokupnog kulturnog uticaja i uslov da se do kraja shvati stvarnost. Postalo je jasno da se lakše obmanjuje sugestivnošću zvičnih i vizuelnih prizora nego trivijalnošću i istrošenošću reči u funkciji kodifikovanja realnosti. Pojava mas medija omogućila je da sve što je čovek rekao i stvorio prevaziđe okvire njegove uže socijalne grupe. Televizija je danas najznačajniji elektronski medij, zato što je ona za razliku od filma i fotografije, pre produžetak čula dodira nego vida. Da li je televizijom potrošač hipnotisan? Da li je potrošač stvorio medij ili je medij stvorio potrošača? Da li mediji pripremaju čovekove reakcije koje vode do prihvatanja svega onoga što mu mediji nude? Da li se potrošač dovodi u zabludu da sam bira ono što su drugi izabrali umesto njega. Ova pitanja nameću se kao suštinska tema ovog istraživačkog rada.

Ključne reči: masovni mediji, komunikacija, ekonomska propaganda, kognitivni procesi

Ceo tekst (.pdf)

70.Vojko Radomirović(2004). Neke psihološke osnove savremenih osnovnoškolskih udžbenika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 165-182.

Apstrakt

Pored delovanja savremenih medija i mnogih vanškolskih izvora informacija udžbenik sa osnovnu školu zadržava i dalje svoju najvažniju ulogu u obrazovnovaspitnom radu učenika, a to je sistematizovanje elementarnih pojmova i znanja iz određenih nauka i razvijanje prvenstveno kognitivnih sposobnosti. U radu smo prikazali prvenstveno psihološke osnove savremenog osnovnoškolskog udžbenika u pogledu zahteva za vrstama učenja koji se uspešno mogu izvoditi baš uz pomoć udžbenika. Dva su takva oblika učenja najčešća i za koncepciju osnovno-školskih udžbenika najznačajnija: učenje putem otkrića i receptivno verbalno učenje. Za izbor, evaluaciju i koncipiranje sadržaja savremenih udžbenika za osnovnu školu, po našem mišljenju, polaznu psihološku osnovu čine teorijski i empirijski nalazi Pijažea, Vigotskog i njihovih saradnika. Istakli smo da se u osnovnoškolskom uzrastu (od nepunih 7 do15-16 godina) ostvaruju najkrupnije promene u intelektualnom razvoju učenika koje se nužno moraju uvažavati u izradi svakog udžbenika za uzrast ovih učenika. To je period prelaska sa mišljenja deteta na mišljenje odraslih ljudi. Dve su osnovne komponente tog najznačajnijeg intelektualnog napredovanja: a) stiču se svi osnovni standardi logičkog, teorijskog i naučnog mišljenja (koje smo ukratko prikazali teorijom kognitivnog razvoja Pijažea); i b) ovladava se bazičnim kulturnim dostignućima i sistemima znanja (koje smo prikazali kulturno-istorijskom teorijom Vigotskog).

Ključne reči: savremeni udžbenik, učenje putem otkrića, receptivno učenje, psihološke osnove udžbenika teorije Pijažea i Vigotskog

Ceo tekst (.pdf)

71.Emilija Marković, Aleksandar Milojević, Slavko Milojković(2004). Konativne osobine ličnosti kao činioci preferencije stilova rukovođenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 183-194.

Apstrakt

Ovo istraživanje bilo je motivisano pokušajem da utvrdimo da li neke konativne dimenzije ličnosti, utiču na preferenciju stilova rukovođenja. Varijabla stilova rukovođenja podeljena je na tri kategorije: autokratski, demokratski i integrativni stil rukovođenja. U ovom istraživanju korišćeni su sledeći testovi: KON-6. Momirovića, B. Volfa i Z. Džamonje i Upitnik o preferencijama stilova rukovođenja. Za obradu dobijenih podataka korišćeni su kofecijenti korelacije (Spirmanov i Pirsonov). Osnovne pretpostavke bile su u duhu Maslovljevih tvrdnji da je demokratska ličnost zdrava ličnost. Dobijeni rezultati potvrđuju neke hipoteze. Oni ukazuju da preferenciju demokratičnosti možemo povezati sa ekstraverzijom, pojačanom podložnošću stresu i jačom anksioznošću. Preferencija autokratičnosti potvrdila je povezanost sa agresivnošću, ali u izvesnoj meri i sa ekstraverzijom.

Ključne reči: menadžment, liderstvo, preferencija stilova rukovođenja, konativne dimenzije ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

72.Jelena Opsenica-Kostić(2004). Analiza slike nuda veritas gustava klimta, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 195-203.

Apstrakt

Ovaj rad predstavlja analizu slike u duhu geštalt-psihologije i analiza Rudolfa Arnhajma, sa pozicija ideje da je u jednom (likovnom) umetničkom delu primarna forma. Sadržaj nije nevažan, ali ono čime se likovni umetnik bavi u svom radu je forma prikazivanja. Autor ovog rada je pokušao da ukaže, na primeru slike Gustava Klimta, upravo na tu složenost forme. Format slike, kompozicija, tema, izbor načina prikazivanja i izbor boja su u tesnoj međusobnoj vezi, određeni svesnim i namernim delovanjem umetnika, a to delovanje je određeno likovnim pravilima, likovnim obrazovanjem i senzibilitetom umetnika, stavom koji je zauzeo prema umetnosti i životu, kao i trenutnom egzistencijalnom situacijom (koja katkad potpuno lična, katkad u sprezi sa društvenim).

Ključne reči: psihologija stvaralaštva, analiza slike, forma likovnog dela

Ceo tekst (.pdf)

73.Blagoje Nešić(2003). Razvojne i transferne promene u prostornim i perceptivnim sposobnostima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 7-20.

Apstrakt

Ovaj rad je deo šireg istraživanja iz domena vaspitljivosti primarnih mentalnih sposobnosti. Koristeći longitudinalni pristup praćeni su učenici od devete do petnaeste godine u cilju traženja odgovora na sledeća pitanja: 1. Kakav je trend razvoja perceptivnih i prostornih sposobnosti u ovom periodu, 2. Kakve se promene dešavaju u ovim sposobnostima i to u prirodnim uslovima i uslovima eksperimentalnog programa i 3. Kakvi su efekti eksperimentalnog programa i u periodima po završetku programa; da li postoje tzv. naknadni transferni efekti programa. Analizom rezultata istraživanja utvrđeno je sledeće: 1. Postoji uzlazni trend razvoja perceptivnih i prostornih sposobnosti i to u kontrolnoj i eksperimentalnoj situaciji što znači da se u ovom periodu dešavaju ne samo pozitivne razvojne nego i transferne promene u ovim sposobnostima. 2. Eksperimentalni program je uslovio značajno bolje i trajnije napredovanje eksperimentalne u odnosu na kontrolnu grupu na testovima perceptivnih i prostornih sposobnosti. 3. članovi eksperimentalne grupe su bolje napredovli i u periodima po završetku eksperimentalnog programa i to periodu od pet godina, periodu od godinu dana i narednom periodu od četiri godine. Ovo ukazuje na tendenciju da postoje ne samo značajni, trajniji nego i naknadni transferni efekti eksperimentalnog programa u prostornim i perceptivnim sposobnostima učenika od devete do petnaeste godine starosti.

Ključne reči: perceptivne sposobnosti, prostorne sposobnosti, transferne promene.

Ceo tekst (.pdf)

74.Tatjana Stefanović Stanojević(2003). Afektivno vezivanje – transgeneracijski pristup, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 21-34.

Apstrakt

Osnovni problem istraživanja odnosi se na fenomen afektivnog vezivanja u svetlu transgeneracijskog prenosa. Zanimalo nas je da li postoji i kako u našoj sredini izgleda prenos emocionalnih kvaliteta između majke i deteta kroz generacije. Iz metodoloških razloga ispitivali smo povezanost između vaspitnih stavova roditelja i kvaliteta afektivne baze deteta. Istraživanjem smo obuhvatili tri generacije (bake, majke i decu). Istraživanje predstavlja opservacionu studiju interakcije majka-dete, praćenu testovnim procenjivanjem vaspitnih stavova roditelja. Obuhvaćeno je 90 formalno kompletnih niških porodica u kojima su postojale i bile spremne na saradnju sve tri generacije. Rezultati istraživanja potvrdili su većinu postavljenih hipoteza. Izvesni kvaliteti materinstva se prenose, odnosno postoji značajna povezanost između vaspitnih stavova majki u prethodnim generacijama i kvaliteta afektivne baze deteta. Majke koje se osećaju prihvaćenima u odnosu na svoje majke odgajaju decu sa optimalnom bazom rasta i razvoja. Ovo je i u našoj sredini najčešći nalaz. Rezultati koji se odnose na povezanost između vaspitnih stavova odbacivanja, prezaštićivanja i nedoslednosti, statistički značajno su povezani sa maladaptivnom bazom rasta i razvoja deteta. Posebno nam se učinio interesantnim podatak da bake imaju mnogo veći uticaj od očeva na afektivnu bazu deteta kao i da su prvorođena deca češća u grupi sa negativnim vaspitnim stavovima i maladaptivnom bazom. Dobijeni podaci su interpretirani u odnosu na teorijski koncept afektivnog vezivanja Džona Bolbija i Meri Ejnsvort.

Ključne reči: interakcija majka-dete, afektivno vezivanje, vaspitni stavovi, transgeneracijski prenos

Ceo tekst (.pdf)

75.Blagoje Nešić(2003). Prediction of success in the school by using the primary mental abilities tests, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 35-44.

Apstrakt

U radu se saopštavaju rezultati provere prediktivne vrednosti jedne grupe testova primarnih mentalnih sposobnosti za školski uspeh učenika uopšte i posebno u maternjem jeziku i matematici, potom utvrđuju se razlike u prediktivnoj vrednosti između pojedinih testova i na uzorcima učenika iz sela i grada. Prilikom izbora testova pošlo se od dva kriterijuma: a) sadržaja zadataka u testovima i b) psiholoških operacija koje testovi registruju. Između postignuća na testovima i uspeha učenika koji je definisan preko ocena iz maternjeg jezika, matematike i opšteg uspeha tražene su korelacije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole iz gradske i seoske sredine (N =138). Učenici su iz škola u Kačeru, Ravni, Mačkatu, Zlatiboru i Užicu. Rezultati su bili sledeći: 1. Testovi primarnih mentalnih sposobnosti (perceptivnih, prostornih i verbalnih) se mogu smatrati značajnim prediktorima školskog uspeha uopšte i uspeha u maternjem jeziku i matematici. 2. Postoje razlike između testova u pogledu prediktivne vrednosti. Te razlike se više iskazuju u odnosu na psihološke operacije koje testovi registruju a manje u odnosu na njihov sadržaj. 3. Razlike u prediktivnoj vrednosti testova se iskazuju i kada se uporede deca iz seoske i gradske sredine. Naime, vidljiva je tendencija da su testovi koji registruju složenije psihološke operacije bolji prediktori uspeha dece iz gradskih škola, dok testovi koji registruju jednostavnije psihološke operacije su, pokazalo se, bolji prediktori školskog uspeha dece iz seoske sredine. 4. Većina testova figuralnog sadržaja ima nešto bolju predikciju uspeha u maternjem jeziku nego matematici što pokazuje da su i u slučaju pojedinih predmeta za predviđanje uspeha bitnije od sadržaja psihološke operacije koje registruju testovi.

Ključne reči: perceptivne sposobnosti, prostorne sposobnosti, verbalne sposobnosti, predikcija, školski uspeh.

Ceo tekst (.pdf)

76.Milenko Kundačina(2003). Funkcija evaluativnih istraživanja u reformi obrazovanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 45-56.

Apstrakt

Svaka reforma obrazovanja prizvodi određene efekte koji imaju svoj kvalitet koji se može vrednovati. U tom pogledu prate se i proučavaju tok i ishodi reforme, u čemu evaluativna istraživanja, dobijaju svoje mesto i ulogu i postaju forma vrednovanja kvaliteta obrazovanja. Evaluativna istraživanja imaju teorijsko uporište u postupku evaluacije obrazovanja, i metodološku aparaturu (cilj, zadatke, tok, metode, postupke i instrumente) koja ima sve karakteristike empirijskih istraživanja. Da bi ispunila svoju ulogu potrebno je da su: validna, pouzdana i objektivna. U istraživačka polja evaluativnih istraživanja u reformi obrazovanja ulaze konstituente obrazovnog sistema: nastava, učenje, učenici, nastavnici, nastavni programi, udžbenici i sl. U evaluaciji dosadašnjih reformi obrazovanja nisu iskorišćene sve mogućnosti koje pružaju evaluativna istraživanja.

Ključne reči: evaluacija, reforma obrazovanja, efekti reforme, proces reforme, evaluativna istraživanja, metodološka aparatura

Ceo tekst (.pdf)

77.Biljana Popović(2003). The potentials and limitations of statistics as a scientific method of inference, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 57-64.

Apstrakt

Statistika je naučni metod izvođenja zaključaka na osnovu velikog broja podataka koji pokazuju tzv. statističku homogenost, bez obzira na naučnu oblast iz koje podaci potiču. Njena primena je im izraženija u naukama koje se baveeksperimentom i to u najširem značenju. Statistički metod je matematički metod zaključivanja pri čemu se podrazumeva potpuno izgrađen formalni sistem. Mogućnosti primene statistike i značaj tako dobijenih zaključaka su nesporni, međutim, zablude i preterivanja su veoma prisutni u vrednovanju tako dobijenih rezultata. Uzrok ovim pojavama je svakako nedovoljno poznavanje, izuzimajući zloupotrebu, mogućnosti, odnosno, moći naučnog metoda o kome je reč. U ovom radu su izlo'ena nastojanja da se istaknu mogućnosti ovog metoda, ali i da se istaknu ograničenja, tj. da se razotkriju neke tipične među brojnim zabludama koje se u praksi susreću.

Ključne reči: statistički metod zaključivanja, statistička homogenost, uzorak, statistika

Ceo tekst (.pdf)

78.Snežana Vidanović(2003). Razmatranje mehanizama odbrane u okviru adaptivnog ponašanja i razvojnih istraživanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 65-76.

Apstrakt

U ovom radu veoma složen, izvorno psihoanalitički koncept, razmatra se u svetlu adaptivnog ponašanja i rezultata razvojnih istraživanja. Postoje teškoće upreciznom definisanju kriterijuma i procene ponašanja koje ima odbrambeni kvalitet. Mnogobrojna istraživanja koja koriste različite instrumente procene ukazuju da još uvek postoje kontradiktorni stavovi o ovom problemu i pretpostavljamo da će dalja istraživanja omogućiti usaglašenije stavove.

Ključne reči: mehanizmi odbrane, adaptacija, razvoj

Ceo tekst (.pdf)

79.Jelisaveta Todorović(2003). Prilagodjavanje učenika sa specifičnim razvojnim teškoćama školskoj sredini, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 77-82.

Apstrakt

Specifični razvojni poremećaji dijagnostička su kategorija koja obuhvata široku lepezu poremećaja u detinjstvu a koji nisu posledica mentalne retardacije, moždanog oštećenja, edukativne zapuštenosti ili emocionalnih problema. Javljaju se rano u detinjstvu i mogu biti vezani za govor, čitanje, pisanje, računanje ili opštu motoričku nespretnost. Pri polasku u školu problemi postaju očigledniji, jer dete zaostaje za svojim vršnjacima. Neuspeh u školi snižava samopoštovanje i samopouzdanje, a niz interpersonalnih problema može dovesti do poremećaja ponašanja (delinkvencije). Defektološki tretman, razumevanje od strane roditelja i saradnja škole mogu znatno ublažiti probleme ove dece.

Ključne reči: specifične razvojne teškoće, samopouzdanje, poremećaji ponašanja.

Ceo tekst (.pdf)

80.Bojana Ilić(2003). Modaliteti agresivnosti delinkvenata narkomana, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 83-94.

Apstrakt

Centralna tema našeg istraživanja su modaliteti agresivnosti, karakteristični za delinkventnu populaciju uopšte, a posebno za grupu delinkvenata narkomana. Česti pratilac zavisničkog ponašanja je i sklonost ka kriminalnom ponašanju, čije je modalitete potrebno shvatiti i istražiti i u svetlu savremenih socijalno-devijantnih oblika funkcionisanja. Naše istraživanje je obuhvatilo 160 ispitanika, razvrstanih u 4 grupe: grupu narkomana delinkvenata, delinkvenata koji kaznu zatvora služe u zatvorenom delu KPZ, delinkvenata koji kaznu zatvora služe u otvorenom delu KPZ i kontrolnu grupu normalnih ispitanika. Ove grupe upoređivane su među sobom u pogledu intenziteta i modaliteta agresivnosti. Dobijeni podaci bi mogli pružiti korisna usmerenja u sprovođenju vaspitnih i penalnih mera. Rezultati istraživanja sprovedenog testovima agresivnosti SIGMA prof. Momirovića i saradnika, potvrdili su većinu postavljenih pretpostavki. Grupa delinkvenata narkomana pokazala je više vrednosti primarne i oralne agresivnosti u odnosu na grupu delinkvenata nenarkomana. Značajne razlike postoje i između dve grupe delinkvenata nenarkomana što ukazuje na značaj organizacije modela sprovođenja kazne.

Ključne reči: agresivnost, delinkventi, delinkventi narkomani

Ceo tekst (.pdf)

81.Goran Z. Golubović(2003). Resocijalizacija maloletnih prestupnika u kontekstu bekovog transgresionog modela, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 95-102.

Apstrakt

U radu autor daje prikaz Bekovog transgresionog modela, koji iz kongitivističkog ugla baca dodatno svetlo na fenomen ljudske agresivnosti.Pored toga, u kontekstu prikazanog koncepta sagledavaju se neke, za proces resocijalizacije maloletnih prestupnika, veoma značajne pojave. Originalno je povezivanje transgresionog modela sa Lemertovom, Bekerovom i Gofmanovom teorijom etiketiranja (socijalni interakcionizam), u cilju pojašnjavanja prelaska primarne u sekundarnu devijantnost. Ističe se potreba za daljom eksperimentalnom evolucijom Bekovog modela koju je, u našoj sredini, prvi započeo autor ovoga rada, a sa namerom pronicanja u zakonomernosti kongitivne obrade informacija kod pripadnika različite populacije (juvenilni delikventi ili deca sa poremećajem ponašanja koji još ne dostiže razmere prestupništva) i, eventualno, u mogućnost kongitivnog reprogramiranja u svrhu efikasnije socijalne rehabilitacije.

Ključne reči: resocijalizacija, maloletni prestupnici, transgresija, kongitivizam

Ceo tekst (.pdf)

82.Marina Hadži Pešić(2003). Robert Klonindžer - sedmofaktorski model ličnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 103-112.

Apstrakt

Rad je prikaz sedmofaktorskog modela ličnosti Roberta Klonindžera u čijoj osnovi je biosocijalna teorija ličnosti. Ova terorija ličnost predstavlja kao hijerarhijsku organizaciju sastavljenu od četiri dimenzije temperamenta i tri dimenzije karaktera. Za razliku od prethodnih autora faktorskog pristupa, Klonindžer je pokazao da se fenotipska struktura ličnosti može razlikovati od biogenetske strukture, jer je opservirano ponašanje rezultat interakcije genetskih i sredinskih uticaja. Temperament se definiše preko četiri dimenzije koje se nezavisno nasleđuju, manifestuju rano tokom života i uključuju unapred stvorene sklopove u perceptivnoj memoriji i organizovanju navika. Četiri dimenzije temperamenta povezane su sa osnovnim emocijama: Izbegavanje kazne sa strahom, Potraga za novim sa besom, Zavisnost od nagrade sa ljubavlju i Istrajnost sa ambicijama. Svaka od ovih dimenzija sastavljena je od dimenzija nižeg reda. Postoji povezanost funkcionalnih sistema mozga sa osnovnim neuromodulatorima u odnosu na dimenzije temperamenta (serotonin, dopamin, noradrenalin). Karakter se definiše preko tri dimenzije koje predstavljaju tri aspekta self koncepta: kao autonomne individue, kao integralnog dela društvene zajednice i kao integralnog dela univerzuma. Tri dimenzije karaktera su: samousmerenost, kooperativnost i samotranscedencija. Svaka od ovih dimenzija sastoji se od dimenzija nižeg reda. U cilju empirijske provere modela konstruisan je TCI upitnik, a najveći broj istraživanja vezan je za dijagnostiku i diferencijalnu-dijagnostiku poremećaja ličnosti.

Ključne reči: sedmofaktorski model ličnosti, karakter, temperament, TCI

Ceo tekst (.pdf)

83.Aleksandar Milojević(2003). Marketing u sportu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 113-118.

Apstrakt

Marketing kao koncepcija ili poslovna filozofija nastao je sredinom prošloga veka i od tada se usavršava uglavnom u zapadnim društvenim sistemima, a u poslednje vreme se primenjuje i proučava skoro u celom svetu. Prema ekonomskom leksikonu (Beograd 1975.) marketing je kovanica anglo-saksonskog porekla koja znači "stavljanje na tržište". Psihologija marketinga je (prema psihološkom rečniku D. Krstića 1988. str 316) grana primenjene psihologije koja se bavi ponudom i potražnjom kao psihološkim fenomenom na tržištu. Sport je područje ljudskog delovanja u okviru koga marketing zauzima značajno mesto jer su mnogi sportski dogadjaji masovne medijske manifestacije najvišeg ranga u isto vreme. Broj gledalaca koji posredstvom televizije prate sportske dogadjaje dostiže milionske brojke tako da sportski dogadjaji postaju sve više instrumenti komunikacije izmedju samih aktera i ogromne mase navijač tj. potrošača. Ova činjenica omogućava uspostavljanje brojnih relacija psihološkog, sociološkog i naročito marketinškog karaktera.

Ključne reči: marketing, psihologija marketinga, sportski dogadjaj, sportska organizacija

Ceo tekst (.pdf)

84.Miroslav Komlenić(2003). Dinamički intenzitet stimulusa kao signal potkrepljenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 119-126.

Apstrakt

U prvim fazama istraživanja klasičnog uslovljavanja (i uopšte formiranja navike) smatralo se da brzina i lakoća uslovljavanja zavise od intenziteta draži: što je jača uslovna draž (UD), uslovljavanje je efikasnije. Dalja analiza asocijativnih veza dovodi do nužnosti uvođenja ograničenja i korekcija pomenutog stava: suviše jaka UD ometa uslovljavanje. Korigovani stav glasi: što je jača UD (do određene granice) uslovljavanje je efikasnije. Neprecizno određenje ("do određene granice"), koje može biti samo intuitivno prihvatljivo, jer su neki opiti pokazali da UD može biti jača od bezuslovne (Jerofejeva, Stručkov), dok je pojam bioloških uslovljenosti učenja (biološki značajne draži - biološki pripremljene reakcije) ukazao na nebitnost fizičkog intenziteta UD, već na značaj njene prirodne-adaptivne-funkcije (zec je recimo lakše uslovljavan na slab zvuk šuštanja lišća, nego na jak zvuk zvona). Dakle, značajniji je kvalitet draži od kvantiteta. Dinamički intenzitet stimulusa se u ovakvoj problemskoj situaciji pojavljuje kao veoma plodan pojam iz Halovog sistema, jer govori o relativnoj snazi stimulusa (a ne o apsolutnoj-fizičkoj), koja zavisi od potkrepljujućih svojstava draži u prethodnom iskustvu jedinke (učenje) i iskustvu vrste (nasleđe). Pojam je plodan jer njegova složenost obuhvata i kvalitativni aspekt (dinamički-neke vrste draži imaju jaču snagu da pokrenu određeni organizam) i kvantitativni (intenzitet-iako odgovarajuće vrste, draži ipak mogu biti jače i slabije). U ovom radu pokušavam da preciznije odredim pojam dinamičkog intenziteta stimulusa i na osnovu nekih svojih istraživanja proširim njegovu eksplanatornu moć.

Ključne reči: stimulus, reakcija, potkrepljenje, generalizacija, diskriminacija

Ceo tekst (.pdf)

85.Joviša Obrenović, Milkica Nešić(2003). Kognitivna vrednost govornog signala u uslovima akutne hipoksije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 127-138.

Apstrakt

Cilj ovog rada je da primenom analize fizičkih karakteristika govornog signala utvrdi uticaj akutne hipoksije visina 5500 i 6700 m u funkciji kognitivnog opterećenja. Ispitanici su u klimabarokomori na simuliranim visinama 5500 i 6700 m i na ''zemlji'' rešavali Lotigov hipoksični test - izgovor trocifrenih brojeva od hiljadu, ali unazad. Oscilografskom analizom ispitivane su promene distribucije govornog signala pri generisanju odgovora, i to sledećih parametara: intenzitet signala, trajanje intersegmentalnih pauza pri izgovoru i trajanje izgovora brojeva. Dobijeni su sledeći rezultati. Govorni signal izgovorenih brojeva ima značajno veću amplitudu (intezitet) pri izgovoru na visini 5500 m u odnosu na izgovor ''na zemlji'', dok je intenzitet govornog signala značajno manji pri izgovoru na visini 6700 m. Trajanje pauza između slogova i reči ne odstupa značajno na visini 5500 m u odnosu ''na zemlju'', dok hipoksija visine 6700 m značajno produžava trajanje pauza između slogova i reči. Akutna hipoksija visina 5500 i 6700 m značajno ne menja trajanje izgovora trocifrenih brojeva. Navedeni podaci pokazuju da hipoksija ove dve visine u kognitivnom zadatku, različito utiče na dinamiku išzgovora, odnosno karakteristike govornog signala.

Ključne reči: kognicija, govor, hipoksija

Ceo tekst (.pdf)

86.Milkica Nešić, Joviša Obrenović, Snežana Cekić(2003). Brzina transmisije signala u nervnom sistemu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 139-150.

Apstrakt

Sinapsa kao mesto komunikacije neurona ili neurona i efektorne ćelije utiče na brzinu transmisije signala. Brzina transmisije signala značajno se razlikuje u dva osnovna tipa sinapse, električnoj i hemijskoj. Zahvaljujući komunikantnim vezama, koneksonu, signal se znatno brža prenosi u električnoj sinapsi nego u hemijskoj sinapsi. Transmisija signala na nivou hemijske sinapse zavisi od dejstva neurotransmitera ili neuromodulatora oslobođenog sa presinaptičkog neurona na nivou receptora postsinaptičkog neurona. Dva osnovna tipa receptora, jonotropni i metabotropni, određuju brzinu transmisije signala. Brza sinaptička transmisija odvija se preko jonotropnih, a spora preko metabotropnih receptora. Refleks istezanja, kao primer prostog oblika ponašanja posredovanog centralnim nervnim sistemom, posledica je jonotropnih postsinaptičkih potencijala. Kompleksni oblici ponašanja, kao što je pamćenje, mogu se odvijati kompleksnim međudejstvom jonotropnih i metabotropnih receptora. Vezivanje liganga za metabotropni receptor pokreće neuporedivo komplikovaniji niz biohemijskih faza, uključujući G proteine, sekundarne prenosioce, proteinske kinaze i proteinske fosfotaze. Sekundarni glasnici dovode do mnogobrojnih ćelijskih odgovora, od otvaranja ili zatvaranja jonskih kanala membrane do izmena ekspresije gena. Ovi efekti su posredovani kompleksnim sekvencama hemijskih događaja, zbog čega su relativno spori, pa brzina metabotropnih sinaptičkih efekata može biti oko 10 000 manja u odnosu na jonotropna sinaptička dejstva.

Ključne reči: sinapsa, receprori, G-protein

Ceo tekst (.pdf)

87.Vojko Radomirović, Blagoje Nešić(2003). Opšta psihologija u učiteljskoj školi u jagodini od njenog osnivanja 1898. godine do prvog svetskog rata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 151-164.

Apstrakt

Predmet ovog istraživanja je mesto, uloga i karakter psihologije u jagodinskoj učiteljskoj školi u vremenu od njenog početka rada 1898. godine do Prvog svetskog rata. Problem je istražen preko sledećih pokazatelja: 1. zastupljenost psihologije u nastavnim planovima po kojima je radila jagodinska učiteljska škola u ovom vremenskom razdoblju; 2. priroda sadržaja nastavnih programa psihologije jagodinske učiteljske škole; 3. udžbenik psihologije po kome je realizovan nastavni plan i program; i 4. prisustva psihologije u vannastavnim aktivnostima i na učiteljskom ispitu zrelosti. Jagodinska učiteljska škola u ovom vremenskom razdoblju imala je dva nastavna plana po kojima je radila. To je nastavni plan iz 1898. i nastavni plan iz 1904. godine. U prvom nastavnom planu bila je zastupljena psihologija sa logikom sa 4 časa u drugom razredu, a u drugom nastavnom planu isti predmet sa 3 časa u drugom i 2 časa u trećem razredu učiteljske škole. Analizirali smo nastavni program psihologije sa logikom iz 1904. godine i udžbenik "Osnovi empiričke psihologije" od V. Jeruzalema. Sadržaj udžbenika i nastavnog programa skoro se podudaraju. Osnovna karakteristika tih sadržaja je da oni po prirodi pripadaju sadržajima klasične, opšte, Vuntove introspektivne psihologije. Poređenjem tih sadržaja sa razvojno-psihološkim tokovima u razvijenim zemljama Evrope i sveta, konstatovali smo da je u jagodinskoj učiteljskoj školi dominirala nemačka Vuntova psihologija što je predstavljalo izvestno zaostajanje za tadašnjim savremenijim psihološkim školama i pravcima (funkcionalizmom, psihoanalizom, bihejviorizmom) nekih zemalja. Prisustvo psihologije u vannastavnim aktivnostima učenika (školskim sekcijama i klubovima) ukazuje da se na neki način ipak pratio savremeni razvoj psihološke nauke, a prisustvo psihologije u pismenom i usmenom obliku na učiteljskom ispitu zrelosti ravnopravno sa pedagogijom ukazuje na njeno značajno mesto i ulogu u stručnom obrazovanju budućih učitelja.

Ključne reči: jagodinska učiteljska škola, nastavni plan i program, udžbenik psihologije, učiteljski ispit zrelosti, vannastavni rad učenika, opšta Vuntova introspektivna psihologija

Ceo tekst (.pdf)

88.Jelena Opsenica(2003). Komparacija vaspitnih ciljeva čitanke za osmi razred i vaspitnih ciljeva plana i programa osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 165-180.

Apstrakt

Ovo je rad o delu vaspitnih uticaja koje škola, preko udžbenika, vrši na učenike. Predmet istraživanja je Čitanka za 8. razred osnovne škole, namenjena učenicima koji nastavu slušaju na srpskom jeziku (srpski jezik kao maternji). Cilj istraživanja je definisanje vaspitnih ciljeva Čitanke i njihovo upoređenje sa vaspitnim ciljevima srpskog jezika iz Plana i programa osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Hipoteza istraživanja predpostavlja neusklađenost vaspitnih ciljeva Čitanke i vaspitnih ciljeva iz Plana i programa. Pošto postoje srodna istraživanja sa početka 90-tih, upoređeni su rezultati ovog i tih istraživanja. Metod istraživanja je analiza sadržaja.

Ključne reči: vaspitni ciljevi; čitanka

Ceo tekst (.pdf)

89.Vojko Radomirović, Blagoje Nešić(2003). Udžbenici psihologije u školama srpskog naroda druge polovine 19. Veka, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 181-199.

Apstrakt

Problem našeg istraživanja je bio utvrđivanje i analiza udžbenika psihologije koji su korišćeni u srednjim i višim školama Srbije, Vojvodine i Kosova u drugoj polovini 19. veka. Utvrđeno je da su korišćeni sledeći udžbenici psihologije: 1. Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu od Alimpija Vasiljevića (1870); 2. Rukopisni udžbenik "Tezisi za psihologiju", od Nikole Vukićevića (1877); 3. Psihologija za škole i za samouke, naročito za učitelje, od Petra Radulovića (1892); i 4. Opšta pedagogika, od dr Vojislava Bakića (1897). Svi udžbenici obrađivali su približno iste programske sadržaje (osete, um, osećanja i volju). Prvi srpski udžbenik psihologije, od A. Vasiljevića obrađivao je ove sadržaje u duhu nemačke psihologije moći i engleske senzualističke, asocijacionističke psihologije. Udžbenici N. Vukićevića i P. Radulovića (osete, um i volju) obrađivali su nemačkom psihologijom moći, a osećanja su samo u udžbeniku P. Radulovića objašnjena u duhu fiziološke psihologije. Knjiga V. Bakića je obrađivala gradivo na najsavremeniji način od svih navedenih udžbenika i to u duhu Herbartove i engleske nativističke psihologije. Zaključili smo da je psihologija u školama srpskog naroda ovog vremena značajno zaostajala u odnosu na psihologiju razvijenih evropskih zemalja.

Ključne reči: psihologija moći, spekulativna psihologija, asocijacionistička psihologija, herbartova psihologija, racionalizam, empirizam, fiziološka psihologija,nativistička psihologija

Ceo tekst (.pdf)

90.Momčilo Simonović(2003). Kompleksnost strukture odnosa motivacija-ličnost, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 200-213.

Apstrakt

Ovo istraživanje dokazuje specifične odnose izmedju unutrašnje motivacije, pre svega motiva postignuća i osobina ličnosti, putem neposrednog empirijskog utvrdjivanja razlike izmedju nivoa aspiracije, i uspeha na zadatku u okolnostima odsustva i prisustva frustracije. Ispitivanje relacija izmedju motiva postignuća i osobina ličnosti izvedeno je primenom eksperimentalnog metoda i metoda testiranja kod učenika viših razreda osnovne škole, primenom Katelovog inventara ličnosti HSPQ predvidjenog za uzrast ispitanika od 12 do 18 godina. Analizom podataka utvrdjeno je da motiv postignuća zavisi od vrste i stepena razvijenosti kako kognitivnih tako i konativno-emocionalnih osobina ličnosti.

Ključne reči: unutrašnja motivacija, motiv postignuća, ličnost, kognitivne, konativno-motivacijske i emocionalne osobine. motiva postignuća i osobina ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

91.Bojana Ilić(2003). Kvalitet komunikacije između učenika i nastavnika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 213-219.

Apstrakt

Zahvaljujući promenama opše klime i dinamici koja menja tradicionalne obrasce ponašanja, menja se i opšta klima u školi. Značaj učenja o komunikacijama ima posebnu vrednost u našim aktuelnim društvenim zbivanjima. I učenicima i nastavnicima treba omogućiti učenje funkcionalnijih formi ponašanja u komunikacijama. Komunikacije se mogu razvijati, učiti i unapređivati, a samim tim i naš odnos prema problemima i konfliktima. Jedan od programa za rešavanje problema u učionici je program "Obrazovanje za mir i toleranciju" koji kao prevashodni cilj ima prevenciju konflikata u školi. Ideja da se prednost da metodama kooperativne pedagogije je noviji pokušaj da se u prvi plan stavi razmena informacija, grupni rad i međusobno pomaganje. Uvođenje poverenja u razred je jedan od prvih koraka takve komunikacije. Nastava je specifična u društvima koja su u fazi promena. Poznato je da saradnja svih obrazovnih partnera povećava šanse za uspeh dece u školi, srazmerno tome kojiko je proaktivna i organizovana. U tom kontekstu se može posmatrati i pitanje prava deteta u obrazovanju i ciljeva postavljenih obrazovanjem, koji su mnogostruki i mnogodimenzionalni. Zadatak nastavnika je da bude posrednik između učenika i sredine, kako ne bi došlo do erozije lične autonomije već kako bi se omogućila komunikacija i integracija mladih među sobom i sa autoritetima.

Ključne reči: komunikacija u školi, kooperativna pedagogija, ciljevi obrazovanja

Ceo tekst (.pdf)

92.Lidija Mitić, Bojana Dimitrijević, Ljubiša Zlatanović(2008). Apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 147-168.

Apstrakt

Cilj našeg istraživanja bio je nastojanje da otkrijemo i opišemo faktore i preduslove za dostizanje optimalnog iskustva i, uopšte rečeno, složenog osećaja očaravajuće obuzetosti, ispunjenosti, zadovoljstva i sreće koje prati flow. Koji su to preduslovi, odnosno, crte ličnosti, najvažniji za nastanak flow-a? Zašto ljudi teže flow-u, i da li postoji razlika između osoba različitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije u sposobnosti dostizanja stanja flow-a. Uzorak istraživanja je prigodan, čini ga 110 ispitanika, starosti od 25 do 50 godina. Sastoji se od ispitanika za koje se ispostavilo, na osnovu dobijenih rezultata testova, da su dostizali stanje flow-a. Među ispitanicima ima dosta sportista, muzičara, umetnika, šahista ali i prosečnih, "običnih" ljudi. Pretpostavka od koje smo krenuli je da količnik apstraktne inteligencije nije prediktor uspeha u životu i zadovoljstva radom koji implicira flow, i da je nastanak flow-a omogućen učešćem crta ličnosti koje čine emocionalnu inteligenciju, a koje su obuhvaćene jednim od testova primenjenih u istraživanju. Većina hipoteza je potvrđena.

Ključne reči: flow, optimalno iskustvo, emocionalna inteligencija, apstraktna inteligencija, sreća, samosvrhovito iskustvo

Ceo tekst (.pdf)

93.Lidija Đurđić, Bojana Dimitrijević(2008). Emocionalni profil i doživljaj tela kod osoba sa tetovažom, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 169-186.

Apstrakt

Osnovni cilj našeg istraživanja bio je da se prikaže emocionalni profil i doživljaj tela kod osoba sa tetovažom. Istaživanje je sprovedeno na uzorku od 120 ispitanika, u okviru koga je bilo 60 tetoviranih i 60 netetoviranih osoba. U obe grupe bilo je po 30 muškaraca i 30 žena starosti od 20 do 30 godina. Grupe su ujednačene i po obrazovanju. Korišćeni su Pluchikov indeks emocija Body Distortion Questinnaire, i Lista osnovnih podataka. Pretpostavka od koje smo krenuli je bila da se emocionalni profil i doživljaj tela tetoviranih ljudi značajno razlikuju od emocionalnog profila i doživljaja tela kod netetoviranih ljudi. Polazne hipoteze istraživanja su većim delom potvrđene.

Ključne reči: emocionalni profil, doživlja tela, tetovaža

Ceo tekst (.pdf)

94.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2008). Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 187-212.

Apstrakt

U ovom radu sadržani su podaci od posebnog značaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu naći u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najveći broj podataka, učinjeno je ekstremno sažimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u načinu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je sada pred čitaocima, obuhvaćeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar - jun. Najveći broj podataka se odnosi na datume rođenja istaknutih ličnosti u psihologiji i njihove doprinose u naučnoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale značajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani događajima u našoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naših psihologa. Cilj rada je da se čitaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikošću i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istražuju ličnosti i dela za koje imaju najviše interesovanja.

Ključne reči: istorija psihologije, eminentni psiholozi, naučni doprinosi

Ceo tekst (.pdf)

95.Vanja Kljajević(2009). Preskakanje rečnika? Od sintakse do pojmovnog znanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 7-22.

Apstrakt

Ovaj članak istražuje kognitivne osnove jedne strategije rečeničnog razumevanja kod ST, pacijentkinje sa anomijom. Iako je njeno razumevanje složenih sintaksičkih struktura kao što su relativne rečenice, pasivne konstrukcije i 'wh'-konstrukcije na najvišem nivou, ona često ne može da tačno imenuje ili pokaže predmete na koje referiraju imenice korištene u tim strukturama. Disocijacija sintakse i leksikona kod ST ukazuje na mogućnost postojanja mehanizma koji povezuje sintaksu i konceptualno znanje, i koji funkcioniše i kada ST ne uspeva da koncepte 'prevede' u reči. Jedna od hipoteza koje se razmatraju u ovom članku je da je strategija razmevanja kod ST zasnovana na sintaksičkom cueing-u koji omogućavaju gramatičke funkcije imenica čak i kada ST ima problema sa značenjem tih imenica. Druga hipoteza je da ST kombinuje raspoložive lingvističke informacije sa percepcijom vizuelne scene rečenice u enaktment zadatku, što joj uzeto zajedno osigurava pristup konceptualnim informacijama dok se sam leksion preskače.

Ključne reči: anomija, pojmovno znanje, reprezentaciona modularnost, interfejsni moduli

Ceo tekst (.pdf)

96.Smiljana Bundovska, Mirko Uljarević(2009). Praktični i etički izazovi kod sprovođenja istraživanja sa decom i adolescentima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 23-32.

Apstrakt

Zahvaljujući neinvazivnosti, dobroj spacijalnoj rezoluciji i brojnim drugim prednostima funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) je postala metod izbora u istraživanju kognitivnih funkcija. Neke od ovih studija su zaokupile medijsku paznju i dovele do interesoanja za ovu metodu. Uzimajući u obzir veliki potencijal ali i potencijalne rizike važno je biti svestan etičkih i praktičnih izazova koji su vezani za upotrebu ove metode u istaživanju, naročito kada su ciljna grupa deca i adolescenti. U ovom članku razmotrićemo probleme vezane za pravo deteta na dobrovoljni pristanak da učestvuje u studiji i da se iz nje povuče, za neočekivane potencijalno patološke nalaze kod dobrovoljaca u istraživanju i za problem neželjenih pokreta u toku eksperimentalne sesije. Neki od načina na koji se ovi problemi mogu potencijalno prevazići će biti razmotreni.

Ključne reči: funkcionalna magnetna rezonanca, neočekivani nalazi, neželjeni pokreti

Ceo tekst (.pdf)

97.Ljubiša Zlatanović(2009). Od uma ka mašini i obratno: veštačke inteligencija i metafora kompjutera, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 33-48.

Apstrakt

Veštačka inteligencija (AI) je rastuća, vitalna grana nauke o kompjuterima koja se bavi stvaranjem kompjuterskih programa sposobnih da pokažu "inteligentno" ponašanje. Istraživači u ovoj oblasti, kao i u bliskim oblastima kognitivne nauke, usvojili su kompjuter kao metaforu mašine za ljudski um (mozak). U ovom radu se tvrdi da su različite vrste metafora mašine vekovima koristili filozofi i naučnici. Tako, metafora kompjutera, reprezentovana u veštačkoj inteligenciji, samo je jedna od metafora mašine. Prema ovoj modernoj metafori, ljudski um (mozak) funkcioniše slično kompjuteru - "pametnom", složenom, višenamenskom sredstvu koje procesuje informaciju brzo i tačno. Ovaj rad je pokušao da istakne neka pitanja koja su uključena u upotrebu ove metafore, naglašavajući njena osnovna ograničenja i moguće implikacije za konceptualizaciju ljudskog uma (mozga).

Ključne reči: veštačka inteligencija, kognitivna nauka, kompjuter, metafora, um (mozak)

Ceo tekst (.pdf)

98.Marina Stošić(2009). Teorije mesečeve iluzija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 49-64.

Apstrakt

U radu je najpre dat fenomenološki opis mesečeve iluzije i njeno određenje s obzirom na Gregoryjevu klasifikaciju vizuelnih iluzija. U nastvaku je data podela teorija mesečeve iluzije i detaljan prikaz najznačajnijih među njima. Opisani su i ključni eksperimenti, počevši od najstarijih izvedenih početkom četrdesetih godina prošlog veka, do onih izvedenih s kraja prošlog i početkom ovog veka. Zatim smo vođeni Eganovim shvatanjem potpune teorije mesečeve iluzije pokušali objediniti dve najistaknutije suprotsavljene teorije: okulomotornu i teoriju opažene distance. Na kraju rada, osvrnuli smo se na neke od razloga zbog kojih mesečeva iluzija, uprkos velikom interesovanju istraživača i brojnim eksperimentima, i dalje ostaje bez opšte prihvaćenog teorijskog objašnjenja.

Ključne reči: mesečeva iluzija, vizuelne iluzije, teorija opažanja distance, okulomotorna teorija

Ceo tekst (.pdf)

99.Ivana Simić, Jelisaveta Todorović(2009). Uticaj kulture na razvoj emocija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 65-80.

Apstrakt

U ovom radu pokušaćemo da prikažemo kako na razvoj emocija, na njihov kvalitet, intenzitet, bihejvioralnu ekspresiju, organizaciju i upravljanje utiče kultura. Namera nam je da predstavimo kako i kada biološko nasleđe koje je neosporno u razvoju emocija dolazi u interakciju sa kulturom i zajedno utiču na manifestacije emocija. Pored toga, govorićemo i o najvažnijem agensu koji utiče na socijalizaciju emocija, odnosu roditelj - dete, u kome je roditelj medijum kroz koji kultura ostvaruje svoj uticaj na razvoj emocija kod deteta.

Ključne reči: kultura, emocije, razvoj, odnos roditelj - dete

Ceo tekst (.pdf)

100.Vesna Anđelković, Maja Zlatanović, Snežana Vidanović, Snežana Stojiljković(2009). Opšta adaptacija iz jednoroditeljskih porodica, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 81-94.

Apstrakt

Imajući u vidu da struktura porodice određuje porodične procese i da oni imaju značajnu ulogu u razvoju dece i njihovom funkcionisanju, osnovni cilj istraživanja bio je da ispitamo da li postoje razlike u adaptaciji između dece iz jednoroditeljskih i potpunih porodica. Istraživanjem je obuhvaćeno 60 majki dece uzrasta od tri do pet godina iz Ćuprije. Polovinu uzorka činile su samohrane majke, a drugu polovinu majke iz potpunih porodica. Za procenu opšte adaptacije dece korišćena je Kontrolna lista dečijeg ponašanja-Fribourg (Child behaviour and item of strain-Fribourg) koja se bazira na nemačkoj verziji Klasenovog upitnika "SDQ". Na osnovu ovog instrumenta dobijeni su podaci o prisustvu emocionalnih problema, teškoća u ponašanju, hiperaktivnosti, problema u odnosu sa vršnjacima, somatskih problema i prosocijalnog ponašanja. Rezultati su pokazali da deca samohranih majki ispoljavaju više emocionalnih problema. Zaključeno je, takođe, da je u razmatranju opšte adaptacije dece neophodno uključiti i pol.

Ključne reči: jednoroditeljske porodice, adaptacija dece

Ceo tekst (.pdf)

101.Branimir Vukčević(2009). Obrasci afektivne vezanosti i formalno-operacionalno mišljenje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 95-112.

Apstrakt

U ovom radu proučavamo delovanje afektivne vezanosti na razvoj formalno-operacionalnog mišljenja u porodičnom kontekstu. Uzorak čine učenici osmog razreda osnovne škole, drugog i četvrtog razreda srednje škole, starosti od 14 do 19 godina, ukupno 301. Koncept baze sigurnosti je postulirala Meri Ejnsvort u okviru teorije afektivnog vezivanja. Sigurnost koju deca osećaju u porodici osnova je za razvoj društveno poželjnih osobina, znanja i veština u mnogim oblastima, a sigurna afektivna vezanost je važan aspekt porodične sigurnosti. Pretpostavili smo da će se veza između kognitivnog i emotivnog razvoja ispoljiti kao statistički značajne razlike u postignuću na Bondovom testu logičkih operacija (BLOT) između adolescenata koji imaju različite obrasce afektivnog vezivanja. Nalazi pokazuju da su sigurno i odbacujuće afektivno vezani adolescenti bolji od preokupirano i bojažljivo afektivno vezanih adolescenata. Afektivna vezanost deluje na razvoj mišljenja u sinergiji sa povoljnim porodičnim kontekstom u pogledu kulturno-potpornih sredstava. Kao deo porodičnog konteksta ispitali smo kulturno-pedagoški nivo porodice, specifičnu roditeljsku medijaciju kulturno-potpornih sredstava, obrazovanje roditelja.

Ključne reči: afektivno vezivanje, formalno-operacionalno mišljenje, kulturno-potporna sredstva, porodica

Ceo tekst (.pdf)

102.Biljana Pejić, Nebojša Milićević(2009). Serijska reprodukcija i modusi estetske procene, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 113-132.

Apstrakt

Rad se bavi ispitivanjem estetskih dimenzija u pojedinim fazama serijske reprodukcije vizuelnog materijala. Cilj je da se utvrdi kako se dimenzije: sklada (h), ukrasa (r) i dubine (d) menjaju po fazama reprodukcije. Istraživanje je organizovano u dva eksperimenta. U prvom eksperimentu grupa ispitanika je, metodom serijske reprodukcije, reprodukovala tri stimulusa-detalja sa slika Miroa, Tabakovića i pećinskog crteža. Dobijeno je 10 reprodukcija za svaki stimulus (ukupno 30). U drugom eksperimentu, druga grupa ispitanika je procenjivala reprodukcije na tri sedmostepene skale po dimenzijama: sklada (h), ukrasa (r) i dubine (d). Rezultati pokazuju da ne postoji doslednost u trendu kod svih dimenzija u odnosu na redosled faza reprodukcije. Udeo pojedinih dimenzija varira zavisno od stimulusa koji se reprodukuje. Nalazi delimično potvrđuju rezultate ranijih istraživanja koji pokazuju da sa porastom broja pokušaja u serijskoj reprodukciji dolazi do pojednostavljivanja crteža.

Ključne reči: serijska reprodukcija, estetski modusi, sklad, ukras, dubina

Ceo tekst (.pdf)

103.Bojana Škorc, Vesna Ognjenović(2009). Zajedničko građenje: Likovni i verbalni izraz u grupnoj priči, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 133-154.

Apstrakt

Trijadne grupe u okviru interaktivnog radioničkog rada kreirale su zajedničke priče u kojima je postojao dvostruki izraz - slikovni (crtež) i verbalni. Elementi priče su sukcesivno uklapani u celinu na nivou grupa. Ključna pitanja koja se razmatraju: 1- način povezivanja slike i verbalnog izraza, 2- integrativni procesi sklapanja elemenata u celinu priče i 3- način nadovezivanja slikovnog izraza na polustruktuirane forme u zadatku. Radi se o produktima kreativnog, divergentnog procesa tokom koga su se pojavili raznovrsni odgovori. Učestvovalo je 189 nastavnika osnovnih škola, a nalazi su analizirani kvalitativno (frekvencije i procenti) i kvantitativno (analiza varijanse i koeficijent korelacije). Rezultati upućuju na neke osobine procesa koje bi mogle imati značaja ne samo kao uvid u kreativni grupni proces, već i kao preporuke pri koncipiranju obrazovanja za umetnost. Dominacija integrativnih procesa, odnos između slike i reči, integrativno sažimanje naslova, odnos slika - reč na kreiranje, su neka od pitanja koja se razmatraju u radu.

Ključne reči: kreativnost, integrativni zadatak, psihologija umetnosti

Ceo tekst (.pdf)

104.Alija Selimović, Ljubica Tomić Selimović, Mujo Hasković, Erna Emić(2012). Relacije između autoritarnosti, sociodominantne orijentacije i konvencionalizma, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 83–100.

Apstrakt

Cilj ovog rada bio je da se utvrde relacije između koncepta autoritarnosti, sociodominantne orjentacije i konvencionalizma. Istraživanje je provedeno na 217 studenata Univerziteta u Tuzli. Autoritarnost je tretirana skalom RWA dok je socijalna dominacija tretirana skalom SDO. Konvencionalizam je tretiran skalom koja je posebno razvijena za potrebe ovog ispitivanja. Autoritarna agresivnost najizražena je prema homosekualcima, dok je submisivnost najviše izražena prema Bogu. Između autoritarnosti i socijalne dominacije pronađena je niska korelacija r = 0.27, dok je visoka povezanost nađena između autoritarnosti i konvencionalizma r = 0.61. Nađene su statistički značajne razlike između religioznih i nereligioznih studenata i na skali autoritarnosti (t = 8.29 p < 0.01) kao i na skali sociodominantne orjentacije (t = 2.88 p < 0.01). Nađene su također statistički značajne razlike između muških i ženskih ispitanika na obje skale (RWA: t = 4.40 p < 0.01, SDO: t = 2.33 p < 0.05). Može se konstatovati da je Altermayerov koncept autoritarnosti relativno nezavisan konstrukt od koncepta socidominantne orjentacije.

Ključne reči: autoritarnost, sociodominantna orjentacija, submisivnost, konvencionalizam

Ceo tekst (.pdf)

105.Olja Haneš(2012). Povezanost samopoštovanja i etničkih distanci kod adolescenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 101–114.

Apstrakt

Ispitivanje se bavi stepenom izraženosti i odnosom ličnog i kolektivnog samopoštovanja kod adolescenata. Takođe nas je zanimala izraženost etničkih distanci prema pojedinim nacijama kao i njihova veza sa ličnim i kolektivnim samopoštovanjem. U istraživanju je učestvovalo 293 učenika banjalučkih srednjih škola. Ispitanici su bili uzrasta od 17 do 19 godina, pri čemu je 36.5% mladića i 63.5% djevojaka. Uzorak je bio etnički homogen, svi ispitanici su srpske nacionalnosti. Korišteni instrumenti u istraživanju su: Skala ličnog samopoštovanja, Skala kolektivnog samopoštovanja i Skala socijalnih distanci. Iz ovog istraživanja se vidi da je lično samopoštovanje kod adolescenata znatno izraženije od kolektivnog. Na osnovu prikazanih korelacija uočili smo da su obe vrste samopoštovanja umjereno povezane. Istovremeno, kolektivno samopoštovanje je u značajnoj negativnoj korelaciji sa prihvatanjem odnosa sa svim drugim etničkim grupama. Lično samopoštovanje ne stoji u značajnoj korelaciji sa etničkim prihvatanjem, odnosno distancom ka bilo kom narodu. Takođe primjećujemo da je najviši prosječni stepen prihvatanja odnosa prisutan kada se radi o Srbima, potom Crnogorcima i Makedoncima, nešto niži sa Slovencima, Hrvatima i Bošnjacima, a najniži sa Jevrejima i Romima.

Ključne reči: lično samopoštovanje, kolektivno samopošrovanje, socijalna kategorizacija, etničke distance

Ceo tekst (.pdf)

106.Slađana Đukić, Dubravka Radusinović, Maša Vukčević(2012). Koncept akademske samoefikasnosti i veza sa školskim postignućem, Godišnjak za psihologiju, Vol. 9., No. 11, pp. 115–128.

Apstrakt

Samoefikasnost predstavlja procenu pojedinca o sopstvenim sposobnostima organizovanja i izvršavanja akcija, potrebnim da bi se ostvario određeni tip aktivnosti. Akademska samoefikasnost podrazumeva procenu vlastitih sposobnosti u okviru akademskih domena. Kada je reč o školskom postignuću, pretpostavlja se da visoka akademska samoefikasnost utiče na visoko akademsko postignuće i obrnuto. Na uzorku od 110 učenika četvrtog razreda srednje Medicinske škole u Beogradu, upotrebom Morgan - Jinksove skale za procenu akademske samoefikasnosti (MJSES), ispitali smo nivo akademske samoefikasnosti (koju smo sagledali kao ukupan skor na tri dimenzije - talenat, kontekst i napor). Dodatni zadaci bili su ispitivanje rodnih razlika u akademskoj samoefikasnosti i školskom uspehu. Analiza rezultata je pokazala da najveći deo ispitanika (77.3%) poseduje umereno visok nivo akademske samoefikasnosti. Utvrdili smo da postoji statistički značajna povezanost između akademske samoefikasnosti i školskog uspeha, bez obzira na rod. Osim toga, utvrdili smo i da postoje statistički značajne razlike između dečaka i devojčica kada je u pitanju uspeh u školi, naime devojčice imaju bolje ocene od dečaka.

Ključne reči: akademska samoefikasnost, školski uspeh, rodne razlike

Ceo tekst (.pdf)

107.Ivana Zubić(2013). Predikcija izraženosti globalnog samopoštovanja na osnovu izraženosti dimenzija partnerske afektivne vezanosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 7–24.

Apstrakt

Osnovi cilj istraživanja je ispitivanje predikcije stepena izraženosti globalnog samopoštovanja, merenim Rosenbergovom skalom globalnog samopoštovanja, na osnovu izraženosti dimenzija partnerske afektivne vezanosti (izbegavanje i anksioznost), operacionalizovanih Upitnikom za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 120 studenata Univerziteta u Nišu. Rezultati multiple regresione analize pokazuju da od ukupnog varijabiliteta u pogledu kriterijumske varijable (globalno samopoštovanje) 25% varijabiliteta možemo objasniti na osnovu toga što se ispitanici razlikuju u pogledu dimenzija partnerske afektivne vezanosti/ izbegavanja i anksioznosti. Najveći parcijalni doprinos objašnjenju individualnih razlika u pogledu izraženosti globalnog samopoštovanja ima anksioznost sa negativnim predznakom, a zatim i izbegavanje. Rezultati takođe pokazuju viši stepen globalnog samopoštovanja kod ispitanika, sigurnog i odbacujućeg obrasca (pozitivni model sebe) od ispitanika preokupiranog i bojažljivog obrasca (negativni model sebe).

Ključne reči: dimenzije partnerskog afektivnog vezivanja, globalno samopoštovanje

Ceo tekst (.pdf)

108.Milica Tošić Radev(2013). Kvalitet braka i determinante porodičnog okruženja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 25–40.

Apstrakt

Brak i porodica su dve socijalne institucije komplementarne jedna drugoj. Naime, kvalitet bračnog odnosa je potencijalno od ključnog značaja za sveukupni doživljaj porodičnog života partnera. Sa druge strane, i mnogi aspekti same porodice imaju svoj uticaj na doživljeni kvalitet bračnog odnosa. U ovom radu rezimirali smo nalaze brojnih istraživanja koji ukazuju na značaj pojedinih varijabli porodničnog okruženja za doživljaj kvaliteta braka supružnika i to: strukture primarne porodice bračnih partnera u detinjstvu, etape i faze porodičnog života i postojanja dece, kao i broja dece u braku. Konkretno, nepovoljna iskustva iz primarne porodice imaju negativan uticaj na kasniji doživljaj kvaliteta braka osobe. Kvalitet braka zavisi i od faze porodičnog ciklusa u kome se porodica nalazi, i po pravilu se percipirani kvalitet braka smanjuje sa njegovim trajanjem. Postojanje dece u porodici takođe narušava kvalitet bračnih odnosa, ili pak doprinosi njegovoj stabilnosti.

Ključne reči: kvalite bračnog odnosa, deca, faza porodičnog ciklusa, porodica porekla

Ceo tekst (.pdf)

109.Tuce Đenita, Fako Indira(2013). Razlike u percepciji roditeljskog ponašanja s obzirom na spol roditelja i spol adolescenta, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 41–54.

Apstrakt

Cilj rada je prikaz istraživanja koje je imalo za cilj ispitati kako adolescenti procjenjuju ponašanje svojih roditelja, odnosno percipiraju li razlike u roditeljskom ponašanju majki i očeva. Takođe, u sklopu ovog istraživanja nastojali smo ispitati postoje li razlike u percepciji roditeljskog ponašanja majki i očeva s obzirom na spol adolescenta. Procjena roditeljskog ponašanja majki i očeva od strane adolescenata vršena je na tri dimenzije: prihvaćanje, psihološka kontrola i bihevioralna kontrola. Istraživanje je provedeno na uzorku od 425 ispitanika (200 djevojaka i 225 mladića). Prosječna dob ispitanika je M = 18 (SD = .72). Podaci su prikupljeni metodom grupnog rada, a u istraživanju su primijenjeni sljedeći psihološki mjerni instrumenti: Upitnik o sociodemografskim karakteristikama i Upitnik za mjerenje roditeljskog ponašanja. Rezultati dobiveni ovim istraživanjem naglašavaju dominatniju ulogu majke, ali i različit doživljaj roditeljskog ponašanja majki i očeva od strane djevojaka i mladića.

Ključne reči: percepcija roditeljskog ponašanja, emocionalnost, psihološka kontrola, bihevioralna kontrola

Ceo tekst (.pdf)

110.Olja Jovanović(2013). Uticaj implicitnih nastavničkih uverenja na učenje i razvoj učenika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 55–68.

Apstrakt

U ovom radu dat je pregled implicitnih nastavničkih uverenja koja utiču na učenje i razvoj učenika. Autor se implicitnim nastavničkim uverenjima bavi iz nekoliko različitih uglova, prikazujući proces etiketiranja učenika, uticaj nastavničkih očekivanja i implicitnih teorija o inteligenciji, kao i značaj kauzalnih atribucija u kontekstu Vajnerove teorije. U zaključku su razmotrene implikacije navedenih fenomena za obrazovanje.

Ključne reči: nastavnička očekivanja, etiketiranje, implicitne teorije inteligencije, teorija atribucija

Ceo tekst (.pdf)

111.Aleksandra Mihajlović(2013). Slika o sebi i depresivnost gojaznih adolescenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 69–88.

Apstrakt

U ovom radu je razmatrana povezanost između slike o sebi i depresivnosti kod gojaznih adolescenata, kao i razlike između muških i ženskih, ali i mlađih i starijih gojaznih adolescenata s obzirom na njihovu sliku o sebi i depresivnost. Prigodnom uzorku od 120 gojaznih adolescenata oba pola, ujednačenih po stepenu gojaznosti (Body mass index 25 do 30) i podeljenih u dve starosne grupe (od 13. do 16. i od 17. do 21. godine), zadati su upitnici i to: Test telesne slike (Body Image Test), Garnera i Kerni-Kuk-a iz 1996, Skala stanja depresivnosti autora Novović, Biro i Nedimović iz 2009. godine i Opšti upitnik, sačinjen za potrebe ovog istraživanja, u svrhu dobijanja podataka o polu i starosti gojaznih adolescenata. Utvrđeno je da postoji značajna i negativna povezanost depresivnosti sa idealizacijom slavnih ličnosti i prihvatanjem sopstvenog fizičkog izgleda, kao i razlika po polu na subskali Idealizacija slavnih ličnosti, pri čemu je idealizacija izraženija kod ispitanika muškog pola. Takođe, rezultati su pokazali da je kod starijih gojaznih ispitanika izraženija podrška partnera i značajnih drugih u odnosu na mlađe. Dobijene razlike koje se tiču pola i starosti gojaznih adolescenata nisu značajne za procenu aspekata njihove depresivnosti.

Ključne reči: slika o sebi, depresivnost, gojazni adolescenti

Ceo tekst (.pdf)

112.Elvis Vardo, Miroslav Gavrić(2013). Vrsta djelatnosti organizacije i stilovi rukovođenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 89–102.

Apstrakt

Evidentira se nekonzistentost rezultata u studijama koje su ispitivale odnose organizacionog konteksta u kojem djeluju rukovodioci i ispoljavanja određenog stila rukovođenja. Ta činjenica nas je podstakla da pođemo od pretpostavke da organizacioni kontekst neće biti značajan faktor razlikovanja prisutnosti identifikovanih stilova rukovođenja kod menadžera. Istraživanje je provedeno na uzorku od 149 rukovodilaca (nižeg i srednjeg nivoa) iz Bosne i Hercegovine (53% muškog spola, 47% ženskog spola) koji dolaze iz djelatnosti usluga, trgovine i obrazovanja, a koji su ispitani MLQ-om 5X - Upitnik za ispitivanje stilova rukovođenja. Rezultati govore da rukovodioci iz ispitanog uzorka pokazuju ujednačeno ispoljavanje različitih oblika rukovodnog ponašanja (kako stilova tako i komponenti rukovođenje), mjerenog MLQ-om, bez obzira na vrstu djelatnosti iz koje dolaze.

Ključne reči: rukovodioci, djelatnost organizacija, stilovi rukovođenja

Ceo tekst (.pdf)

113.Džanan Berberović(2013). Razlike u seksualnoj kompulzivnosti, depresivnosti i anksioznosti između neheteroseksualnih žena i muškaraca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 103–118.

Apstrakt

Rad ispituje polne razlike u niovima seksualne kompulzivnosti, depresivnosti i anksioznosti kod neheteroseksualnih (biseksualnih i homoseksualnih) studenata. Istraživanjem je obuhvaćeno 119 studenata iz Srbije i BiH koji su odredili svoju seksualnu orijentaciju kao biseksualnu(N = 76, Nž = 46; Nm = 30) ili homoseksualnu (N = 43; Nž = 19, Nm = 24). Seksualna kompulzivnost merena je Skalom seksualne kompulzivnosti (SSK), depresivnost Bekovim inventarom depresije (BDI), a anksioznost Spilbergerovim inventarom anksioznosti kao crte (STAI-T). Dvofaktorska ANOVA je pokazala postojanje polnih razlika u nivou seksualne kompulzivnosti F (1, 115) = 24.963, p = .000, ali ne i u depresivnosti i anksioznosti. Neheteroseksualna orijentacija se, posmatrana zasebno, nije pokazala značajnim faktorom ni u jednom od ispitanih psihopatoloških fenomena. Biseksualni muškarci postižu značajno više nivoe seksualne kompulzivnosti (M = 22.67; SD = 9.345) od biseksualnih žena (M = 17.827, SD = 8.232), t = 2.354, df = 74, p < .05. Kod homoseksualnih žena nije identifikovan niti jedan klinički značajan slučaj seksualne kompulzivnosti, dok je među homoseksualcima prevalencija iste značajno veća, χ² = 9.148; df = 1, p < .05. Raspravlja se o rezultatima, zaključcima, ograničenjima istraživanja, kao i preporukama za buduća istraživanja.

Ključne reči: seksualna kompulzivnost, depresivnost, anksioznost, seksualna orijentacija

Ceo tekst (.pdf)

114.Milica Ristić, Milica Mitrović(2013). Stavovi prema mentalno obolelim osobama i procena osobina ličnosti na osnovu fotografija lica, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 119–132.

Apstrakt

Cilj ovog istraživanja odnosio se na ispitivanje određenih stavova prema mentalno obolelim osobama - njihove izraženosti, kao i povezanosti sa procenama njihovih osobina ličnosti na osnovu fotografija neutralnih lica osoba oba pola. Prigodni uzorak od 31-og ispitanika činili su studenti psihologije. Istraživanje se sastojalo iz dva dela. U prvom delu, zadatak ispitanika bio je da procene izraženost pojedinih osobina ličnosti osoba na osnovu fotografija njihovih lica. Drugi deo istraživanja podrazumevao je isti postupak, s tim što su ispitanici dobili informaciju da je reč o mentalno obolelim osobama. Nakon toga su, Skalom stavova prema mentalno obolelim osobama, ispitani pojedini stavovi ispitanika prema ovoj grupi. Dobijeni rezultati ukazuju na to da je kod ispitanika u najvećoj meri izražen stav pesimistička predviđanja, zatim slede stereotipnost, separatizam i, kao najniže izražena, stigmatizacija psihijatrijskih bolesnika. Ispitivanje razlika u proceni osobina ličnosti na osnovu fotografija lica, pokazuje da statistički značajne razlike postoje u proceni anksioznosti i razdražljivosti. Na kraju, dobijeni rezultati pokazuju da postoji pozitivna statistički značajna korelacija između sledećih varijabli: stereotipnosti i razlike u proceni povučenosti, stereotipnosti i razlike u proceni pouzdanosti, zatim između stigmatizacije i razlike u proceni druželjubivosti. Negativna statistički značajna korelacija dobijena je između pesimističkog predviđanja i razlike u proceni razdražljivosti. Istraživanje bi trebalo ponoviti na većem i nespecifičnom uzorku.

Ključne reči: stavovi prema mentalno obolelim osobama, procena osobina ličnosti, fotografije neutralnih lica

Ceo tekst (.pdf)

115.Aleksandra Stojilković, Ivan Anđelković, Jelena Stojiljković(2013). Empatija, optimizam/pesimizam i psihosomatsko reagovanje kod obolelih od ulkusnih bolesti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 133–152.

Apstrakt

U radu je prikazano istraživanje usmereno na ispitivanje razlika u stepenu izraženosti empatičnosti, sklonosti optimizmu/pesimizmu i sklonosti ka psihosomatkom reagovanju kod osoba obolelih od ulkusne bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva i zdravih ispitanika. Ispitivana je takođe i povezanost sklonosti ka psihosomatskom reagovanju sa empatijom i optimizmom/pesimizmom. Primenjeni su Indeks interpersonalne reaktivnosti (IRI), skala optimizma-pesimizma (O-P skala) i test sklonosti ka psihosomatskom reagovanju HI iz baterije KON 6. Uzorak je činilo ukupno 100 ispitanika, 50 ispitanika osnovne grupe obolelih od ulkusne biolesti kojima su upitnici zadati na Klinici za gastoinestologiju, u okviru Kliničkog centra u Nišu i 50 zdravih ispitanika koji su činili kontrolnu grupu. Primena T-testa je pokazala da postoje razlike u izraženosti Fantazije (subdimenzije empatije), (t(df) = 0.643, p < 0.01), kao i u pogledu pesimističnosti (t(df) = 4.172, p < 0.000). Osim toga, utvrđena je i značajna povezanost (Pirsonovim koeficijentom korelacije) između izraženosti optimizma (r = -0.303, p < 0.01) i pesimizma (r = 0.469, p < 0.01), sa jedne, i skolonosti ka psihosomatskom reagovanju, sa druge strane, kao i između sklonosti ka psihosomatskom reagovanju i subdimenzija empatije: Zauzimanje tuđeg stanovišta (r = -0.262, p < 0.01), Fantazija (r = -0.308, p < 0.01), i Lična nelagodnost (r = 0.324, p < 0.01). Ovakvi nalazi delimično su u skladu sa tezom bostonske grupe psihologa o psihosomatskim bolesnicima kao o osobama kod kojih je izraženo operativno mišljenje i nerazumevanje za emocije, i u skladu sa Seligmanovom tezom o uticaju pesimizma na razvoj bolesti. Njihov značaj je u otvaranju pitanja o uticaju psiholoških faktora u prevenciji i tretmanu psihosomatskih bolesti, posebno ulkusne, kojim bi se buduća istraživanja mogla baviti.

Ključne reči: empatija, optimizam/pesimizam, sklonost ka psihosomatskom reagovanju, ulkus

Ceo tekst (.pdf)

116.Svetlana J. Čičević, Marjana V. Čubranić Dobrodolac, Milkica Nešić(2013). Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija među studentima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 10., No. 12, pp. 153–170.

Apstrakt

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija među studentima postala je predmet brojnih studija. U ovom radu interesovalo nas je postojanje razlika u obrascima onlajn ponašanja i korišćenju Facebook-a (FB) između dve generacije studenata. Studenti su popunjavali anketu koja se sastojala od 45 pitanja koja su pored demografskih informacija, obuhvatala podatke o vremenu i načinu korišćenja Facebook-a. Rezultati su pokazali da svi studenti treće godine imaju Facebook profil za razliku od studenata druge godine gde nalog na FB ima njih 66%. Trećina studenata druge godine su izbegavali da budu uključeni u Facebook. Kao glavne razloge su navodili da jednostavno nisu zainteresovani ili da nisu hteli da lične informacije budu dostupne putem Interneta, zatim da ni njihovi prijatelji nemaju nalog, kao i nedostatak vremena, dok je najmanje njih smatralo da je to trenutna moda. Većina ispitanika je zadovoljna Facebook-om i ne planira da ukine svoj profil. Studentima treće godine Facebook uglavnom služi za savlađivanje dosade. Na osnovu rezultata možemo zaključiti da se vreme boravljenja na Internetu očigledno produžuje, povećava se broj korisnika Facebook-a, koji je izgubio funkciju posrednika u sklapanju prijateljstava, ali se zato broj virtuelnih prijatelja povećava sa ciljem razmene informacija.

Ključne reči: informaciono-komunikacione tehnologije, Internet, Facebook

Ceo tekst (.pdf)

117.Slavica Tutnjević(2014). Rana sposobnost kategorizacije: kako djeca uzrasta do dvije godine grupišu objekte u kategorije?, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 7–20.

Apstrakt

Tema ovog rada je sposobnost kategorizacije kod djece od rođenja do druge godine. Najprije prikazujemo teorijsku podlogu i praktični značaj izučavanja sposobnosti kategorizacije kod djece u ranom djetinjstvu. Pojam kategorizacije je definisan, upoređen i razgraničen sa njemu srodnim pojmovima, te su objašnjeni motivi za istraživanje ove oblasti psihologije. Zatim je izložen teorijski okvir u kojem se kreću istraživanja ranih sposobnosti kategorizacije u posljednjih nekoliko decenija, te pregled savremenih istraživanja o ranoj sposobnosti kategorizacije. Na kraju, izložen je niz otvorenih pitanja i problema u ovoj oblasti kao i smjernice za dalja istraživanja na srpskom jeziku.

Ključne reči: kategorizacija, grupisanje, rano djetinjstvo, rani razvoj pojmova

Ceo tekst (.pdf)

118.Ivana M. Jakšić, Smiljana Jošić(2014). Subjektivni doživljaj dečijih i odraslih lica kod dece i odraslih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 21–40.

Apstrakt

Cilj istraživanja bio je da se ispitaju razlike u subjektivnom doživljaju dečijih i odraslih lica kod dece i odraslih. U istraživanju je učestvovalo 26 desetogodišnjaka (12 dečaka i 14 devojčica) i 26 studenata (10 muškaraca i 16 žena). Zadatak ispitanika bio je da na Skali subjektivnog doživljaja lica procene 10 fotografija dečijih lica i 10 fotografija odraslih lica. Na uzorku odraslih ispitanika replicirana je četvorofaktorska struktura subjektivnog doživljaja odraslih lica iz prethodnih istraživanja (faktori Sreća, Dobrota, Stabilnost, Privlačnost), dok se subjektivni doživljaj dečijih lica kod odraslih ispitanika može opisati sa tri faktora (Sreća, Dobrota, Privlačnost). Ustanovljeno je da na pojedinačnim atributima subjektivnog doživljaja odrasli ocenjuju dečija lica pozitivnije nego odrasla lica, dok se dečije procene razlikuju u zavisnosti od ispitivanog atributa. Rezultati su razmatrani u skladu sa ekološkim pristupom socijalnoj percepciji, prema kome infantilne karakteristike lica imaju adaptivnu funkciju da kod odraslih izazovu povoljne evaluacije koje podstiču zaštitničko, a sprečavaju agresivno ponašanje.

Ključne reči: opažanje lica, subjektivni doživljaj, deca, ekološki pristup socijalnoj percepciji

Ceo tekst (.pdf)

119.Đurđa Soleša-Grijak(2014). Jezik kao faktor psiholingvističkog razvoja dece oštećenog sluha, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 41–52.

Apstrakt

Cilj istraživanja je da se utvrdi u kojoj meri je razvijena metalingvistička svest kod dece oštećenog sluha koja pohađaju prva četiri razreda specijalnog osnovnog obrazovanja s obzirom na slušni status i ulogu roditelja. Uzorak su činila deca oštećenog sluha u okviru osnovnog specijalnog obrazovanja (N=48). Nezavisnu varijablu je predstavljao jezik kojem su izloženi ispitanici a zavisnu metalingvistička svest ispitanika. Za merenje nivoa razvijenosti metalingvističke svesti primenjeni su zadaci - rimovanja, procena dužine reči i spelovanje reči. Sprovedena je kvalitativna analiza odgovora na metalingvističkim zadacima pojedinih ispitanika s obzirom na primarni jezik koji koriste u porodici i školi.

Ključne reči: deca oštećenog sluha, metalingvistički razvoj, slušni status

Ceo tekst (.pdf)

120.Svetlana Borojević(2014). Efikasnost podijeljene pažnje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 53–62.

Apstrakt

Cilj ovog rada je bio ispitivanje efikasnosti podijeljene pažnje u okviru novijeg pristupa proučavanja uloge pažnje u opažanju zasnovanog na paradigmi "sljepila usljed nepažnje". To je fenomen neopažanja stimulusa koji se pojavljuju pred nama kada smo zaokupljeni zadatkom koji zahtjeva pažnju. Istraživanje je obuhvatilo dva eksperimenta, u kojima je procedura bila potpuno ista, ali su se razlikovali prezentovani stimulusi. U svakom eksperimentu je učestvovalo po 30 ispitanika, tako da je ukupan uzorak činilo 60 ispitanika, studenata Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci. Dobijeni rezultati pokazuju da nema razlike u uspješnosti registrovanja tzv. kritičnog stimulusa, odnosno u uspješnosti izvođenja drugog zadatka između grupe ispitanika koja je radila u uslovima nepažnje i grupe ispitanika koja je radila u uslovima podijeljene pažnje. Takvi rezultati ukazuju na ograničenost kapaciteta pažnje usmjerene na izvođenje dvostrukih zadataka, a kao posljedica prirode i složenosti samih zadataka na koje se pažnja dijeli.

Ključne reči: podijeljena pažnja, sljepilo usljed nepažnje

Ceo tekst (.pdf)

121.Vladimir Obradović, Radmila Magušić(2014). Korištenje mobitela tijekom vožnje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 63–78.

Apstrakt

Korištenje mobitela tijekom vožnje predstavlja rizično opasno ponašanje po sigurnost prometa, koje je u izrazitom porastu posljednjih godina. Istraživačke studije ukazuju da korištenje mobitela tijekom vožnje dovodi do distrakcije vozača koja povećava četiri puta rizik opasnosti od nezgoda/nesreća. Cilj istraživanja bio je utvrditi koliko i kako vozači tijekom vožnje koriste mobitel? Problem istraživanja sadržan je u pitanju; na koje sve načine korištenje mobitela uzrokuje distrakciju vozača? Metodološki pristup zasnivao se na provedbi web ankete među 630 vozača/vozačica koji su nam odgovorili na 32 pitanja. Obrada dobivenih podataka izvršena je na nivou univarijatne, bivarijatne i multivarijatne (cluster, multipla regresijska) analize. Rezultati istraživanja ukazuju da većina vozača sa različitim intenzitetom i čestinom koristi mobitel tijekom vožnje, pri čemu su razlike po spolu, dobi i vozačkom stažu statistički značajne. Primjena cluster analize omogućila je utvrđivanje pet homogenih skupina vozača. Posebno značajnim smatramo rezultate multiple regresijske analize kojom smo provjerili utjecaj pojedinih karakteristika vozača i načina njihovog ponašanja. Spol i dob vozača značajno utječe, ali u funkcionalnom smislu taj utjecaj je mali, jer objašnjava svega R² = 8,3% zajedničke varijance rezultata tih prediktora i kriterijske varijable. Nasuprot tome, čitanje poruka za vrijeme vožnje izrazito povećava opasnost od rizika (R²= 51,4%). Na osnovu ovih rezultata možemo zaključiti da izbjegavanje razgovora na mobitel tijekom vožnje smanjuje za 20% vjerojatnost da će se dogoditi nezgoda/nesreća, a nikada ne čitati poruke na mobitel za vrijeme vožnje preporuka je koja, ako se je pridržavamo, smanjuje vjerojatnost događanja nezgode/nesreće za 50%.

Ključne reči: mobitel, vožnja, distrakcija, rizik, prekršaj

Ceo tekst (.pdf)

122.Aleksandra Mihajlović, Anđelija Stojanović(2014). Osobine ličnosti i motiv postignuća kod studenata psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 79–96.

Apstrakt

Osnovni cilj ovog istraživanja je utvrđivanje povezanosti između osobina ličnosti sedmofaktorskog modela operacionalizovane upitnikom "VP+2" i motiva postignuća operacionalizovanog upitnikom "MOP 2002". Uzorak čini 160 studenata treće i četvrte godine psihologije Filozofskog fakulteta u Nišu. Istraživanje je potvrdilo očekivanje, zasnovano na ranijim radovima, da je najveća korelacija između motiva postignuća i savesnosti, ali i između motiva postignuća i svih užih dimenzija savesnosti. Utvrđena je i visoka korelacija pozitivne valence i obe njene uže dimenzije sa motivom postignuća, što u ranijim radovima nije nađeno, s obzirom na to da su njihovi autori koristili petofaktorski model u kome nema dimenzija samoevaluacije. Nađena je i veoma visoka korelacija istrajnosti u ostvarivanju ciljeva sa savesnošću i njenom užom dimenzijom nazvanom istrajnost, što, ne samo da potvrđuje smislenost istovetnog naziva ove dve varijable, nego i ukazuje na isprepletanost osobina i motiva. Dobijene su i očekivane pozitivne korelacije motiva postignuća sa ekstraverzijom i otvorenošću, i negativna korelacija motiva postignuća sa neuroticizmom. Negativna valenca je u negativnoj korelaciji sa motivom postignuća, ali je u pozitivnoj korelaciji sa takmičenjem sa drugima, kao i manipulativnost, kao njena uža dimenzija. Agresivnost, kao šira dimenzija ličnosti, kako je i očekivano, nije u vezi sa motivom postignuća. Povezanost motiva postignuća i dimenzija samoevalucije doprinosi teorijskom značaju istraživanja koje može koristiti kao osnova za dalji rad na koncipiranju programa za podsticanje motivacije i postignuća studenata.

Ključne reči: sedmofaktorski model ličnosti, osobine ličnosti, motiv postignuća, studenti psihologije

Ceo tekst (.pdf)

123.Kristina Ranđelović, Snežana Stojiljković(2014). Self-orijentacija i subjektivna i psihološka dobrobit kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 97–110.

Apstrakt

Osnovni cilj istraživanja je testiranje prediktivne moći različitih tipova self-orijentacije u predviđanju dobrobiti studenata. Konstrukt self-orijentacije proističe iz Teorije samoodređenja i obuhvata Integrisani self, Ego-investirani i Impersonalni self. Dobrobit je određenja uz pomoć dve komponente: 1) Subjektivna dobrobit - zadovoljstvo životom i 2) Psihološka dobrobit - smisao života. Uzorak je prigodnog tipa i obuhvata 392 studenta sa različitih fakulteta iz Kragujevca, Niša i Kosovske Mitrovice, starosti od 18 do 36 godina (AS=21.15; SD=2.43). Od toga je 166 mladića (42.3%) i 226 devojaka (57.7%). Za procenu self-orijentacije korišćen je Upitnik ego funkcionisanja, a za merenje dobrobiti Skala opšteg zadovoljstva životom i Skala smisla života. Sprovedene su dve odvojene hijerarhijske regresione analize, u kojima su prediktori tipovi self-orijentacije, a kriterijumi se razlikuju (zadovoljstvo životom i smisao života). Redosled ubacivanja prediktora isti je u obe analize (Integrisani self, Ego-investirani i Impersonalni self). Nalazi sugerišu usvajanje modela iz trećeg koraka. Predikcioni model koji sadrži sva tri tipa self-orijentacije pokazao se statistički značajnim u predviđanju zadovoljstva životom (F(3,388)= 15.347; p<.01) i objašnjava ukupno 34.2% varijanse kriterijuma. Kao najbolji prediktor izdvojio se Impersonalni self (β= -.506; p<.01), zatim Integrisani (β= .247; p<.01) i na kraju Ego-investirani (β= .129; p<.01). Za predviđanje smisla života, takođe je usvojen model sa svim tipovima self-orijentacije (F(3,388)= 101.500; p<.01) i on objašnjava 44% varijanse kriterijuma. I u ovom modelu, Impersonalni self je najbolji u predviđanju smisla života (β= -.601; p<.01), a slede ga Integrisani (β= .236; p<.01) i Ego-investirani self (β= .135; p<.01). Rezultati su u skladu sa pretpostavkama Teorije samoodređenja i potkrepljeni su prethodnim empirijskim nalazima.

Ključne reči: self-orijentacija, subjektivna i psihološka dobrobit, zadovoljstvo životom, smisao život, Teorija samoodređenja

Ceo tekst (.pdf)

124.Dušan Todorović, Milena Vujičić, Maja Ignjatović(2014). Dimenzije partnerske afektivne vezanosti, kvalitet interakcijа u primarnoj porodici i potreba za psihološkim savetovanjem kod studenata različitih fakulteta, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 111–134.

Apstrakt

Problem istraživanja predstavlja ispitivanje povezanosti između dimenzija partnerske afektivne vezanosti studenata i prihvatanja/odbacivanja od roditelja, s jedne, i potreba za psihološkim savetovanjem, sa druge strane. Ispitana je i mogućnost da se na osnovu skupa prediktora (anksioznost/izbegavanje u partnerskim vezama, zadovoljstvo primarnom porodicom, prihvatanje/ odbacivanje od roditelja i uzrast ispitanika) predvidi značajan procenat varijabilnosti potrebe za psihološkim savetovanjem kod studenata. U istraživanju je korišćena modifikacija Brenanovog Upitnika za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti - PAV (Kamenov i Jelić, 2003), Skala kvaliteta porodičnih interakcija - KOBI (Vulić-Prtorić, 2004) koja meri interakcije deteta i roditelja na dve dimenzije, u literaturi najčešće opisane kao prihvatanje (emocionalna toplina, intimnost) i odbacivanje (kontrola, emocionalno zanemarivanje, kažnjavanje), a za ispitivanje izraženosti potrebe za savetovanjem i razgovorom sa psihologom formiran je upitnik za potrebe ovog istraživanja, u okviru kojeg su pridružena i pitanja vezana za prikupljanje sociodemografskih varijabli. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 416 studenata šest različitih fakulteta Univerziteta u Nišu, različitih godina studija. Nalazi sprovedenog istraživanja pokazali su da su opšte zadovoljstvo primarnom porodicom, doživljaj prihvatanja od majke i oca u negativnoj korelaciji sa potrebom studenata za psihološkim savetovanjem, te da na neki način kvalitetne interakcije koje nosimo iz primarne porodice mogu biti neka vrsta zaštitnog, higijenskog faktora za pojavu problema kada se nađemo u napornim i stresnim periodima našeg života kakav je upravo period studiranja. Nađena je negativna korelacija opšteg zadovoljstva porodicom, prihvatanja od majke i anksioznosti u partnerskoj vezi, s jedne, i postojanja konkretne spremnosti da se osoba obrati stručnjaku za psihološko savetovanje, s druge strane. Pretpostavka je da izostanak doživljaja prihvaćenosti od majke, nezadovoljstvo primarnom porodicom i distanciranost od afektivnog partnera bude spremnost osobe da se o svojim problemima konsultuje i savetuje sa stručnjacima u okviru psiholoških savetovališta, imajući u vidu da ne uspeva da nađe u svojoj blizini značajnu, pouzdanu i afektivno receptivnu figuru sa kojom bi o problemu diskutovala. Implikacije našeg i navedenih sličnih istraživanja tiču se značaja prikazanih nalaza za unapređenje kliničke prakse, s obzirom na to da naglašavaju potencijalni značaj sigurne ili nesigurne afektivne vezanosti (porodične, partnerske) za pojavu i razvoj potrebe za psihološkim savetovanjem i potencijalnom psihoterapijskom podrškom.

Ključne reči: partnerska afektivna vezanost, psihološko savetovanje, studenti

Ceo tekst (.pdf)

125.Nikola ćirović, Aleksandar Rangelov(2014). Povezanost vaspitnih stilova roditelja sa obrascima afektivne vezanosti prema bogu , Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 135-144.

Apstrakt

Postoje četiri komponente koje određuju jedan odnos kao odnos afektivne vezanosti (AV) a koje su prisutne u ponašanju odojčeta prema roditeljima i isto tako prisutne su i u relaciji vernika prema Bogu, to su: traženje blizine, baza sigurnosti, sigurno utočište i separacioni protest. Unutrašnji radni modeli (URM) roditelja grade se na osnovu ponavljanih iskustava deteta sa roditeljima, doživljaj vaspitnog stila roditelja mogao bi biti smatran značajnim indikatorom URM roditelja, posebno budući da se najbitnijom odlikom vaspitnog stila smatra emocionalni kvalitet istog. Možemo očekivati da će oni emocionalni kvaliteti koji su ušli u sastav URM roditelja biti preneseni na Boga kao figuru AV. Pretpostavka ovog rada je, stoga, da su vaspitni stilovi roditelja statistički značajno povezani sa AV prema Bogu. Uzorak istraživanja bio je prigodan i činilo ga je 32 ispitanika ujednačenih po polu i po starosti (dve starosne grupe: adolescenata i odraslih). AV prema Bogu merena je Intervjuom za procenu AV prema Bogu (IPAV, Hadžić Krnetić, 2012), dok su vaspitni stilovi mereni EMBU upitnikom Perisa i saradnika. U našem istraživanju jasno se izdvajaju četiri kategorije AV prema Bogu. Distribucija obrazaca AV prema Bogu koju smo dobili u ovom istraživanju je sledeća: izbegavajući 46,9%, sigurni 37,5%, preokupirani 9,4% i dezorganizovani obrazac 6,3%. Distribucije muškaraca i žena se značajno razlikuju. Dobijena je statistički značajna razlika između grupe ispitanika svrstanih u obrazac dezorganizovane vezanosti sa jedne i ostale tri grupe obrazaca sa druge strane na dimenziji Otac - odbacivanje u korist grupe dezorganizovanog obrasca i razlika na dimenziji Majka - toplina u korist ostale tri grupe obrazaca. Kao bitna varijabla pokazala se i ocena kvaliteta braka roditelja ispitanika, ona statistički značajno izdvaja grupe ispitanika svrstanih u preokupirani i dezorganizovani obrazac od grupe onih klasifikovanih kao sigurni obrazac vezanosti. Na kraju treba naglasiti da zbog malog uzorka i vrlo malog broja ispitanika u kategorijama preokupirane i dezorganizovane AV istraživanje ne dozvoljava naročito generalizovanje rezultata.

Ključne reči: afektivna vezanost, Bog, vaspitni stilovi, kvalitet braka

Ceo tekst (.pdf)

126.Fiorenzo Laghi, Roberto Baiocco, Grazia Gurrieri(2014). Parasocijalni odnosi sa medijskim ličnostima u ranoj adolescenciji, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 145–152.

Apstrakt

U studiji je proučavan uticaj medijskih ličnosti na razvoj dece u preadolescentskom dobu. Ispitanici preadolescentskog doba (430), popunili su upitnike o parasocijalnim odnosima i različitim indikatorima medijskih preferencija. Rezultati sugeriraju da su opažena sličnost, uticaj vršnjaka i vreme provedeno u gledanju televizije, prediktori razlike u parasocijalnom odnosu. Rezultati su diskutovani u svetlu njihovog doprinosa u saznavanju faktora koji određuju izbor preferirane medijske ličnosti.

Ključne reči: parasocijalni odnos, medijske ličnosti, rana adolescencija

Ceo tekst (.pdf)

127.Vesna Anđelković, Ivana Zubić(2014). Rezilijentnost i kvalitet života u odraslom dobu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 153–166.

Apstrakt

Način kojim se odgovara na specifične zahteve i izazove svakog stupnja u razvoju veoma je važan u razumevanju rezilijentnosti. Jedan od indikatora rezilijentnosti je i kvalitet života. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje razlika u rezilijentnosti i kvalitetu života kod ispitanika ranog, srednjeg i poznog odraslog doba, kao i povezanost ovih varijabli. Istraživanje je sprovedeno na poduzorku 1612 stanovnika Srbije oba pola, starosti od 25 do 70 godina. Korišćena je PORPOS baterija, namenski konstruisan instrument od 389 stavki i pitanja, koja sadrži i kratke skale za procenu rezilijentnosti i kvaliteta života. Prema dobijenim rezultatima, ispitanici poznog odraslog doba pokazuju manju rezilijentnost i najmanje su zadovoljni dimenzijom kvaliteta života socijalne relacije od ostale dve uzrasne grupe. Opet, oni su u odnosu na dve mlađe grupe zadovoljniji uslovima života. Ispitanici ranog odraslog doba najzadovoljniji su i psihičkim zdravljem i socijalnim relacijama. Zaključujemo da je u razumevanju rezilijentnosti i kvaliteta života, a i njihovog odnosa, neophodno uvažavanje specifičnosti različitih perioda odraslog doba.

Ključne reči: kvalitet života, rezilijentnost, odraslo doba

Ceo tekst (.pdf)

128.Jelena Šakotić-Kurbalija, Dragan Kurbalija, Ivana Mihić, Jovana Jestrović(2014). Predikcija potencijala za razvod na osnovu ženine percepcije kvaliteta bračnog odnosa, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 167-178.

Apstrakt

U cilju utvrđivanja mogućnosti predikcije potencijala za razvod na osnovu različitih činilaca kvaliteta bračnog odnosa i sociodemografskih varijabli, ispitano je 2049 žena, starosti od 19 do 75 godina, različitog socioekonomskog statusa, koje žive u formalnom ili neformalnom braku. Činioci kvaliteta bračnog odnosa su mereni Skalom prilagođenosti u bračnom odnosu (Dyadic Adjustment Scale - DAS: Spanier, 1989), a potencijal za razvod je izražen Indeksom bračne nestabilnosti (Martial Instability Index: Booth, Johnson & Edwards, 1983) od sociodemografskih varijabli ispitane su: starosti ispitanica, starosti njihovih partnera, subjektivne procene visine mesečnih prihoda domaćinstva u odnosu na prosek u našoj sredini, stepena obrazovanja ispitanice i partnera, stambenog i radnog statusa oba supružnika i broj njihove dece. Hijerarhijskom višestrukom regresionom analizom je utvrđena statistički značajna povezanost, umerenog intenziteta, između prediktorskog skupa varijabli (faktora kvaliteta bračnog odnosa i sociodemografskih varijabli) i bračne nestabilnosti, kao kriterijske varijable. Rezultati upućuju na zaključak da je kod žena trećina varijanse potencijala za razvod (R1²=0,34) determinisana ispitanim dimenzijama kvaliteta braka, dok ispitane sociodemografske varijable objašnjavaju još samo 3% varijanse bračne nestabilnosti (R2²=0,37). Pri tom se kao najznačajniji prediktor pokazalo zadovoljstvo brakom (β= -0,53, p=0,00).

Ključne reči: brak, bračni odnosi, kvalitet braka, bračna nestabilnost, potencijal za razvod

Ceo tekst (.pdf)

129.Jelena Manojlović, Mina Aleksić, Nevena Čalovska Hercog(2014). Terapeutovo samorazotkrivanje u terapijskom procesu: prednosti i rizici, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 179–190.

Apstrakt

Terapijski proces se ne može zamisliti bez uspostavljanja terapijskog odnosa i sa njim povezanog saveza koji su i preduslov uspešnog odvijanja terapije i faktori koji u velikoj meri doprinose terapijskom ishodu. U toku terapije intervencije terapeuta mogu da podržavaju i produbljuju ovaj savez, ali i da ga ometaju, pa i oštećuju. U poslednje vreme sve se više govori o terapeutovom samorazotkrivanju kao terapijskoj akciji koja u velikoj meri utiče na terapijski odnos i posredno na efektivnost psihoterapije. Istovremeno, samorazotkrivanje terapeuta je i dalje veoma kontroverzna tema, gde ga neke terapijske škole odbacuju, pa i zabranjuju, dok ga druge tolerišu ili čak ohrabruju. Različita istraživanja vođena sa različitih teorijskih pozicija, većinom upućuju na pozitivne efekte samorazotkrivanja, mada ima i onih koja ukazuju na negativne posledice ovakve prakse. U ovom radu, mi ćemo se detaljnije pozabaviti pojmom terapeutovog samorazotkrivanja i pokušati da ga pojasnimo i razmotrimo potencijalne benefite, kao i kliničke i etičke rizike vezane za ovu vrstu terapijske intervencije.

Ključne reči: samorazotkrivanje, psihoterapijski odnos, psihoterapeut, psihoterapija

Ceo tekst (.pdf)

130.Milica Mitrović(2014). Teorija uma, Godišnjak za psihologiju, Vol. 11., No. 13, pp. 191–208.

Apstrakt

Socijalna kognicija predstavlja multidimenzionalni konstrukt koji se odnosi na kognitivne procese namenjene obradi socijalnih informacija koji obezbeđuju snalaženje individue u socijalnom polju kroz razumevanje sebe i drugih. Socijalna kognicija obuhvata između ostalog i teoriju uma koja se definiše kao sposobnost razumevanja sopstvenih, ali pre svega mentalnih stanja drugih ljudi, što obezbeđuje anticipaciju i tumačenje njihovog ponašanja. Ovakva definicija čini teoriju uma suštinski značajnom za adekvatno socijalno funkcionisanje, što ovaj konstrukt postavlja u fokus interesovanja mnogih istraživača, naročito onih iz oblasti razvojne psihologije i psihopatologije. Istraživanja teorije uma u oblasti psihopatologije opravdava činjenica da se socijalna disfunkcionalnost sreće u manjoj ili većoj meri kod većine duševnih oboljenja. Posebna pažnja posvećena je ispitivanju teorije uma kod osoba obolelih od shizofrenije. Brojna istraživanja uspela su da odgovore na pojedina istraživačka pitanja, ali i pokrenu čitav niz novih, što odslikava svu složenost ispitivanih fenomena.

Ključne reči: socijalna kognicija, teorija uma, psihički poremećaji

Ceo tekst (.pdf)

131.Marija Mladenov(2015). Uloga dimenzija afektivne vezanosti u predviđanju vremenske perspektive, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 7–20.

Apstrakt

Predstavljeno istraživanje bavilo se ispitivanjem uloge dimenzija afektivne vezanosti, Anksioznosti i Izbegavanja, u predviđanju dimenzija vremenske perspektive: Pozitivne prošlosti, Negativne prošlosti, Hedonističke sadašnjosti, Fatalističke sadašnjosti i Budućnosti. Na uzorku, koji obuhvata 146 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu (29 muškog i 117 ženskog pola) starosti između 18 i 23 godine (AS=20.31), primenjeni su instrumenti ECR i ZTPI. U obradi rezultata korišćena je multipla regresija, gde su kao kriterijum postavljene dimenzije vremenske perspektive, a prediktorske varijable Anksioznost i Izbegavanje. Utvrđeno je da pretpostavljeni prediktori imaju značajan zajednički udeo u predviđanju Negativne prošlosti (R²=0.16; F=13.68; p<0.01) i Fatalističke sadašnjosti (R²=0.06; F=4.88; p<0.01). Dok u predviđanju Negativne prošlosti obe dimenzije afektivne vezanosti ostvaruju nezavisan doprinos, i to jednak (β=0.30, p=0.00), u predviđanju Fatalističke sadašnjosti ulogu ima samo Anksioznost (β=0.25, p=0.00). Statistički značajnim prediktorom Pozitivne prošlosti pokazalo se Izbegavanje (β=-0.16, p=0.05). Ovim rezultatima je delimično potvrđena hipoteza istraživanja, zasnovana na teorijskim i empirijskim podacima.

Ključne reči: anksioznost, izbegavanje, vremenska perspektiva

Ceo tekst (.pdf)

132.Mila Dosković(2015). Afektivna vezanost studenata različitog profesionalnog izbora, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 21–34.

Apstrakt

Predmet istraživanja je ispitati razlike u stepenu izraženosti dimenzija afektivne vezanosti i u učestalosti obrazaca vezanosti, između tri grupe studenata različitog profesionalnog izbora, kao i između ispitanika različitog pola. Uzorak od 341 ispitanika je prigodni. U istraživanju je korišćen Upitnik za procenjivanje afektivne vezanosti adolescenata i odraslih UPIPAV-R. Utvrđeno je da studenti psihologije/pedagogije, u odnosu na druge dve grupe, imaju više skorove na dimenziji Kapacitet za mentalizaciju, a niže na Negativnom modelu drugih; studenti mašinstva/elektronike, u odnosu na druge dve grupe, imaju niže skorove na Strahu od gubitka spoljašnje baze sigurnosti. U grupama studenata mašinskog/elektronskog i pravnog/ekonomskog fakulteta najzastupljeniji je izbegavajući obrazac afektivne vezanosti, a u grupi studenata psihologije/pedagogije dominira sigurni obrazac a najmanje je zastupljen izbegavajući obrazac. Ispitanici ženskog pola postižu više skorove na dimenzijama afektivne vezanosti Strah od gubitka spoljašnje baze sigurnosti, Kapacitet za mentalizaciju i Korišćenje spoljašnje baze sigurnosti. Kod ispitanika muškog pola je najzastupljeniji izbegavajući obrazac, a kod ispitanika ženskog pola sigurni i preokupirani obrazac afektivne vezanosti. Ne postoji uticaj interakcije između pola i grupe profesionalnog izbora. Rezultati su uglavnom u skladu sa nalazima iz naše sredine.

Ključne reči: afektivna vezanost, profesionalni izbor, studenti, pol

Ceo tekst (.pdf)

133.Jelena Opsenica Kostić, Tanja Panić(2015). Razlike u percepciji roditeljskog ponašanja kod adolescenata iz iste porodice, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 35–48.

Apstrakt

Osnovni problem istraživanja je ispitivanje razlika u percipiranom roditeljskom ponašanju kod adolescenata koji dolaze iz iste porodice. Istraživanjem je obuhvaćeno 73 parova ispitanika iz porodica sa dvoje dece i 15 parova ispitanika iz porodica sa troje dece.Ispitanici su popunjavali PBI (Parental Bonding Instrument), koji daje mere Nege i Prezaštićivanja za majku i oca posebno, a istraživanje je sprovedeno tako što su studenti iz inicijalnog uzorka nosili upitnike svojoj braći i sestrama i vraćali istraživačima.Rezultati pokazuju da se deca iz porodice sa dvoje dece značajno razlikuju samo u odnosu na percepciju Nege oca, koju kao višu procenjuje drugo dete. Percepcije roditeljskog ponašanja dece iz porodica sa troje dece se ne razlikuju značajno.Može se zaključiti da generalno nema statistički značajnih razlika u percepciji roditeljskog ponašanja kod dece iz iste porodice.Ovakav nalaz govori da percipirano roditeljsko ponašanje ipak više odslikava realno roditeljsko ponašanje, nego osobenosti deteta. Međutim, postoje naznake da se razlike u percepciji roditeljskog ponašanja mogu dobiti ako se uzme u obzir pol sibling-konstelacije.

Ključne reči: percipirano roditeljsko ponašanje, dimenzija Nege, siblinzi, adolescenti

Ceo tekst (.pdf)

134.Srđan Dušanić, Nikola Maričić(2015). Porodični odnosi i religijska socijalizacija mladih u proreligioznom okruženju, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 49-64.

Apstrakt

Religioznost kao kompleksan socio-psihološki konstrukt, i popularan sistem društvenih vrijednosti, prelama se kroz porodicu kao najvažniju socijalizacijsku grupu. U ovom radu ispitujemoKoja vrsta religioznosti se može predvidjeti na osnovu porodičnih odnosa, te koliko se religioznost mladih poklapa sa religioznošću roditelja? Istraživanje je sprovedeno na pretežno srpskom/pravoslavnom uzroku od 218 trijada koje sačinjavaju mladi Republike Srpske (60% ženskog pola, 40% muškog; AS starost= 19.9), očevi (AS starost= 50.0), i majke (AS starost= 46.3). Pored podataka o osnovnim socio-ekonomskih obilježjima učesnika, te jednostavnih procjena sopstvene i pripisane religioznosti članova trijada, koristili smo i nekoliko petostepenih skala Likertovog tipa: skala religioznosti (Milosavljević, 2007); skala roditeljski socijalizovane religioznosti (Granqvist & Hegekull, 1999); skala okupljenosti porodice (Milosavljević, 1999); skala porodične topline (Rundquist & Sletto, 1936); skala roditeljske kompetentnosti (Helmreich & Stapp, 1974). Rezultati pokazuju da postoje visoke povezanosti opšte religioznosti mladih i roditelja (mladi - očevi r= .50; mladi - majke r= .54). Porodični odnosi su značajan prediktor roditeljski socijalizovane religioznosti (r²= .17%), ali ne i opšte religioznosti. Roditeljska kompetencija nije prediktor opšte, niti roditeljski socijalizovane religioznosti. Mladi ženskog pola nemaju izraženiju roditeljski socijalizovanu religioznost. Postoji visoko poklapanje religioznosti mladih i roditelja. Nalaze tumačimo u kontekstu proreligioznosti okruženja.

Ključne reči: religioznost, religijska socijalizacija, okupljenost porodice, porodična toplina, porodične trijade

Ceo tekst (.pdf)

135.Milena Stojković(2015). Osobine ličnosti i preferirani stilovi ljubavi kao prediktori bračnog statusa odraslih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 65–82.

Apstrakt

Osnovni cilj istraživanja bio je ispitati prediktivnu moć osobina ličnosti i preferencije ljubavnih stilova za utvrđivanje bračnog statusa (u braku, razvedeni, slobodni). Istraživanjem je obuhvaćeno 180 ispitanika, uzrasta od 35 do 45 godina, podeljenih u tri poduzorka: osobe u braku, razvedene i slobodne. Korišćeni instrumenti: NEO PI-R, Skala ljubavnih stilova i Upitnik o sociodemografskim karakteristikama, konstruisan za potrebe istraživanja. Ranija istraživanja uglavnom su se bavila osobinama ličnosti i stilovima ljubavi na uzorku ispitanika u braku. U ovom radu uključeni su i razvedeni i slobodni ispitanici. Za svaki od ispitivanih statusa veze izdvojili su se statistički značajni prediktori, a pokazale su se i razlike između ispitanika koji pripadaju različitom bračnom statusu.Ispitanici u braku skloni su strastvenoj i nesebičnoj ljubavi (Eros i Agape), dok razvedeni ispitanici najmanje vrednuju upravo ova dva stila ljubavi. Izdvojile su se i određene osobine ličnosti koje predstavljaju adekvantne prediktore za slobodne (Neuroticizam i Otvorenost) i razvedene ispitanike (Otvorenost i Ekstraverzija).

Ključne reči: osobine ličnosti, stilovi ljubavi,partnerski odnosi, bračni status

Ceo tekst (.pdf)

136.Ana Milojković, Mirosava Đurišić-Bojanović, Sofija Cerović, Marko Pavićević, Andrija Dulović(2015). Crte ličnosti i motivi kao prediktori spremnosti za preuzimanje rizika u poslovnom okruženju, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 83–98.

Apstrakt

Istraživanje je imalo za cilj je da utvrdi relativan doprinos crta ličnosti i motiva u predikciji spremnosti za preuzimanje rizika u poslovnom okruženju. Uzorak su činili menadžeri različitih nivoa (N= 101; 55% muškog pola). U ispitivanju je korišćena Hoganova bateriju testova koja se sastoji od 3 upitnika, HPI, HDS i MVPI. Rezultati regresione analize pokazuju da crte ličnosti i motivatori objašnjavaju 56% (F(17,83)=6.091, p < .01) varijanse spremnosti na preuzimanje rizika, pri čemu se kao značajni prediktori među crtama ličnosti izdvajaju Sistematičnost (β=-.29, p < .01) i Radoznalost (β=.33, p < .01), a među motivatorima Hedonizam (β=.29, p < .01) i Moć (β=.24, p < .05). Dobijeni rezultati sugerišu da osobe koje su manje sistematične ali su fleksibilne, i radoznale i kojima su glavni pokretači zadovoljstvo i moć, spremnije su na preuzimanje rizika u poslovnom okruženju.

Ključne reči: spremnosti za preuzimanje rizika, menadžeri, crte ličnosti, motivi, Hoganova baterija testova

Ceo tekst (.pdf)

137.Aleksandra Stojilković(2015). Trauma u detinjstvu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 99–116.

Apstrakt

Trauma je egzistencijalno ugrožavajuća preplavljujuća situacija koja prevazilazi sposobnost ega za organizaciju i regulaciju, izazivajući intenzivan strah, bespomoćnost, gubitak kontrole, strah od uništenja… Psihofizičke mogućnosti i specifičan dožvljaj sveta i sebe u svetu određuju da se deca sa traumom suočavaju drugačije od odraslih. U radu je dat kratak prikaz relevantne literature o vrstama traume, na osnovu događaja koji ih izazivaju, specifičnom doživljaju traume kod dece u različitim razvojnim stadijumima, dijagnozi razvojnog traumatskog poremećaja i tretmanu trauma kod dece. Prikazana je psihodinamska imaginativna terapija traume za decu (PITT- KID), zasnovana na teorijskim osnovama teorija objekata i ego psihologije, kao oblik terapije koji se prilagođava nivou razvoja deteta i uvažava resurse koje ono ima, uključujući i životno okruženje deteta.

Ključne reči: trauma kod dece, psihodinamska imaginativna terapija

Ceo tekst (.pdf)

138.Milica Zajić(2015). Obrasci afektivne vezanosti i modaliteti agresivnosti kod delinkvenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 117–136.

Apstrakt

Osnovni zadatak našeg istraživanja odnosio se na pronalaženje odgovora na pitanje da li delinkventi koji pripadaju različitim obrascima afektivne vezanosti koriste specifične modalitete agresivnosti i da li se delinkventi razlikuju od svojih vršnjaka nedelinkvenata u odnosu na obrasce afektivnog vezivanja i prema modalitetima agresivnosti. Uzorak čini 290 ispitanika, 145 štićenika Vaspitno - popravnog doma u Kruševcu i 145 ispitanika kontrolne grupe, uzrasta od 14 do 23 godine. Za ispitivanje afektivnog vezivanja korišćen je Upitnik za procenjivanje porodične afektivivne vezanosti - PAVb, a za ispitivanje agresivnosti korišćen je The Buss - Durkee inventory. Rezultati pokazuju da postoje statistički značajne razlike između pojedinih modaliteta agresivnosti s obzirom na obrazac afektivne vezanosti kome ispitanici pripadaju. Odnosno da su modaliteti agresivnosti izraženiji kod ispitanika koji pripadaju nesigurnim obrascima afektivne vezanosti u odnosu na ispitanike koji pripadaju sigurnom obrascu afektivne vezanosti. Poredili smo delinkvente sa njihovim vršnjacima koji nisu delinkventi i dobili smo podatak da je sigurni obrazac afektivne vezanosti zastupljeniji kod ispitanika koji nisu delinkventi, dok su preokupirani i bojažljivi zastupljeniji kod delinkvenata. Rezultati takođe pokazuju da je 55.2% delinkvenata nesigurno vezano, dok je za 75.9% adolescenata karakterističan sigurni obrazac afektivnog vezivanja.

Ključne reči: afektivno vezivanje, obrasci afektivnog vezivanja, agresivnost, delinkvencija

Ceo tekst (.pdf)

139.Bojan Veljković(2015). Intervencije u krizi – pomoć žrtvama i pomagačima kroz psihološku integraciju traume, Godišnjak za psihologiju, Vol. 12., No. 14, pp. 137–150.

Apstrakt

Teška traumatska iskustva mogu kod ljudi uzrokovati upadanje u krizu kao specifično stanje karakterisano osećanjem bespomoćnosti, kognitivne dezorganizacije i izmenjenog ponašanja. Intenzitet i opseg traume, uz personalizovanost reakcije pojedinca, određuju da li će se kod osobe razviti PTSP (posttraumatski stresni poremećaj). Različiti modeli intervencija u krizi omogućavaju reuspostavljanje kontrole, psihološke ravnoteže i funkcionalnosti pojedinca kako bi se prevenirao razvoj PTSP-a kod žrtava traume ali i kod pomogača koji doživljavaju posrednu traumatizaciju. Polemika o stvarnoj neophodnosti i uspešnosti psiholoških intervencija u krizi ukazala je na potrebu empirijskih validacija protokola kriznih intervencija i unapređenje programa evaluacije procedura.

Ključne reči: trauma, kriza, intervencije u krizi, posredna traumatizacija

Ceo tekst (.pdf)

140.Ivana Janković, Jelisaveta Todorović(2016). Tradicionalno shvatanje rodnih uloga, subjektivno blagostanje i samopoštovanje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 7–18.

Apstrakt

Cilj ovog rada je ispitati povezanost tradicionalnog shvatanja rodnih uloga, subjektivnog blagostanja i samopoštovanja ispitanika iz Srbije, kao i ispitivanje razlika na ovim dimenzijama u odnosu na pol. Iz baterije PORPOS korišćena je namenski konstruisana skala za procenu tradicionalnog shvatanja rodnih uloga, skraćena skala Subjektivnog blagostanja i skala Globalnog samopoštovanja. Uzorak je činilo 2225 ispitanika (43% muškog pola i 57% ženskog pola). Rezultati pokazuju da muškarci više prihvatanju tradicionalno shvatanje rodnih uloga, a žene pokazuju pozitivniji stav prema životu i imaju veće samopoštovanje u odnosu na muškarce. U oba poduzorka postoje pozitivne i statistički značajne korelacije između samopoštovanja i kognitivne i afektivne komponente subjektivnog blagostanja. Na poduzorku muškaraca postoji negativna statistički značajna korelacija samo između tradicionalnog shvatanja rodnih uloga i kognitivne dimenzije subjektivnog blagostanja, a na poduzorku žena sve ispitivane korelacije su negativne i statistički značajne. Rezultati govore da prihvatanje tradicionalne rodne uloga ima negativnije posledice za žene nego za muškarce. Prihvatanje tradicionalne ženske uloge povezano je sa nižim samopoštovanjem, manjim zadovoljstvom životom i snižavanjem pozitivnih emocija i raspoloženja, a povećavanjem negativnih, kao što su strah, ljutnja, depresija.

Ključne reči: rodne uloge, subjektivno blagostanje, samopoštovanje

Ceo tekst (.pdf)

141.Milica Tošić Radev(2016). Zašto nemam partnera? Dimenzije ličnosti, obrasci afektivne vezanosti, stilovi ljubavi i partnerski status, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 19–33.

Apstrakt

Uprkos ogromnoj važnosti partnerskih relacija za pojedinca, mnoge osobe u mladom odraslom dobu smatraju da je teško uspostaviti i održati kvalitetne partnerske odnose. Predmet istraživanja je ispitivanje razlika i mogućnosti diskriminacije pojedinaca različitog partnerskog statusa, tj. osoba koje imaju partnera i pojedinaca koji su sami, a na temelju osobina ličnosti, obrazaca afektivne vezanosti i stilova ljubavi. Uzorak je sačinjen od 500 ispitanika (starosti od 18-40 godina), od kojih je 355 u vezi ili braku. Obrasci afektivne vezanosti, i dimenzije koje im stoje u osnovi, operacionalizovane su RQ upitnikoM, stilovi ljubavi Skalom ljubavnih stavova, osobine ličnosti inventarom BFI, dok je samopoštovanje mereno Rozenbergovom skalom globalnog samopoštovanja. Rezultati diskriminativne analize sugerišu da postoje razlike između pojedinaca koji su sami i onih koji imaju partnera. Konkretno, oni ne razlikuju u pogledu strukturi ličnosti, ali se mogu dobro diskriminisati na temelju određenih stavova prema sebi i drugima, tj. dimenzijama Anksioznost i Izbegavanje i prema usvojenim stilovima ljubavi: Eros, Agape, Ludus i Storge.

Ključne reči: partnerski status, stilovi ljubavi, obrasci afektivne vezanosti, dimenzije ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

142.Milica Zajić, Slavica Živković(2016). Obrasci afektivne vezanosti i kvalitet braka, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 35-53.

Apstrakt

Opšti cilj od kog smo krenuli u istraživanje odnosio se na utvrđivanje razlika u izraženosti pojedinih dimenzija kvaliteta braka s obzirom na obrazac afektivne vezanosti kome ispitanici pripadaju. Tumačenje rezultata zasnivalo se na postavkama teorije afektivne vezanosti prema kojoj obrasci afektivne vezanosti odražavaju kvalitet ranog iskustva deteta i roditelja i pružaju mogućnost predviđanja važnih aspekata socijalnog i emocionalnog razvoja. Uzorak istraživanja je činilo 200 ispitanika (100 muških i 100 ženskih ispitanika), uzrasta od 25 do 55 godina. Radi se o prigodnom uzorku. Za ispitivanje afektivne vezanosti korišćen je Upitnik za procenjivanje porodične afektivivne vezanosti – PAVb (Brennan et al., 1995, Suvremena psihologija, 6, 2003, Zagreb), a za procenu kvaliteta braka korišćena je Skala uzajamne prilagodjenosti partnera - Dyadic Adjusment scale - DAS (Spanier, 1979). Rezultati ukazuju da postoje statistički značajne razlike u stepenu izraženosti dimenzija kvaliteta braka s obzirom na obrazac afektivne vezanosti, a dobijene razlike statistički su značajne na dimenziji Zadovoljstvo brakom. Dobijene su statistički značajne korelacije između obrazaca afektivne vezanosti i broja dece u porodici, kao i statistički značajne korelacije između obrazaca afektivne vezanosti, pojedinih dimenzija kvaliteta braka i dužine trajanja braka ispitanika.

Ključne reči: afektivno vezivanje, obrasci afektivnog vezivanja, kvalitet braka

Ceo tekst (.pdf)

143.Jovana Jestrović, Ivana Mihić, Mila Radovanović(2016). Tranzicija u roditeljstvo: razlike u kvalitetu braka parova koji su začeli prirodnim putem i onih koji su začeli vantelesnom oplodnjom, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 55-69.

Apstrakt

U cilju utvrđivanja razlika/sličnosti u kvalitetu bračnog odnosa ispitano je ukupno 114 trudnica (57 koje su začele prirodnim putem i 57 vantelesnom oplodnjom), starosti od 15 do 44 godine (AS=31,18 ; SD=5,93). Na navedenom uzorku primenjena je Skala prilagođenosti u bračnom odnosu (Dyadic Adjustment Scale – DAS: Spanier, 1989). i jednoajtemska skala za merenje percipirane podrške od strane partnera kod ispitanica koje su začele vantelesnom oplodnjom. Sve dimenzije kvaliteta braka, izuzev afektivnoseksualne usaglašenosti, značajno su povezane sa percipiranom podrškom. Primenom t-testa za nezavisne uzorke dobijeno je da ne postoji statistički značajna razlika između ove dve grupe ni na ukupnom kvalitetu bračnog odnosa, kao ni na njegovim pojedičnim dimenzijama. Bilo kojoj grupi da pripadaju ispitanice pokazuju najveće skorove na bračnoj kohezivnosti, od svih dimenzija kvaliteta. Dobijeni nalazi ukazuju na značajnost daljeg bavljenja ovom temom i otkrivanja specifinih stresora i protektivnih faktora tokom trudnoće, što bi pružalo značajne smernice za praksu.

Ključne reči: kvalitet braka, podrška partnera, tranzicija u roditeljstvo, vantelesna oplodnja

Ceo tekst (.pdf)

144.Miljana Spasić-Šnele, Snežana Vidanović(2016). Children’s belifes abouth death, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 71-83.

Apstrakt

The aim of this research was to explore children’s fear and understanding of death and the relations between these concepts. The research included 60 children (30 boys and 30 girls), aged 5, 6 and 7 years and their parents. Information about children’s previous experiences with death and type of family (split or non-split) were also gathered. In order to collect data we applied Death interview for children and Death Anxiety Scale for Children. According to the results, children’s understanding of death is in correlation with age - the seven year olds, in generally, have more mature understanding of death, compared to fie and six year olds. There weren’t age and gender diffrences in the intensity of fear of death. The fear of death is not in correlation with children’s understanding of death. Results are partially in line with theoretical and empirical assumptions about children’s fear and understanding of death.

Ključne reči: understanding death, fear of death, children (aged 5, 6 and 7 years)

Ceo tekst (.pdf)

145.Gordana Đigić, Snežana Stojiljković(2016). Lične i profesionalne karakteristike nastavnika - polne razlike , Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 85-99.

Apstrakt

Među faktorima postignuća učenika koji deluju iz školskog okruženja, nastavnik je jedan od najznačajnijih i stoga privlači pažnju istraživača. Specifičnost ove profesije je to da je najčešće obavljaju žene. Ovaj rad se bavi ispitivanjem nekih ličnih i profesionalnih karakteristika osnovnoškolskih nastavnika, i polnim razlikama u pogledu ispitivanih varijabli. rezultati pokazuju da su kod nastavnica (koje čine 78% od ukupno 269 ispitanih nastavnika osnovnih škola) značajno izraženije dimenzije ličnosti Otvorenost za iskustvo, Saradljivost i Savesnost. Na šest (od ukupno 12) dimenzija samoaktualizovnosti nastavnice imaju značajno više skorove u odnosu na nastavnike. U pogledu stilova upravljanja razredom postoji značajna razlika samo kod neintervenišućeg stila, koji je izraženiji kod nastavnika. Nastavnice u proseku pohađaju veći broj programa stručnog usavršavanja nego njihove kolege. Kod žena iz ispitanog uzorka su, u poređenju sa muškarcima, izraženije osobine koje su u brojnim istraživanjima izdvojene kao osobine uspešnih nastavnika, što pokazuje da su kod nastavnica bolje izbalansirane osobine ličnosti sa profesionalnim izborom. Time se, s jedne strane, može objasniti činjenica da žene češće od muškaraca biraju ovu profesiju, a sa druge strane ovaj balans nastavnicama pruža bolje mogućnosti za samoostvarenje nego nastavnicima.

Ključne reči: ličnost nastavnika, samoaktualizovanost, stil upravljanja razredom, profesionalno usavršavanje, polne razlike

Ceo tekst (.pdf)

146.Zorica Marković, Dušan Todorović, Jasmina Nedeljković(2016). Psihološki korelati preferiranog stila vođstva kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 101-115.

Apstrakt

Cilj rada je ispitivanje povezanosti između određenih psiholoških karakteristika ličnosti i preferiranog stila vođstva na studentskoj populaciji. Istraživanje je izvršeno na uzorku od 225 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu različitih studijskih programa, Psihologija (N = 199) i žuranlistika (N = 26), oba pola, 38 (17.3%) muskaraca i 186 (82.7 %) devojaka uzrasta od 19 do 24. godine. Od instrumenata korišćena je Skala Cinizma i Poverenja (CIP) a za ispitivanje preferencije stilova liderstva korišćena je skala Najmanje poželjnog saradnika-LPC mera) koja identifiuje dva stila vođstva – orijentaciju na ljude i orijentaciju na zadatak. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji pozitivna korelacija između poverenja i preferencije stila liderstva, i to tako što je veći stepen poverenja to je izraženiji stil vođstva usmeren na ljude i obrnuto. Ispitanici koji imaju viši stepen poverenja u ljude spremniji su da pružaju podršku svojim podređenim, imaju više razumevanja za izražavanje potreba i emocija, spremniji su da saslušaju njihova mišljenja. Nije nađena povezanost između cinizma i preferencije stilova liderstva. .Studenti psihologije pokazuju viši stepen poverenja od studenata žurnalisike. Mlađi ispitanici su manje cinični od starijuh. Nema statistički značajnih razlika u izraženosti poverenja, cinizma i stilova liderstva u odnosu na pol ispitanika.

Ključne reči: stil vođstva, cinizam, studenti

Ceo tekst (.pdf)

147.Nikola Petrović(2016). Koliko je praksa psihologa koji se bave psihoterapijom u srbiji u skladu sa profesionalnom etikom?, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 117-129.

Apstrakt

Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispitaju postupci psihologa koji se bave psihoterapijom u Srbiji, kao i uticaj pola, veličine mesta u kom rade i upoznatosti sa etičkim kodeksom Društva psihologa Srbije na njihovo postupanje. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 204 psihologa. Od instrumenata je korišćen upitnik za prikupljanje osnovnih sociodemografskih podataka i upitnik iz jednog ranijeg sličnog istraživanja obavljenog u SAD. Rezultati su pokazali da etičke prekršaje češće prave muškarci i psiholozi iz manjih mesta u Srbiji. Takođe, pokazalo se da su psiholozi koji nisu upoznati sa kodeksom etike u značajno većoj meri postupali neetično. Diskutovane su implikacije za buduća istraživanja i psihoterapeutsku praksu.

Ključne reči: rofesionalna etika, postupci psihologa, psihoterapija, Srbija

Ceo tekst (.pdf)

148.Семенов И.Н.(2016). Society of psychologists in russia history of development, Godišnjak za psihologiju, Vol. 13., No. 15, pp. 131-162.

Apstrakt

The article analyzed 130 years of historical development of contemporary “Russian Psychological Community.” It examines the scientifi and organizational activity of the founders of “Society of Psychologists” on the University of Moscow M.M Troicki, other presidents of this society (N.J Groto, M.L Lopatin I.A Iljina) as well as the president of Moscow Society of Psychologists G.I. Chelin, who in the year 1912 founded the Psychology Institute at the University of Moscow. Additionally, the history Moscow Society of Psychologists is examined as essential and initial period for creation Russian Society of Psychologists. The article gives special attention to analysis of scientifi work of the most active sectors in 20th century, sector of Society of Psychology like “Commission for logic and psychology of thought”1950 – 1970 and section of “Psychology of society” 1970 – 1990 as embodiment of extensive work of a relevant RSP sector. In connection to this it examines the scientifi agency of their leaders psychologists P.A Shevarev, J.A Ponomarov and Philosopher G.P. Ščedrovicki, N.G Alekseev. At the end, the tendencies for research of Psychology of creation were revealed as well as further devotion of scientifi activity of the Russian Psychological Community at the end of 20th and the beginning of the 21st century.

Ključne reči: psychology, science, philosophy, pedagogy, science of men, Russia, Society of Psychologists, scientifi activity, thinking, creation

Ceo tekst (.pdf)

 

 

Due to their commercial nature and large stockpiles of replica watches uk available watches, dealers always offer greater flexibility in payment and trade selection than private trading replica watches uk partners will offer. In terms of value, traders can benefit from a dealer is desire to deal rolex replica uk from inventory. Trade-in value offered to an owner is likely to exceed the value of the same dealer is outright purchase offer for an owner is timepiece. Pulling from a dealer is existing inventory can be the key to securing more purchasing power and replica watches uk receiving the greatest possible value in return. Given the chance to turn his watch into replica watches sale purchasing power, an owner looking to swap can receive the best return for his trade if he opts to pull from a commercial partner is standing supply rather rolex replica than request a "watch hunt."