Departman za psihologiju

Filozofskog fakulteta u Nišu

 

Početna strana

Projekat 149062 - Porodica i posao u uslovima tranzicije

Dani primenjene psihologije

Godišnjak za psihologiju - online

FP7

Kontakt

 Godišnjak za psihologiju

Redakcija časopisa

Uputstvo za autore

Download celih svezaka godišnjaka:

-2011

-2010

-2009

-2007-2008

-2005-2006

-2004

-2003

-Zbornik radova Primenjena psihologija - 2005

-Impressum Godisnjaka za psihologiju

-Uputstvo za autore Godisnjaka za psihologiju 2013

Kontakt (godisnjak.psi@filfak.ni.ac.rs)

Pretraga svih brojeva Godišnjaka za psihologiju - ukucajte ključne reči:

 

 Rezultati pretrage za ključne reči: 

 

1.Dušan Todorović, Ljubiša Zlatanović, Snežana Stojiljković, Jelisaveta Todorović(2009). Povezanost perfekcionizma sa samopoštovanjem i depresivnošću kod studenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 173-184.

Apstrakt

Cilj ovog rada je ispitivanje povezanosti perfekcionizma sa samopoštovanjem, i sa depresivnošću studenata. Instrumenti: Multidimenzionalna skala perfekcionizma (Frost, Marten, Lahart, Rosenblate, 1990., adaptaciju skale izvršile S. Stojiljković i S. Maksić), Rozenbergova skala globalnog samopoštovanja (Rosenberg Self-Esteem Scale, RSES) i Bekov inventar depresivnosti (Beck depression invenotry, BDI ). Ispitivanje je sprovedeno na prigodnom uzorku ispitanika. Uzorak istraživanja je prigodan i čine ga 300 studenata druge godine studija, sa 6 različitih fakulteta Univerziteta u Nišu.Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju postojanje povezanosti pojedinih pozitivnih aspekata perfekcionizma sa globalnim samopoštovanjem, kao i povezanost negativnih aspekata perfekcionizma sa depresivnošću kod studenata. stepenom depresivnosti.

Ključne reči: perfekcionizam, samopoštovanje, depresivnost

Ceo tekst (.pdf)

2.Svetlana Čičević, Milkica Nešić(2009). Radni uslovi i profesionalni stres vozača, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 185-196.

Apstrakt

Posao profesionalnih vozača smatra se opasnim sa stanovišta psihosocijalnog rizika i zdravlja što je posledica izloženosti različitim vrstama stresora. Za procenu stresa profesionalnih vozača upotrebljen je upitnik - Profesionalni stres indeks (OSI). Rezultati pokazuju da je osećaj vremenskog pritiska prisutan kod oko polovine vozača. Radno vreme je dugo i ne pravi se mnogo pauza za odmor, ali je režim rada ustaljen. Uslovi puta i ergonomski uslovi u kabini vozila su relativno zadovoljavajući. Zahtevi za istovremenim prijemom velikog broja signala nisu ekstremno izraženi, shodno tome broj nezgoda koje su ovi vozači doživeli je mali. Učešće u procesu odlučivanja je minimalno, ali i pored toga, međuljudski odnosi se procenjuju kao korektni i ne predstavljaju izvor većih problema. Postoji mogućnost za napredovanje i zaradu. Visokim se opažaju jedino zahtevi za odgovornošću i koncentracijom, kao i prinudni položaj tela prilikom vožnje.

Ključne reči: profesionalni vozači, stres, profesionalni stres indeks

Ceo tekst (.pdf)

3.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2009). Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 197-220.

Apstrakt

U ovom radu sadržani su podaci od posebnog značaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu naći u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najveći broj podataka, učinjeno je ekstremno sažimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u načinu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je objavljen u Godišnjaku za pshologiju br.5-6, obuhvaćeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar - jun, dok je u drugom delu, koji je pred čitaocima sada, obuhvaćen period jul - decembar u različitim godinama. Najveći broj podataka se odnosi na datume rođenja istaknutih ličnosti u psihologiji i njihove doprinose u naučnoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale značajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani događajima u našoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naših psihologa. Cilj rada je da se čitaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikošću i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istražuju ličnosti i dela za koje imaju najviše interesovanja.

Ključne reči: istorija psihologije, eminentni psiholozi, naučni doprinosi

Ceo tekst (.pdf)

4.Vladimir Hedrih(2009). Profesionalna interesovanja i osobine ličnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 155-172.

Apstrakt

Istraživanja povezanosti Holandovih tipova profesionalnih interesovanja i osobina ličnosti obuhvaćenih Big Five modelom su brojna i dosadašnji rezultati su relativno konzistentni. Međutim, od dostupnih istraživanja ove povezanosti sva, osim jednog, sprovedena su u zemljama engleskog govornog područja (SAD i Australija). Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita povezanost mera Big Five modela ličnosti i Holandovih tipova profesionalnih interesovanja na uzorku iz Srbije i da se time da prilog ispitivanju validnosti Holandovog modela u našoj zemlji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 443 maturanta, kojima su zadati NEO PI-R verzija Vojske Srbije, kao i upitnik za ispitivanje profesionalnih interesovanja prema Holandovom modelu.. Rezultati pokazuju da se Holandove mere profesionalnih interesovanja na našem uzorku uklapaju u predviđanja Holandovog heksagonalnog modela, što govori u prilog njihovoj validnosti na našem uzorku. Po pitanju odnosa sa Big Five dimenzijama, rezultati su pokazali da je povezanost tipova profesionalnih interesovanja sa dimenzijama Big Five modela u najvećoj meri onakva i onolika kakva je dobijena u referentnim istraživanjima.

Ključne reči: Big Five, Holland, profesionalna interesovanja, RIASEC, osobine ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

5.Svetislava Đuknić(2008). Razvod i ponovni brak: prilagođavanje dece, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 7-40.

Apstrakt

Deca čiji su roditelji stupili u novi brak su deca koja su doživela separaciju i razvod svojih roditelja ili smrt jednog od roditelja. Takvi događaji su značajni na bilo kom razvojnom nivou. Za neku decu novi brak jednog od roditelja može biti sasvim prihvatljiv, tokom vremena i uz podršku odraslih, ona mogu naći adekvatno mesto u toj novoj porodici. Međutim, reakcija neke dece može biti veoma negativna. U radu je diskusija fokusirana uglavnom na decu mlađu od dvanaest godina. Dat je kratak prikaz relevantne literature o uticaju tog potencijalno stresogenog događaja na razvoj i prilagođavanje deteta. Takođe se razmatraju specifični problemi dece u ponovnim brakovima njihovih roditelja kao i načini adekvatnog prevazilaženja pojedinih teškoća.

Ključne reči: razvod, ponovni brak, prilagođavanje dece

Ceo tekst (.pdf)

6.Mirko Uljarević, Milkica Nešić(2008). Uloga pojedinih struktura mozga u percepciji i ekspresiji emocija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 41-62.

Apstrakt

Nijedan aspekt našeg mentalnog života nije bitan za kvalitet i smisao naše egzistencije kao emocije. Pojam "emocija" obuhvata širok opseg stanja kojima je zajedničko povezivanje visceralnih motornih reakcija, somatskog ponašanja i snažnih subjektivnih osećanja. Ranije se smatralo, zahvaljujući saznanjima baziranim pre svega na animalnim modelima i istraživanjima na osobama sa različitim moždanim lezijama, da su za emocije odgovorne prvenstveno različite strukture limbičkog sistema. Razvojem različitih tehnika za vizuelizaciju ističe se specijalizovana funkcija pojedinih moždanih regija u obradi i ekspresiji emocija. Amigdala ima ulogu u uslovljavanju straha, medijalni prefrontalni korteks u samoregulaciji emocija i donošenju odluka vezanih za emocije, a insula se smatra "alarmnim centrom mozga" i povezana je sa osećanjem gađenja. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da postoji lateralizovanost emocija. Doživljene emocije, čak i na podsvesnom nivou, imaju moćan uticaj na druge kompleksne moždane funkcije uključujući i sposobnost za racionalno donošenje odluka i interpersonalne sudove koji upravljaju socijalnim ponašanjem.

Ključne reči: emocije, amigdala, insula, cingularni korteks, prefrontalni korteks

Ceo tekst (.pdf)

7.Goran Golubović(2008). Istorijski razvoj psihopatologije i psihijatrije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 63-80.

Apstrakt

Na početku ovoga rada terminološki se određuje psihopatologija, kao naučna oblast, i psihijatrija, kao primenjena klinička disciplina u okviru medicinske struke. Potom se na koncizan način daje prikaz istorijskog razvoja ovih oblasti, i to kroz različite periode razvoja ljudske kulture. Na koncu, i pored izvesnih zastranjena, vezanih čak i za našu sredinu i za naše vreme, konstantuje se da psihopatologiju i psihijatriju očekuju novi izazovi u budućnosti, na temelju dosadašnjeg, više nego pozitivnog, trenda opšteg razvoja.

Ključne reči: psihopatologija, psihijatrija, razvoj

Ceo tekst (.pdf)

8.Ljubiša Zlatanović(2008). Postmodernizam i "smrt subjekta" - ka dekonstrukciji samstva, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 81-94.

Apstrakt

Autor razmatra jednu od središnjih tema postmoderne psihologije - prirodu samstva. Glavni fokus je na ključnoj ideji, koja je postala slogan postmoderne misli o ljudskoj subjektivnosti - ideji o ''smrti subjekta''. Naglašava se da ova ideja, koja podrazumeva relacione koncepcije samstva kao ''mreže odnosa'' sa drugima i subjekta konstituisanog kao ''tekst'', isključuje neke osnovne pretpostavke moderne psihologije - kao što su ideja o autonomnom i intencionalnom delatniku i ideja o esencijalizovanom i objedinjenom samstvu. Zatim se razmatraju implikacije postmoderne dekonstrukcije samstva. Konačno, izlaže se postmoderna analiza Nila Janga poznate Ibzenove drame ''Per Gint'', u kojoj se subjektova objedinjena predstava o samstvu gubi u lavirintu samousredsređenosti bez ikakvog ''stvarnog samstva'' ili ''stvarnog središta'' ličnosti.

Ključne reči: postmodernizam, dekonstrukcija, samstvo, "smrt subjekta", subjektivnost

Ceo tekst (.pdf)

9.Srđan Dušanić(2008). Prediktori stavova mladih prema ratu kao ponašajnoj opciji, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 95-110.

Apstrakt

U radu se bavimo zastupljenošću i prediktorima pozitivnih stavova mladih prema ''ratu kao ponašajnoj opciji'' (RKPO), 11 godina nakon rata u BiH. Utvrđuje se predikcija stavova prema RKPO, pri čemu su prediktorske varijable etnička vezanost, autoritarnost, dogmatizam i religiozni fundamentalizam. Uzorak je činilo 518 adolescenata od čega 184 muškog pola i ženskog 334. Ispitanici su bili uzrasta 15-26 godina. Ispitivanje je sprovedeno u prvoj polovini 2006. godine u desetak gradova Republike Srpske. Aritmetička sredina koja pokazuje zastupljenost stavova mladih prema RKPO, iznosi M= 2,065, što ukazuje na nisku zastupljenost takvih stavova. Rezultati multiple regresione analize pokazuju da značajni prediktori stavova prema RKPO mogu biti autoritarnost, etnička vezanost, dogmatizam.

Ključne reči: rat, autoritarnost, etnička vezanost, dogmatizam, religiozni fundamentalizam

Ceo tekst (.pdf)

10.Vesna Anđelković(2008). Anksioznost i samopoštovanje u kontekstu pola i profesionalnog usmerenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 111-130.

Apstrakt

U radu se sa teorijskog i empirijskog stanovišta razmatraju i upoređuju nivo anksioznosti i samopoštovanja muzički nadarenih adolescenata i njihovih vršnjaka gimnazijalaca (119 ispitanika oba pola i uzrasta od 17 do 19 godina). Za procenu anksioznoti primenjen je Inventar anksioznosti - forma Y (State-Trait Anxiety Inventory- Form Y; STAI-FormY) Spielbergera, a za procenu samopoštovanja Inventar sampoštovanja - SEI (Self-Esteem Inventory - SEI) Coopersmitha. Rezultati istraživanja ukazuju da se nivoi anksioznosti i samopoštovanja muzički nadarenih adolescenata i gimnazijalaca ne razlikuju i da kod obe grupe postoji značajna korelacija izmedju njih. Takođe zaključujmo da je u razmatranju anksioznosti i samopoštovanja adolescenata neophodno uključiti pol.

Ključne reči: anksioznost, samopoštovanje, adolescencija, muzičari

Ceo tekst (.pdf)

11.Kristina Kašić, Snežana Stojiljković, Jelisaveta Todorović(2008). Vaspitni ciljevi učitelja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 131-146.

Apstrakt

Cilj istraživanja bio je ispitivanje stepena prihvaćenosti pojedinih vaspitnih ciljeva kojima učitelji teže u vaspitanju učenika i u vaspitanju sopstvene dece, kao i ispitivanje saglasnosti u prihvaćenosti određenih vaspitnih ciljeva s obzirom na profesionalnu i roditeljsku ulogu učitelja. Ispitivanjem je obuhvaćeno trinaest vaspitnih ciljeva, u čijoj osnovi se nalaze dve međusobno suprostavljen, .vrednosne orijentacije - autonomija i konformizam. Modifikovana Konova skala roditeljskih vrednosti (Kohn, Parental Value Scale) primenjena je na uzorku od 133 učitelja niških osnovnih škola (50 muškaraca i 83 žene). Rezultati pokazuju da ispitani učitelji najvažnijim vaspitnim ciljevima smatraju ''odgovornost i savesnost u radu'', ''lepo vaspitanje i pristojnost'' i ''razvoj sposobnosti i interesovanja'', a kao najmanje važne procenjuju ''ponašanje u skladu sa polnom ulogom'' i ''patriotska osećanja''. Nisu nađene značajne razlike u prihvaćenosti pojedinih vaspitnih ciljeva s obzirom na profesionalnu i roditeljsku ulogu učitelja, izuzev kod vrednovanja dva cilja. Glavni nalaz je to da učitelji kod vaspitanika u većoj meri nastoje da razvijaju odlike autonomne nego odlike konformističke ličnosti, što je saglasno ranijim istraživanjima u ovoj oblasti.

Ključne reči: vaspitni ciljevi, vrednosne orijentacije, autonomija, konformizam, učitelji, istraživanje

Ceo tekst (.pdf)

12.Ljubiša Zlatanović(2006). Socijalna kognicija: osnovne pretpostavke, pojmovi i pitanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 7-18.

Apstrakt

Ovaj članak se fokusira na osnovne pretpostavke, pojmove i pitanja u socijalnoj kogniciji kao jednoj od najistaknutijih oblasti istraživanja moderne socijalne psihologije. Najpre se naglašava da socijalna kognicija - način na koji ljudi misle o sebi i socijalnom svetu - označava jedan poseban konceptualni nivo analize, koji je više molekularan nego molaran. Istraživači koji rade u ovoj oblasti koriste mentalne konstrukte na nivou individualnih misli, kategorija i pojmova da bi objasnili kognitivnu aktivnost koja posreduje i prati socijalno ponašanje. U nastavku su izloženi neki ključni pojmovi koje je socijalna kognicija pozajmila iz konceptualnog okvira kognitivne psihologije - kao što su pojmovi sheme, procesovanja informacije i dubine ili tipa procesovanja informacije (odozgo-naniže i odozdo-naviše procesovanje). U završnom odeljku, autor ukazuje na neka specifična pitanja pristupa socijalne kognicije koja još uvek nisu rešena na odgovarajući način.

Ključne reči: socijalna kognicija, procesovanje informacije, shema, kognitivna psihologija, socijalna psihologija

Ceo tekst (.pdf)

13.Anđelka Hedrih, Milkica Nešić(2006). Funkcionalna asimetrija hemisfera - bihevioralni aspekti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 19-40.

Apstrakt

Za pravilno funkcionisanje mozga neophodne su obe hemisfere. Pojedine funkcije bolje obavlja desna, a pojedine bolje leva hemisfera. Ova pojava poznata je kao funkcionalna asimetrija mozga. Brojni faktori mogu uticati na ovu pojavu. U radu se sistematizuju rezultati dosadašnjih istraživanja u oblasti funkcionalne asimetrije moždanih hemisfera. Postoje brojne teorije o njenom poreklu (genetska, morfološka, psihološka, bihervioralna), koje razmatrraju različite faktore od značaja (genetska struktura, sredina - prenatalna i postnatalna, anatomske razlike, hormoni, pol). Predstavljene su neke od najznačajnijih istraživačkih metoda i postupaka koji se koriste u istraživanjima fenomena lateralizacije moždanih funkcija - Vada (Wada) test, Navonova slova, eksperimenti na podeljenom mozgu. Prikazani su nalazi koji govore u prilog postojanja razlika u funkciji između hemisfera u pogledu kontrole motornih funkcija, vizuelne pažnje, vizuelnog traženja, opažanja oblika, opažanja prostornih odnosa, opažanja predatora, načina obrade slušnih, olfaktivnih, taktilnih i nociceptivnih informacija.

Ključne reči: emisfere mozga, funkcionalna asimetrija, ponašanje

Ceo tekst (.pdf)

14.Miroslav Komlenić(2006). Jedan model objašnjenja bajke principima psihologije učenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 41-52.

Apstrakt

U ovom radu, dat je model verovatno mogućeg objašnjenja bajke Crvenkapa asocijacionističkim S-R principima psihologije učenja. Inspirisan je radom studenta Jelene Živković, odnosno upoznavanjem sa nekim pokušajima njenog objašnjenja. Rad je pre svega kritika preterano kontemplativnih i pristrasnih (naravno, po mišljenju ovog autora) psihoanalitičkih tumačenja bajki, konkretno bajke Crvenkapa od strane Bruna Betelhajma. Prednost tumačenja principima psihologije učenja sastoji se u većoj jednostavnosti objašnjenja. Preciznije, radi se o tome da se ponašanje Crvenkape, bake, vuka i ostalih subjekata bajke, umesto skrivenim - podsvesnim i nesvesnim - seksualnim motivima, prosto objašnjava principima instrumentalnog učenja, ili, još uže, učenjem reakcije bežanja, izbegavanja, diskriminacije (diskriminatorno učenje).

Ključne reči: instrumentalno učenje, diskriminatorno učenje,pozitivna/ averzivna draž, generalizacija.

Ceo tekst (.pdf)

15.Vladimir Hedrih, Jelena Želeskov-đorić(2006). Psychological correlates of resilience to pressure of authority for unethical behavior, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 53-70.

Apstrakt

Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje psiholoških ličnosnih korelata otpornosti na pritisak autoriteta za neetičko ponašanje. Kako je pritisak autoritata jedan od važnih podstrekača ponašanja koje nazivamo koruptivnim i imajući u vidu dobro poznatu činjenicu da ne reaguju svi ljudi na isti način na takve pritiske, pokušali smo da ustanovimo razlike u osobinama ličnosti između onih koji popuštaju pod takvim pritiscima i onih koji se opiru. Koristili smo eksperimentalnu situaciju u kojoj su ispitanici podvrgavani pritisku autoriteta sa ciljem da ih se navede da donesu sud koji je očigledno neetički. Rezultati su pokazali da se oni koji su popustili bez otpora i oni koji su otpor pružali razlikuju po nizu crta ličnosti (merenih NEO-PR inventarom ličnosti), kao i na određenim merama dominantnih konfliktnih zona, te po različitim aspektima socioekonomskog statusa. Rezultati takođe ukazuju da vođe grupe (tj. Sociometrijske zvezde u našem slučaju) imaju veoma značajan uticaj na određivanje naćina na koji će grupa reagovati na neetičke zahteve.

Ključne reči: korupcija, pritisak autoriteta, zloupotreba moći, ličnost, dominantne konfliktne zone.

Ceo tekst (.pdf)

16.Tatjana Stefanović - Stanojević(2006). Partnerska afektivna vezanost i vaspitni stilovi, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 71-88.

Apstrakt

Prema teoriji afektivnog vezivanja kvalitet afektivne vezanosti stečen u detinjstvu prenosi se kroz godine odrastanja i u formi URM (unutrašnjih radnih modela) oblikuje odrasle veze osobe. Dominantna veza odrasle osobe je ljubavna veza, najčešće u formi bračne zajednice. Kvaliteti ljubavnih odnosa bračnih partnera svakako su povezani i sa njihovim odnosom prema deci. U ovom teorijskom kontekstu odlučili smo da istražimo kako se to prelama na konkretne odnose roditelj-dete u Srbiji. Odlučili smo da ispitamo povezanost obrazaca afektivnog vezivanja roditelja sa procenama njihovih vaspitnih stilova od strane vlastite dece. Uzorak je činilo 100 roditelja, starosti od 40 do 55 godina i 100 mladih ljudi (dece) starosti od 19 do 25 godina. Uzorak je ujednačen po polu. Instrumenti: Skala za procenjivanje vaspitnih stilova (M. Matejević, 2002) i Modifikovani inventar iskustava u partnerskim odnosima (Brennan, Clark, Shaver, 2001). Rezultati su samo delimično potvrdili postavljena očekivanja.

Ključne reči: teorija afektivnog vezivanja, partnerske afektivne veze, vaspitni stilovi

Ceo tekst (.pdf)

17.Ana Milenković, Marina Hadži-Pešić(2006). Povezanost vaspitnih stilova roditelja, kstraverzije-introverzije i asertivnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 89-108.

Apstrakt

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava. Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije i kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja. Autore ovog istraživanja posebno je interesovalo da utvrde da li postoji značajna povezanost između vaspitanja roditelja, urođenih karakteristika ličnosti i kasnijeg asertivnog ponašanja ispitanika. Istraživanje je obuhvatilo 100 studenata prve godine Medicinskog fakulteta u Nišu, ujednačenih po polu i starosti. Vaspitni stilovi roditelja ispitanika ispitivani su EMBU upitnikom, švedskog autora Perisa, koji je modikifovan u Holandiji (Arrindell et al., 1983). Dimenzije ličnosti ispitivane su EPQ upitnikom Ajzenka, a asertivnost je merena upitnikom "Da li ste asertivni" Zdravkovića i Krnetića. Pored ovih, korišćen je i upitnik specijalno konstruisan za potrebe istraživanja, a koji je imao za cilj utvrđivanje socio-demografskih karakteristika ispitanika.Rezultati su pokazali da ne postoji značajna povezanost asertivnog ponašanja ispitanika i vaspitnih stilova njihovih roditelja. Međutim, utvrđena je povezanost bazičnih dimenzija ličnosti i asertivnosti, kao što je pozitivna korelacija ekstraverzije i asertivnosti i negativna korelacija asertivnosti sa neuroticizmom. Utvrđena je i povezanost bazičnih dimenzija ličnosti i određenih vasptnih stilova. Takođe, dobijeni podaci ukazuju na uticaj koji imaju porodični odnosi, kao što su slaganje roditelja i bračni konflikti na razvoj neuroticizma i psihoticizma kod adolescenata.

Ključne reči: asertivnost, vaspitni stilovi roditelja, ekstraverzija, introverzija, neuroticizam, psihoticizam

Ceo tekst (.pdf)

18.Olgica Babić - Bjelić(2006). Vraćanje odraslih u detinjstvo – jedan od puteva za bolje razumevanje deteta i sebe samoga, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 109-126.

Apstrakt

U radu su prikazani rezultati istraživanja "Razglednica iz detinjstva", koje je sprovedeno u Predškolskim ustanovama u Zrenjaninu i Sečnju, sa 238 roditelja i vaspitača, rođenih u periodu od 1947. do 1984. godine. "Razglednica iz detinjstva" je akciono istraživanje koje je, polazeći od iskazanih potreba vaspitača i roditelja (da bolje razumeju decu, da se bolje uzajamno razumeju i da prevaziđu nesporazume u komunikaciji), imalo za cilj da, kroz realizaciju psiholoških radionica, uporedo sa proučavanjem sećanja odraslih na sopstveno detinjstvo, doprinese povećanju osetljivosti odraslih za decu i odrasle i unapređivanju lične i vaspitne kompetencije vaspitača i roditelja.Rezultati - realizacije psiholoških radionica ispitani su tokom evaluacije programa. Korišćen je metod retrospekcije. Statistička analiza je zasnovana na hi - kvadratu. Sve dobijene razlike su značajne na nivou 0,01. Rezultati istraživanja, stavljeni u kontekst savremene akademske psihologije, podržavaju ekološko-etološko viđenje deteta i detinjstva i kulturno-istorijsku teoriju Vigotskog.

Ključne reči: sećanje na detinjstvo, osetljivost za potrebe dece, vaspitna kompetencija roditelja i vaspitača.

Ceo tekst (.pdf)

19.Vladimir Nešić, Milkica Nešić, Nebojša Milićević, Jelisaveta Todorović(2006). Porodica i muzička iskustva učenika osnovnih škola u Nišu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 127-142.

Apstrakt

U radu se razmatraju psihološke, socijalne i kulturološke implikacije muzičkog iskustva učenika osnovnih škola. Primenjen je širok teorijski okvir koji obuhvata pitanja odnosa kulture i ličnosti, značaja muzike za razvoj deteta, probleme saznajnog stila i estetske osetljivosti. U istraživačkom delu su analizirani rezultati empirijskog istraživanja o sklonostima i interesovanjima učenika (N = 378) u vezi sa muzičkim ponašanjem (pevanje, preferencija tipova muzike, izbor muzičkih instrumenata). Rezultati pokazuju karakteristične sklonosti i izbore ispitanika s obzirom na pol i uzrast.

Ključne reči: muzika, socijalizacija, porodica, umetnost, pol

Ceo tekst (.pdf)

20.Jelena Opsenica-Kostić, Tanja Panić(2006). Perfekcionizam srednjoškolaca – povezanost sa nekim socio-demografskim varijablama, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 143-158.

Apstrakt

U ovom istraživanju ispitivan je nivo pojedinih aspekata perfekcionizma (lični standardi, nezadovoljstvo postignutim i urednost) kod srednjoškolaca. Uzorak je činilo 670 učenika, uzrasta 16 do 19 godina, koji srednju školu pohađaju u dva grada (i dva različita regiona) u Srbiji. Ispitivanje je obavljeno uz pomoć skale Almost Pefect Scale-Revised (Slaney et al., 1997), koja se sastoji iz tri subskale: Standardi, Raskorak i Red. Ispitivana je povezanost ovih aspekata perfekcionizma sa pojedinim socio-demografskim varijablama. Između ostalog, dobijeni rezultati govore da značajno više skorove na Standardima imaju ispitanici iz većih mesta, devojke, kao i ispitanici višeg materijalnog statusa; a da je Raskorak (odnosno nezadovoljstvo postignutim) veći kod ispitanika sa sela i kod učenika trogodišnjih i četvorogodišnjih stručnih usmerenja (takozvani "zanati").

Ključne reči: perfekcionizam, srednjoškolci, adolescenti, APS-R, socio-demografske varijable.

Ceo tekst (.pdf)

21.Blagica Zlatković(2006). Osobine ličnosti studenata učiteljskog fakulteta i studenata psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 159-172.

Apstrakt

U radu su utvrđene razlike između studenata učiteljskog fakulteta i studenata psihologije na dimenzijama i specifičnim crtama ličnosti u okviru inventara NEO-PI-R primenom kanoničke diskriminativne analize. Rezultati govore o postojanju globalne razlike između posmatranih studijskih grupa, uzimajući istovremeno u obzir sve dimenzije ličnosti iz NEO-PI-R koje konstituišu funkciju. Najveća razlika utvrđena je na dimenziji OTVORENOST. U završnoj diskusiji razmatrana je saglasnost utvrđenih dimenzija ličnosti studenata učiteljskog fakulteta sa zahtevima savremenog obrazovnog procesa.

Ključne reči: inventar ličnosti NEO-PI-R, studijske grupe, kanonička diskriminativna analiza

Ceo tekst (.pdf)

22.Valentina Jeremić, Jelisaveta Todorović, Snežana Vidanović(2006). Depresivnost i predstava o sebi adolescenata bez roditeljskog staranja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 173-188.

Apstrakt

U ovom radu prikazani su različiti pristupi depresivnosti kod dece i omladine, kao i stanovište da su afektivni poremećaji kod ove populacije najčešće prikriveni i lakše se mogu identifikovati preko ispitivanja predstave o sebi. U tom cilju sprovedeno je istraživanje u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Duško Radović", radi upoređivanja predstave o sebi i depresivnosti kod adolescenata iz doma i adolescenata koji potiču iz kompletnih porodica. Upoređivana su dva uzorka od po 35 ispitanika uzrasta od 14 do 18 godina ujednačenih po starosti, polu i školskom uspehu. Zadate su skale depresivnosti Kovača iz 1980 i skala self koncepta Opačića iz 1995. godine. Pokazalo se da značajne razlike postoje jedino kad je u pitanju globalna komptentnost, kao aspekt self-koncepta, dok u pogledu depresivnosti nema razlika među ispitivanim uzorcima. Takođe se pokazalo da postoji značajna korelacija između depresivnosti, globalne kompetentnosti, globalnog samopoštovanja i samoprocene fizičke privlačnosti adolescenata.

Ključne reči: depresivnost, predstava o sebi, adolescenti lišeni roditeljskog staranja

Ceo tekst (.pdf)

23.Dušan Ranđelović(2006). Efikasnost i neki domeni primene medijacije između žrtve i počinioca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 189-206.

Apstrakt

Ideje restorativnog pravosuđa doživljavaju pravu ekspanziju poslednjih dvadesetah godina na evropskom i američkom kontinentu. U radu se sagledavaju mogućnosti i domeni primene jednog od restorativnih modela-medijacije između žrtve i počinica. Kroz statističke podatke iz pojedinih američkih i britanskih studija, kao i izveštaja domaćih centara i službi za medijaciju, otvoriće se pitanje efikasnosti medijacije. Iskustva u primeni medijacije između žrtve i počinica kod nas, pokazju izvanredne početne rezulatate ali i otvaraju brojne probleme i izazvove sa kojima se naši medijatori moraju suočiti kako bi ovoj model postao trajno opredeljenje naših ljudi za konstruktivan pristup rešavanju sukoba.

Ključne reči: restorativno pravosuđe, medijacija između žrtve i počinioca, vršnjačka medijacija, centar za medijaciju

Ceo tekst (.pdf)

24.Bojana Dimitrijević(2006). Ličnost maloletnih delinkvenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 207-222.

Apstrakt

Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specifičan biopsihički entitet, rezultiralo je mnoštvom istraživanja na tu temu. Veliki broj ovih istraživanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija ličnosti - inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja, i kao takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih. Predstavljena su i druga teorijska gledišta i istraživanja koja potkrepljuju dokaze o povezanosti ili uslovljenosti asocijalnog i antisocijalnog ponašanja i osobina ličnosti. S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca, može se govoriti o pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. Posebno u zadnjoj deceniji 20.veka, stanje maloletničke delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno. Ta ocena je povezana i sa nepodeljenom procenom o lošem globalnom stanju društva. Sve ovo nalaže više napora u oblasti primarne, sekundarne i tercijarne prevencije u oblasti maloletničke delinkvencije, zasnovanih na brojnim, dragocenim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji.

Ključne reči: maloletnička delinkvencija, karakteristike ličnosti, asocijalno i antisocijalno ponašanje

Ceo tekst (.pdf)

25.Srđan Dušanić(2006). Religioznost i altruizam tokom i poslije božićnih praznika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 223-236.

Apstrakt

Istraživanje se bavi socijalizacijskim aspektima religioznosti i altruizma, tj. koliko specifični događaji mogu da utiču na religioznost i altruizam. Glavni cilj istraživanja je da utvrdi da li postoji razlika u religioznosti i altruizmu tokom Božićnih praznika i mjesec dana poslije. Pored toga utvrđuje se međusobna veza intrinzičke religioznosti i altruizma te njihove veze sa određenim socio-demografskim varijablama. Za ispitivanje religioznosti, korišten je koncept intrinzičke religioznosti. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 135 adolescenata, koji su ispitani istovjetnim instrumentom u dva navrata, tokom Božićnih praznika (06, 07. januar) i mjesec dana poslije. Ispitivanje je sprovedeno u januaru i februaru 2005.godine. Upitnik se sastojao od: pitanja vezano sa socio-demografske podatke, skale intrinzičke religioznosti, te skale altruizma. Skale su pokazale zadovoljavajuću pouzdanost. Za skalu intrinzičke religioznosti pouzdanost prilikom prve primjene upitnika iznosi 0,82, a prilikom druge primjene 0,84. Pouzdanost skale altruizma prilikom prvog ispitivanja iznosi 0,83, a tokom drugog 0,85. Rezultati pokazuju da je altruizam kod mladih značajno veći tokom Božićnih praznika, nego mjesec dana poslije (na nivou 0,01). Ne postoji značajna razlika u intrinzičkoj religioznosti tokom i poslije Božićnih praznika. U oba ispitivanja, kod ženskog pola je značajno veća intrinzička religioznost (na nivou 0,01) i altruizam (na nivou 0,05). Takođe je utvrđena statistički značajna pozitivna korelacija između intrinzičke religioznosti i altruizma, tokom oba ispitivanja.

Ključne reči: intrinzička religioznost, altruizam, Božićni praznici

Ceo tekst (.pdf)

26.Snežana Stojiljković, Zvonimir Dosković(2006). Implicitne teorije o moralnom vaspitanju kod nastavnika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 4., No.4-5., pp. 237-251.

Apstrakt

U radu se razmatraju implicitne teorije nastavnika o moralnom vaspitanju. Prikazani su rezultati istraživanja sprovedenog u osam osnovnih i srednjih škola iz Niša na uzorku od 127 nastavnika. Za potrebe ispitivanja napravljen je upitnik (detaljno opisan u radu), sastavljen od tvrdnji koje predstavljaju različita teorijska shvatanja procesa moralizacije. Na jednoj strani su koncepcije koje polaze od toga da je čovekova priroda rđava i da je osnovni cilj vaspitanja da se onemogući njeno ispoljavanje primenom postupaka iz okrilja "pedagogije kočenja i ukalupljivanja". Na drugoj strani su koncepcije koje počivaju na verovanju u suštinski dobru ljudsku prirodu i korišćenju vaspitnih metoda kojima se podstiče ostvarivanje potencijala za lični rast i saradnju sa drugima. Nalazi istraživanja pokazali su da vaspitnu praksu odlikuje istovremeno korišćenje raznorodnih, ponekad međusobno isključivih, vaspitnih metoda. Autori ocenjuju da je stanje zabrinjavajuće jer ne postoji zaokružena i obuhvatna teorija moralnog razvoja na kojoj bi se zasnivala odgovarajuća koncepcija moralnog vaspitanja.

Ključne reči: moralno vaspitanje; implicitne teorije; pedagogija kočenja; humanistička koncepcija moralnosti; nastavnici

Ceo tekst (.pdf)

27.Jelisaveta Todorović(2004). Bazične dimenzije ličnosti i stabilnost samopoštovanja adolescenata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 13-28.

Apstrakt

U ovom radu istraživali smo stabilnost samopoštovanja adolescenata, učenika trećih razreda srednjih škola u Nišu, u vremenskom periodu od 30 dana. Zanimalo nas je da ispitamo kako su dimenzije ličnosti ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam povezane sa samopoštovanjem i njegovom stabilnošću. Pokazalo se da su neuroticizam i introverzija dimenzije povezane sa stabilno niskim samopoštovanjem, a ekstraverzija sa visokim i stabilnim samopoštovanjem. Interesantan je podatak da su ekonomski parametri pokazal ikao znatno povoljniji u grupi naglašeno ekstravertnih u odnosu na introvertne.

Ključne reči: samopoštovanje, stabilnost samopoštovanja, ekstraverzija, neuroticizam, psihoticizam. aorto-koronarni by pass, faktori rizika

Ceo tekst (.pdf)

28.Marina Hadži Pešić(2004). Stres kao faktor rizika u razvoju koronarne bolesti srca, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 29-38.

Apstrakt

U zapadnoevropskim zemljama i SAD morbiditet i mortalitet od koronarne bolesti srca (KBS) smanjen je zahvaljujući modifikaciji faktora rizika, prvenstveno arterijske hipertenzije, dislipidemije i pušenja. U mnogim evropskim zemljama i zemljama u tranziciji uočen je porast obolevanja od KBS-a. Razlog su socijalne i ekonomske prilike, veća izloženost stresu, kao i psihološka reakcija na stres u tim zemljama. Iz tog razloga izvršili smo ispitivanje 85 bolesnika posle akutnog infarkta miokarda, 85 bolesnika posle by pass operacije i 170 zdravih ispitanika. Ispitivane grupe su ujednačene prema polu i životnom dobu. Metodom polustandardizovanog intervjua ispitana je učestalost hroničnih stresnih situacija na poslu i u kući, kao i postojanje akutnih stresnih situacija 24 časa pre pojave akutnog infarkta miokarda. Izvršeno je upoređivanje između grupa a statistička značajnost razlika dobijena je primenom X2 testa.

Ključne reči: akutni stres, hronični stres, akutni infarkt miokarda, aorto-koronarni by pass, faktori rizika intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj

Ceo tekst (.pdf)

29.Jelena Jakšić(2004). Razlike u intelektualnom, emocionalnom i socijalnom razvoju adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 39-50.

Apstrakt

U ovom radu prikazani su rezultati istraživanja adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ispitivane su razvojne karakteristike adolescenta koji žive sa oba roditelja ili sa jednim od roditelja usled smrti ili odlaska drugog, razvoda ili rođenja deteta u vanbračnoj zajednici. Primenom Testa nizova, Plučikovog testa ličnosti i Testa socijalne prilagođenosti (R. Bojanović i S. Hrnjica) ispitivane su intelektualne sposobnosti, emocionalne dimenzije ličnosti i kvalitet socijalnih kontakata mladih uzrasta od 10 do 20 godina. Dobijeni podaci ukazuju na statistički značajne razlike između adolescenata iz potpunih i nepotpunih poradica.

Ključne reči: adolescencija, potpuna porodica, nepotpuna porodica, intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj

Ceo tekst (.pdf)

30.Jelisaveta Todorović(2004). Uloga porodice i škole u socijalizaciji dece sa specifičnim razvojnim teškoćama, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 51-64.

Apstrakt

U okviru istraživačkog projekta "Psihološke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" započet je i potprojekat na temu: "Problemi u prilagođavanju dece sa specifičnim razvojnim teškoćama školskoj sredini". Cilj istraživanja je da ispita koji su činioci od značaja za socijalizaciju ove dece povezani sa problemima adaptacije na školsku sredinu. U ovom radu izložene su neke karakteristike ovih poremećaja i njihova podela, kao i istraživanja nekih vaspitnih stavova i postupaka i njihove uloge, kao faktora rizika za psihološko sazrevanje dece. Postizanje optimalnih efekata u obrazovnom i vaspitnom radu sa ovom decom najčešće zavisi od tesne saradnje porodice, škole i stručnih službi. Zato reforma osnovnog obrazovanja treba da stvori uslove da se u nastavnom radu sa učenicima koji i inače nemaju sasvim ujednačene razvojne tokove, ostvari individualizovan pristup i primene aktuelna saznanja o metodama i načinima rada koji pospešuju ovladavanje školskim veštinama i znanjima i kod onih malobrojnih učenika koji zbog urođenih bioloških nedostataka (koji nisu posledica intelektualne ometenosti), otežano napreduju.

Ključne reči: specifični razvojni poremećaji, porodica, vaspitni postupci, osnovnoškolsko obrazovanje

Ceo tekst (.pdf)

31.Goran Z. Golubović(2004). Klinički aspekti zlostavljanja dece, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 65-72.

Apstrakt

Autor na početku rada navodi opšte prihvaćenu definiciju zlostavljanja i zanemarivanja dece, da bi, potom, izneo takođe uobičajenu podelu na tri kategorije: fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Posle određenja fizičkog zlostavljanja, dati su neki epidemiološki podaci koji se odnose na ovu pojavu. Prodiskutovani su najvažniji etiološki faktori, a pomenuta je i teorija transgeneracijske transmisije nasilja u porododici, kojoj se u poslednje vreme pridaje naročita pažnja. Autor posebno ukazuje na znakove koji kliničara treba da usmere na sumnju da se možda radi o fizičkom zlostavljanu deteta, a govori i o ponašanju roditelja zlostavljača u toku kliničke evaluacije. Emocionalno zlostavljanje se prikazuje u okviru osam tipova roditeljskog ponašanja, tj. odbacivanja, degradacije, terorisanja, izolacije, "kvarenja deteta", eksploatacije, uskraćivanja esencijalne stimulacije i nepouzdanog i nekonzistentnog roditeljstva. Potencira se značaj ranog uočavanja emocionalnog zlostavljanja i zanemarivanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi, s obzirom da ono, suprotno uvreženom mišljenju, u najekstremnijim slučajevima može da za posledicu ima čak i smrt deteta. Seksualnom zlostavljanju dece posvećena je naročita pažnja. Pošto je konstatovana znatna rasprostranjenost ove pojave, iznesene su forme seksualne zloupotrebe, ukazano je na ponašanje dece koje može da probudi sumnju u tom pravcu, istaknut je značaj psihijatrijskog komorbiditeta, prikazan je tipičan psihološki profil ličnosti zlostavljača, kao i neke specifičnosti dinamike incestuozne porodice. Na kraju, autor najviše pažnje posvećuje samom postupku ukoliko postoji sumnja na bilo koji vid zlostavljanja dece. Insistira se na timskom radu u okviru zdravstvenih ustanova, ali i na značaju centra za socijalni rad, policije, pravosuđa i škole, tj. potencira se sinhronizovana akcija svih društvenih struktura, s obzirom da se radi o problemu čitave zajednice.

Ključne reči: zlostavljanje dece, zanemarivanje dece

Ceo tekst (.pdf)

32.Bojana Ilić(2004). Narkomanija mladih, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 73-82.

Apstrakt

Među mladima, srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima, je sve više korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve veći broj narkomana. Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno drustvo. Droga se više ne događa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde među nama. Ta pojava u velikoj meri utiče na društvo u kojem se ti narkomani nalaze i narkomanija se može suzbiti samo dobro organizovanom prevencijom i akcijom, upoznavanjem široke populacije o drogama i njenim štetnim delovanjima na društvo. Taj fenomen izvire iz napetosti koje nastaju zbog visokih zahteva koje društvo nameće pojedincu a droga se uzima kao sredstvo za koje se očekuje da olakša svakodnevno suočavanje sa problemima. Droga osvaja mlade, donja starosna granica se sve vise spušta, pa je pored srednjoškolaca uzimaju i učenici starijih razreda osnovnih škola. Upravo zbog toga, neke škole u saradnji sa lekarima i policijskim stručnjacima organizuju sastanke sa učenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.

Ključne reči: droga, narkomanija, mladi

Ceo tekst (.pdf)

33.Mirjana Stanković-đorđević(2004). Varijacije u komunikaciji dece u predškolskoj ustanovi, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 83-90.

Apstrakt

U predškolskoj ustanovi deca verbalno komuniciraju na više nivoa. Interpersonalni obrasci koji dominiraju su komunikacija vaspitač - dete (deca) i dete - dete (deca). Pretpostavka je da je transgeneracijska komunikacija podsticajnija za govorni i kognitivni razvoj deteta, nego intrageneracijska. Radi provere ove hipoteze analizirali smo epizode komunikacije - govorne upotrebe, prema modifikovanoj taksonomiji Ninija i Snou (1996). Ispitanike su činila deca 4 vaspitne grupe (dve mlađe - 3-4 god. i dve starije - 6-7god.). Analizirano je 800 min. materijala desetominutnih govornih sekvenci: u polovini je dominirala transgeneracijska komunikacija, drugu polovinu je činila intrageneracijska komunikacija. Prave komunikativne funkcije su zastupljenije u vršnjačkoj komunikaciji, dok su pseudokomunikativne funkcije prisutnije u komunikaciji vaspitač - deca.

Ključne reči: interpersonalni obrasci, komunikativne funkcije, transgeneracijska, intrageneracijska komunikacija

Ceo tekst (.pdf)

34.Momčilo Simonović(2004). Sklop osobina ličnosti učenika medicinske škole, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 91-110.

Apstrakt

Istraživanjem su ispitane relacije između vrste, stepena razvijenosti i načina međusobne povezanosti osobina ličnosti kod učenika medicinske škole u funkciji efikasnijeg učenja. Strukturu teorijskog modela sačinjavaju varijable obuhvaćene inventarom ličnosti Katela-HSPQ, Ajzenka-EPQ i Domino-48 test, test opšte inteligencije. Uspeh je predstavljen školskom ocenom od 1-5 iz pojedinih nastavno-naučnih područja, što čini do sada uobičejeni način ocenjivanja. Na osnovu rezultata faktorske analize kod učenika medicinske škole došlo se do zaključka da je opravdano i realno moguće manifestne varijable svesti na šest zajedničkih faktora pomoću kojih se može objasniti celokupni kriterijumski prostor sklopa ličnosti učenika medicinske škole i njihov uticaj na uspeh.

Ključne reči: Struktura ličnosti, školski uspeh procesu. uspehu u školi.

Ceo tekst (.pdf)

35.Petar Kostić, Ivan Vlajić(2004). Unakrsna validacija testa profesionalnih interesovanja (tpi), Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 111-126.

Apstrakt

Na uzorku učenika osmog razreda osnovne škole (N=108) izvršena je krosvalidacija testa profesionalnih interesovanja. Nađeno je da je sadržajna valjanost veoma problematična (pored ostalog, nema nijedne stavke koja meri moderna zanimanja mladih: računarske nauke, poslovanje, sport...), dijagnostički neznačajna (spram željene srednje škole), faktorski zadovoljavajuća (svi su faktori replicirani, ali četiri dele istu kolekciju stavki), norme su neadekvatne (spram pola učenika), diskriminativnost je loša (osim "nauke", ostale distribucije značajno odstupaju od VNK), samo je pouzdanost dobra (oko 0.90). Zaključak je da TPI nema prihvatljive metrijske karakteristike, te da je njegova upotreba u praksi profesionalnog savetovanja od sumnjive koristi. U radu se, pored navedenih nalaza, šire razmatra odnos između realne egsistencije psiholoških varijabli i njihovih merenjem operacionalizovanih konstrukata.

Ključne reči: validacija, profesionalna interesovanja, metrijske karakteristike testa

Ceo tekst (.pdf)

36.Anita đorđević, Vladan Pešić(2004). Uticaj medija na proces donošenja odluke pri kupovini, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 127-152.

Apstrakt

Brzina i složenost savremenog društvenog razvitka, sve veća upotreba masovnih sredstva za saopštavanje (štampa, film, radio, televizija) kao i potreba da se društvena akcija, u nacionalnim i internacionalnim okvirima, postavi na naučnu osnovu - nametnuli su ispitivanje ljudskih stavova i javnog mnjenja u društvenoj praksi. Analiza ukupne stvarnosti i mas medija kao univerzalnih pojava savremenosti i nezaobilaznih vrednosti svakodnevnog života ne može se smestiti u polje jedne naučne discipline. Mas mediji su najmasovnija tema kojom su se bavili komunikolozi, sociolozi, psiholozi, lingvisti, politikolozi i filozofi dvadesetog veka. Razvijaju se tolikom brzinom da tekstovi napisani danas sutra već zastarevaju. Masovni mediji sa novim načinom izražavanja i svojom elektronskom logikom imaju presudnu ulogu ne samo u napuštanju "konstanti" tradicionalne kulture već stvaraju novu audiovizuelnu kulturu. Svojom magičnom moći difuzije zvukova i slika postali su osnov celokupnog kulturnog uticaja i uslov da se do kraja shvati stvarnost. Postalo je jasno da se lakše obmanjuje sugestivnošću zvičnih i vizuelnih prizora nego trivijalnošću i istrošenošću reči u funkciji kodifikovanja realnosti. Pojava mas medija omogućila je da sve što je čovek rekao i stvorio prevaziđe okvire njegove uže socijalne grupe. Televizija je danas najznačajniji elektronski medij, zato što je ona za razliku od filma i fotografije, pre produžetak čula dodira nego vida. Da li je televizijom potrošač hipnotisan? Da li je potrošač stvorio medij ili je medij stvorio potrošača? Da li mediji pripremaju čovekove reakcije koje vode do prihvatanja svega onoga što mu mediji nude? Da li se potrošač dovodi u zabludu da sam bira ono što su drugi izabrali umesto njega. Ova pitanja nameću se kao suštinska tema ovog istraživačkog rada.

Ključne reči: masovni mediji, komunikacija, ekonomska propaganda, kognitivni procesi

Ceo tekst (.pdf)

37.Vojko Radomirović(2004). Neke psihološke osnove savremenih osnovnoškolskih udžbenika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 165-182.

Apstrakt

Pored delovanja savremenih medija i mnogih vanškolskih izvora informacija udžbenik sa osnovnu školu zadržava i dalje svoju najvažniju ulogu u obrazovnovaspitnom radu učenika, a to je sistematizovanje elementarnih pojmova i znanja iz određenih nauka i razvijanje prvenstveno kognitivnih sposobnosti. U radu smo prikazali prvenstveno psihološke osnove savremenog osnovnoškolskog udžbenika u pogledu zahteva za vrstama učenja koji se uspešno mogu izvoditi baš uz pomoć udžbenika. Dva su takva oblika učenja najčešća i za koncepciju osnovno-školskih udžbenika najznačajnija: učenje putem otkrića i receptivno verbalno učenje. Za izbor, evaluaciju i koncipiranje sadržaja savremenih udžbenika za osnovnu školu, po našem mišljenju, polaznu psihološku osnovu čine teorijski i empirijski nalazi Pijažea, Vigotskog i njihovih saradnika. Istakli smo da se u osnovnoškolskom uzrastu (od nepunih 7 do15-16 godina) ostvaruju najkrupnije promene u intelektualnom razvoju učenika koje se nužno moraju uvažavati u izradi svakog udžbenika za uzrast ovih učenika. To je period prelaska sa mišljenja deteta na mišljenje odraslih ljudi. Dve su osnovne komponente tog najznačajnijeg intelektualnog napredovanja: a) stiču se svi osnovni standardi logičkog, teorijskog i naučnog mišljenja (koje smo ukratko prikazali teorijom kognitivnog razvoja Pijažea); i b) ovladava se bazičnim kulturnim dostignućima i sistemima znanja (koje smo prikazali kulturno-istorijskom teorijom Vigotskog).

Ključne reči: savremeni udžbenik, učenje putem otkrića, receptivno učenje, psihološke osnove udžbenika teorije Pijažea i Vigotskog

Ceo tekst (.pdf)

38.Emilija Marković, Aleksandar Milojević, Slavko Milojković(2004). Konativne osobine ličnosti kao činioci preferencije stilova rukovođenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 183-194.

Apstrakt

Ovo istraživanje bilo je motivisano pokušajem da utvrdimo da li neke konativne dimenzije ličnosti, utiču na preferenciju stilova rukovođenja. Varijabla stilova rukovođenja podeljena je na tri kategorije: autokratski, demokratski i integrativni stil rukovođenja. U ovom istraživanju korišćeni su sledeći testovi: KON-6. Momirovića, B. Volfa i Z. Džamonje i Upitnik o preferencijama stilova rukovođenja. Za obradu dobijenih podataka korišćeni su kofecijenti korelacije (Spirmanov i Pirsonov). Osnovne pretpostavke bile su u duhu Maslovljevih tvrdnji da je demokratska ličnost zdrava ličnost. Dobijeni rezultati potvrđuju neke hipoteze. Oni ukazuju da preferenciju demokratičnosti možemo povezati sa ekstraverzijom, pojačanom podložnošću stresu i jačom anksioznošću. Preferencija autokratičnosti potvrdila je povezanost sa agresivnošću, ali u izvesnoj meri i sa ekstraverzijom.

Ključne reči: menadžment, liderstvo, preferencija stilova rukovođenja, konativne dimenzije ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

39.Jelena Opsenica-Kostić(2004). Analiza slike nuda veritas gustava klimta, Godišnjak za psihologiju, Vol. 3., No. 3., pp. 195-203.

Apstrakt

Ovaj rad predstavlja analizu slike u duhu geštalt-psihologije i analiza Rudolfa Arnhajma, sa pozicija ideje da je u jednom (likovnom) umetničkom delu primarna forma. Sadržaj nije nevažan, ali ono čime se likovni umetnik bavi u svom radu je forma prikazivanja. Autor ovog rada je pokušao da ukaže, na primeru slike Gustava Klimta, upravo na tu složenost forme. Format slike, kompozicija, tema, izbor načina prikazivanja i izbor boja su u tesnoj međusobnoj vezi, određeni svesnim i namernim delovanjem umetnika, a to delovanje je određeno likovnim pravilima, likovnim obrazovanjem i senzibilitetom umetnika, stavom koji je zauzeo prema umetnosti i životu, kao i trenutnom egzistencijalnom situacijom (koja katkad potpuno lična, katkad u sprezi sa društvenim).

Ključne reči: psihologija stvaralaštva, analiza slike, forma likovnog dela

Ceo tekst (.pdf)

40.Blagoje Nešić(2003). Razvojne i transferne promene u prostornim i perceptivnim sposobnostima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 7-20.

Apstrakt

Ovaj rad je deo šireg istraživanja iz domena vaspitljivosti primarnih mentalnih sposobnosti. Koristeći longitudinalni pristup praćeni su učenici od devete do petnaeste godine u cilju traženja odgovora na sledeća pitanja: 1. Kakav je trend razvoja perceptivnih i prostornih sposobnosti u ovom periodu, 2. Kakve se promene dešavaju u ovim sposobnostima i to u prirodnim uslovima i uslovima eksperimentalnog programa i 3. Kakvi su efekti eksperimentalnog programa i u periodima po završetku programa; da li postoje tzv. naknadni transferni efekti programa. Analizom rezultata istraživanja utvrđeno je sledeće: 1. Postoji uzlazni trend razvoja perceptivnih i prostornih sposobnosti i to u kontrolnoj i eksperimentalnoj situaciji što znači da se u ovom periodu dešavaju ne samo pozitivne razvojne nego i transferne promene u ovim sposobnostima. 2. Eksperimentalni program je uslovio značajno bolje i trajnije napredovanje eksperimentalne u odnosu na kontrolnu grupu na testovima perceptivnih i prostornih sposobnosti. 3. članovi eksperimentalne grupe su bolje napredovli i u periodima po završetku eksperimentalnog programa i to periodu od pet godina, periodu od godinu dana i narednom periodu od četiri godine. Ovo ukazuje na tendenciju da postoje ne samo značajni, trajniji nego i naknadni transferni efekti eksperimentalnog programa u prostornim i perceptivnim sposobnostima učenika od devete do petnaeste godine starosti.

Ključne reči: perceptivne sposobnosti, prostorne sposobnosti, transferne promene.

Ceo tekst (.pdf)

41.Tatjana Stefanović Stanojević(2003). Afektivno vezivanje – transgeneracijski pristup, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 21-34.

Apstrakt

Osnovni problem istraživanja odnosi se na fenomen afektivnog vezivanja u svetlu transgeneracijskog prenosa. Zanimalo nas je da li postoji i kako u našoj sredini izgleda prenos emocionalnih kvaliteta između majke i deteta kroz generacije. Iz metodoloških razloga ispitivali smo povezanost između vaspitnih stavova roditelja i kvaliteta afektivne baze deteta. Istraživanjem smo obuhvatili tri generacije (bake, majke i decu). Istraživanje predstavlja opservacionu studiju interakcije majka-dete, praćenu testovnim procenjivanjem vaspitnih stavova roditelja. Obuhvaćeno je 90 formalno kompletnih niških porodica u kojima su postojale i bile spremne na saradnju sve tri generacije. Rezultati istraživanja potvrdili su većinu postavljenih hipoteza. Izvesni kvaliteti materinstva se prenose, odnosno postoji značajna povezanost između vaspitnih stavova majki u prethodnim generacijama i kvaliteta afektivne baze deteta. Majke koje se osećaju prihvaćenima u odnosu na svoje majke odgajaju decu sa optimalnom bazom rasta i razvoja. Ovo je i u našoj sredini najčešći nalaz. Rezultati koji se odnose na povezanost između vaspitnih stavova odbacivanja, prezaštićivanja i nedoslednosti, statistički značajno su povezani sa maladaptivnom bazom rasta i razvoja deteta. Posebno nam se učinio interesantnim podatak da bake imaju mnogo veći uticaj od očeva na afektivnu bazu deteta kao i da su prvorođena deca češća u grupi sa negativnim vaspitnim stavovima i maladaptivnom bazom. Dobijeni podaci su interpretirani u odnosu na teorijski koncept afektivnog vezivanja Džona Bolbija i Meri Ejnsvort.

Ključne reči: interakcija majka-dete, afektivno vezivanje, vaspitni stavovi, transgeneracijski prenos

Ceo tekst (.pdf)

42.Blagoje Nešić(2003). Prediction of success in the school by using the primary mental abilities tests, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 35-44.

Apstrakt

U radu se saopštavaju rezultati provere prediktivne vrednosti jedne grupe testova primarnih mentalnih sposobnosti za školski uspeh učenika uopšte i posebno u maternjem jeziku i matematici, potom utvrđuju se razlike u prediktivnoj vrednosti između pojedinih testova i na uzorcima učenika iz sela i grada. Prilikom izbora testova pošlo se od dva kriterijuma: a) sadržaja zadataka u testovima i b) psiholoških operacija koje testovi registruju. Između postignuća na testovima i uspeha učenika koji je definisan preko ocena iz maternjeg jezika, matematike i opšteg uspeha tražene su korelacije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole iz gradske i seoske sredine (N =138). Učenici su iz škola u Kačeru, Ravni, Mačkatu, Zlatiboru i Užicu. Rezultati su bili sledeći: 1. Testovi primarnih mentalnih sposobnosti (perceptivnih, prostornih i verbalnih) se mogu smatrati značajnim prediktorima školskog uspeha uopšte i uspeha u maternjem jeziku i matematici. 2. Postoje razlike između testova u pogledu prediktivne vrednosti. Te razlike se više iskazuju u odnosu na psihološke operacije koje testovi registruju a manje u odnosu na njihov sadržaj. 3. Razlike u prediktivnoj vrednosti testova se iskazuju i kada se uporede deca iz seoske i gradske sredine. Naime, vidljiva je tendencija da su testovi koji registruju složenije psihološke operacije bolji prediktori uspeha dece iz gradskih škola, dok testovi koji registruju jednostavnije psihološke operacije su, pokazalo se, bolji prediktori školskog uspeha dece iz seoske sredine. 4. Većina testova figuralnog sadržaja ima nešto bolju predikciju uspeha u maternjem jeziku nego matematici što pokazuje da su i u slučaju pojedinih predmeta za predviđanje uspeha bitnije od sadržaja psihološke operacije koje registruju testovi.

Ključne reči: perceptivne sposobnosti, prostorne sposobnosti, verbalne sposobnosti, predikcija, školski uspeh.

Ceo tekst (.pdf)

43.Milenko Kundačina(2003). Funkcija evaluativnih istraživanja u reformi obrazovanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 45-56.

Apstrakt

Svaka reforma obrazovanja prizvodi određene efekte koji imaju svoj kvalitet koji se može vrednovati. U tom pogledu prate se i proučavaju tok i ishodi reforme, u čemu evaluativna istraživanja, dobijaju svoje mesto i ulogu i postaju forma vrednovanja kvaliteta obrazovanja. Evaluativna istraživanja imaju teorijsko uporište u postupku evaluacije obrazovanja, i metodološku aparaturu (cilj, zadatke, tok, metode, postupke i instrumente) koja ima sve karakteristike empirijskih istraživanja. Da bi ispunila svoju ulogu potrebno je da su: validna, pouzdana i objektivna. U istraživačka polja evaluativnih istraživanja u reformi obrazovanja ulaze konstituente obrazovnog sistema: nastava, učenje, učenici, nastavnici, nastavni programi, udžbenici i sl. U evaluaciji dosadašnjih reformi obrazovanja nisu iskorišćene sve mogućnosti koje pružaju evaluativna istraživanja.

Ključne reči: evaluacija, reforma obrazovanja, efekti reforme, proces reforme, evaluativna istraživanja, metodološka aparatura

Ceo tekst (.pdf)

44.Biljana Popović(2003). The potentials and limitations of statistics as a scientific method of inference, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 57-64.

Apstrakt

Statistika je naučni metod izvođenja zaključaka na osnovu velikog broja podataka koji pokazuju tzv. statističku homogenost, bez obzira na naučnu oblast iz koje podaci potiču. Njena primena je im izraženija u naukama koje se baveeksperimentom i to u najširem značenju. Statistički metod je matematički metod zaključivanja pri čemu se podrazumeva potpuno izgrađen formalni sistem. Mogućnosti primene statistike i značaj tako dobijenih zaključaka su nesporni, međutim, zablude i preterivanja su veoma prisutni u vrednovanju tako dobijenih rezultata. Uzrok ovim pojavama je svakako nedovoljno poznavanje, izuzimajući zloupotrebu, mogućnosti, odnosno, moći naučnog metoda o kome je reč. U ovom radu su izlo'ena nastojanja da se istaknu mogućnosti ovog metoda, ali i da se istaknu ograničenja, tj. da se razotkriju neke tipične među brojnim zabludama koje se u praksi susreću.

Ključne reči: statistički metod zaključivanja, statistička homogenost, uzorak, statistika

Ceo tekst (.pdf)

45.Snežana Vidanović(2003). Razmatranje mehanizama odbrane u okviru adaptivnog ponašanja i razvojnih istraživanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 65-76.

Apstrakt

U ovom radu veoma složen, izvorno psihoanalitički koncept, razmatra se u svetlu adaptivnog ponašanja i rezultata razvojnih istraživanja. Postoje teškoće upreciznom definisanju kriterijuma i procene ponašanja koje ima odbrambeni kvalitet. Mnogobrojna istraživanja koja koriste različite instrumente procene ukazuju da još uvek postoje kontradiktorni stavovi o ovom problemu i pretpostavljamo da će dalja istraživanja omogućiti usaglašenije stavove.

Ključne reči: mehanizmi odbrane, adaptacija, razvoj

Ceo tekst (.pdf)

46.Jelisaveta Todorović(2003). Prilagodjavanje učenika sa specifičnim razvojnim teškoćama školskoj sredini, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 77-82.

Apstrakt

Specifični razvojni poremećaji dijagnostička su kategorija koja obuhvata široku lepezu poremećaja u detinjstvu a koji nisu posledica mentalne retardacije, moždanog oštećenja, edukativne zapuštenosti ili emocionalnih problema. Javljaju se rano u detinjstvu i mogu biti vezani za govor, čitanje, pisanje, računanje ili opštu motoričku nespretnost. Pri polasku u školu problemi postaju očigledniji, jer dete zaostaje za svojim vršnjacima. Neuspeh u školi snižava samopoštovanje i samopouzdanje, a niz interpersonalnih problema može dovesti do poremećaja ponašanja (delinkvencije). Defektološki tretman, razumevanje od strane roditelja i saradnja škole mogu znatno ublažiti probleme ove dece.

Ključne reči: specifične razvojne teškoće, samopouzdanje, poremećaji ponašanja.

Ceo tekst (.pdf)

47.Bojana Ilić(2003). Modaliteti agresivnosti delinkvenata narkomana, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 83-94.

Apstrakt

Centralna tema našeg istraživanja su modaliteti agresivnosti, karakteristični za delinkventnu populaciju uopšte, a posebno za grupu delinkvenata narkomana. Česti pratilac zavisničkog ponašanja je i sklonost ka kriminalnom ponašanju, čije je modalitete potrebno shvatiti i istražiti i u svetlu savremenih socijalno-devijantnih oblika funkcionisanja. Naše istraživanje je obuhvatilo 160 ispitanika, razvrstanih u 4 grupe: grupu narkomana delinkvenata, delinkvenata koji kaznu zatvora služe u zatvorenom delu KPZ, delinkvenata koji kaznu zatvora služe u otvorenom delu KPZ i kontrolnu grupu normalnih ispitanika. Ove grupe upoređivane su među sobom u pogledu intenziteta i modaliteta agresivnosti. Dobijeni podaci bi mogli pružiti korisna usmerenja u sprovođenju vaspitnih i penalnih mera. Rezultati istraživanja sprovedenog testovima agresivnosti SIGMA prof. Momirovića i saradnika, potvrdili su većinu postavljenih pretpostavki. Grupa delinkvenata narkomana pokazala je više vrednosti primarne i oralne agresivnosti u odnosu na grupu delinkvenata nenarkomana. Značajne razlike postoje i između dve grupe delinkvenata nenarkomana što ukazuje na značaj organizacije modela sprovođenja kazne.

Ključne reči: agresivnost, delinkventi, delinkventi narkomani

Ceo tekst (.pdf)

48.Goran Z. Golubović(2003). Resocijalizacija maloletnih prestupnika u kontekstu bekovog transgresionog modela, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 95-102.

Apstrakt

U radu autor daje prikaz Bekovog transgresionog modela, koji iz kongitivističkog ugla baca dodatno svetlo na fenomen ljudske agresivnosti.Pored toga, u kontekstu prikazanog koncepta sagledavaju se neke, za proces resocijalizacije maloletnih prestupnika, veoma značajne pojave. Originalno je povezivanje transgresionog modela sa Lemertovom, Bekerovom i Gofmanovom teorijom etiketiranja (socijalni interakcionizam), u cilju pojašnjavanja prelaska primarne u sekundarnu devijantnost. Ističe se potreba za daljom eksperimentalnom evolucijom Bekovog modela koju je, u našoj sredini, prvi započeo autor ovoga rada, a sa namerom pronicanja u zakonomernosti kongitivne obrade informacija kod pripadnika različite populacije (juvenilni delikventi ili deca sa poremećajem ponašanja koji još ne dostiže razmere prestupništva) i, eventualno, u mogućnost kongitivnog reprogramiranja u svrhu efikasnije socijalne rehabilitacije.

Ključne reči: resocijalizacija, maloletni prestupnici, transgresija, kongitivizam

Ceo tekst (.pdf)

49.Marina Hadži Pešić(2003). Robert Klonindžer - sedmofaktorski model ličnosti, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 103-112.

Apstrakt

Rad je prikaz sedmofaktorskog modela ličnosti Roberta Klonindžera u čijoj osnovi je biosocijalna teorija ličnosti. Ova terorija ličnost predstavlja kao hijerarhijsku organizaciju sastavljenu od četiri dimenzije temperamenta i tri dimenzije karaktera. Za razliku od prethodnih autora faktorskog pristupa, Klonindžer je pokazao da se fenotipska struktura ličnosti može razlikovati od biogenetske strukture, jer je opservirano ponašanje rezultat interakcije genetskih i sredinskih uticaja. Temperament se definiše preko četiri dimenzije koje se nezavisno nasleđuju, manifestuju rano tokom života i uključuju unapred stvorene sklopove u perceptivnoj memoriji i organizovanju navika. Četiri dimenzije temperamenta povezane su sa osnovnim emocijama: Izbegavanje kazne sa strahom, Potraga za novim sa besom, Zavisnost od nagrade sa ljubavlju i Istrajnost sa ambicijama. Svaka od ovih dimenzija sastavljena je od dimenzija nižeg reda. Postoji povezanost funkcionalnih sistema mozga sa osnovnim neuromodulatorima u odnosu na dimenzije temperamenta (serotonin, dopamin, noradrenalin). Karakter se definiše preko tri dimenzije koje predstavljaju tri aspekta self koncepta: kao autonomne individue, kao integralnog dela društvene zajednice i kao integralnog dela univerzuma. Tri dimenzije karaktera su: samousmerenost, kooperativnost i samotranscedencija. Svaka od ovih dimenzija sastoji se od dimenzija nižeg reda. U cilju empirijske provere modela konstruisan je TCI upitnik, a najveći broj istraživanja vezan je za dijagnostiku i diferencijalnu-dijagnostiku poremećaja ličnosti.

Ključne reči: sedmofaktorski model ličnosti, karakter, temperament, TCI

Ceo tekst (.pdf)

50.Aleksandar Milojević(2003). Marketing u sportu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 113-118.

Apstrakt

Marketing kao koncepcija ili poslovna filozofija nastao je sredinom prošloga veka i od tada se usavršava uglavnom u zapadnim društvenim sistemima, a u poslednje vreme se primenjuje i proučava skoro u celom svetu. Prema ekonomskom leksikonu (Beograd 1975.) marketing je kovanica anglo-saksonskog porekla koja znači "stavljanje na tržište". Psihologija marketinga je (prema psihološkom rečniku D. Krstića 1988. str 316) grana primenjene psihologije koja se bavi ponudom i potražnjom kao psihološkim fenomenom na tržištu. Sport je područje ljudskog delovanja u okviru koga marketing zauzima značajno mesto jer su mnogi sportski dogadjaji masovne medijske manifestacije najvišeg ranga u isto vreme. Broj gledalaca koji posredstvom televizije prate sportske dogadjaje dostiže milionske brojke tako da sportski dogadjaji postaju sve više instrumenti komunikacije izmedju samih aktera i ogromne mase navijač tj. potrošača. Ova činjenica omogućava uspostavljanje brojnih relacija psihološkog, sociološkog i naročito marketinškog karaktera.

Ključne reči: marketing, psihologija marketinga, sportski dogadjaj, sportska organizacija

Ceo tekst (.pdf)

51.Miroslav Komlenić(2003). Dinamički intenzitet stimulusa kao signal potkrepljenja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 119-126.

Apstrakt

U prvim fazama istraživanja klasičnog uslovljavanja (i uopšte formiranja navike) smatralo se da brzina i lakoća uslovljavanja zavise od intenziteta draži: što je jača uslovna draž (UD), uslovljavanje je efikasnije. Dalja analiza asocijativnih veza dovodi do nužnosti uvođenja ograničenja i korekcija pomenutog stava: suviše jaka UD ometa uslovljavanje. Korigovani stav glasi: što je jača UD (do određene granice) uslovljavanje je efikasnije. Neprecizno određenje ("do određene granice"), koje može biti samo intuitivno prihvatljivo, jer su neki opiti pokazali da UD može biti jača od bezuslovne (Jerofejeva, Stručkov), dok je pojam bioloških uslovljenosti učenja (biološki značajne draži - biološki pripremljene reakcije) ukazao na nebitnost fizičkog intenziteta UD, već na značaj njene prirodne-adaptivne-funkcije (zec je recimo lakše uslovljavan na slab zvuk šuštanja lišća, nego na jak zvuk zvona). Dakle, značajniji je kvalitet draži od kvantiteta. Dinamički intenzitet stimulusa se u ovakvoj problemskoj situaciji pojavljuje kao veoma plodan pojam iz Halovog sistema, jer govori o relativnoj snazi stimulusa (a ne o apsolutnoj-fizičkoj), koja zavisi od potkrepljujućih svojstava draži u prethodnom iskustvu jedinke (učenje) i iskustvu vrste (nasleđe). Pojam je plodan jer njegova složenost obuhvata i kvalitativni aspekt (dinamički-neke vrste draži imaju jaču snagu da pokrenu određeni organizam) i kvantitativni (intenzitet-iako odgovarajuće vrste, draži ipak mogu biti jače i slabije). U ovom radu pokušavam da preciznije odredim pojam dinamičkog intenziteta stimulusa i na osnovu nekih svojih istraživanja proširim njegovu eksplanatornu moć.

Ključne reči: stimulus, reakcija, potkrepljenje, generalizacija, diskriminacija

Ceo tekst (.pdf)

52.Joviša Obrenović, Milkica Nešić(2003). Kognitivna vrednost govornog signala u uslovima akutne hipoksije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 127-138.

Apstrakt

Cilj ovog rada je da primenom analize fizičkih karakteristika govornog signala utvrdi uticaj akutne hipoksije visina 5500 i 6700 m u funkciji kognitivnog opterećenja. Ispitanici su u klimabarokomori na simuliranim visinama 5500 i 6700 m i na ''zemlji'' rešavali Lotigov hipoksični test - izgovor trocifrenih brojeva od hiljadu, ali unazad. Oscilografskom analizom ispitivane su promene distribucije govornog signala pri generisanju odgovora, i to sledećih parametara: intenzitet signala, trajanje intersegmentalnih pauza pri izgovoru i trajanje izgovora brojeva. Dobijeni su sledeći rezultati. Govorni signal izgovorenih brojeva ima značajno veću amplitudu (intezitet) pri izgovoru na visini 5500 m u odnosu na izgovor ''na zemlji'', dok je intenzitet govornog signala značajno manji pri izgovoru na visini 6700 m. Trajanje pauza između slogova i reči ne odstupa značajno na visini 5500 m u odnosu ''na zemlju'', dok hipoksija visine 6700 m značajno produžava trajanje pauza između slogova i reči. Akutna hipoksija visina 5500 i 6700 m značajno ne menja trajanje izgovora trocifrenih brojeva. Navedeni podaci pokazuju da hipoksija ove dve visine u kognitivnom zadatku, različito utiče na dinamiku išzgovora, odnosno karakteristike govornog signala.

Ključne reči: kognicija, govor, hipoksija

Ceo tekst (.pdf)

53.Milkica Nešić, Joviša Obrenović, Snežana Cekić(2003). Brzina transmisije signala u nervnom sistemu, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 139-150.

Apstrakt

Sinapsa kao mesto komunikacije neurona ili neurona i efektorne ćelije utiče na brzinu transmisije signala. Brzina transmisije signala značajno se razlikuje u dva osnovna tipa sinapse, električnoj i hemijskoj. Zahvaljujući komunikantnim vezama, koneksonu, signal se znatno brža prenosi u električnoj sinapsi nego u hemijskoj sinapsi. Transmisija signala na nivou hemijske sinapse zavisi od dejstva neurotransmitera ili neuromodulatora oslobođenog sa presinaptičkog neurona na nivou receptora postsinaptičkog neurona. Dva osnovna tipa receptora, jonotropni i metabotropni, određuju brzinu transmisije signala. Brza sinaptička transmisija odvija se preko jonotropnih, a spora preko metabotropnih receptora. Refleks istezanja, kao primer prostog oblika ponašanja posredovanog centralnim nervnim sistemom, posledica je jonotropnih postsinaptičkih potencijala. Kompleksni oblici ponašanja, kao što je pamćenje, mogu se odvijati kompleksnim međudejstvom jonotropnih i metabotropnih receptora. Vezivanje liganga za metabotropni receptor pokreće neuporedivo komplikovaniji niz biohemijskih faza, uključujući G proteine, sekundarne prenosioce, proteinske kinaze i proteinske fosfotaze. Sekundarni glasnici dovode do mnogobrojnih ćelijskih odgovora, od otvaranja ili zatvaranja jonskih kanala membrane do izmena ekspresije gena. Ovi efekti su posredovani kompleksnim sekvencama hemijskih događaja, zbog čega su relativno spori, pa brzina metabotropnih sinaptičkih efekata može biti oko 10 000 manja u odnosu na jonotropna sinaptička dejstva.

Ključne reči: sinapsa, receprori, G-protein

Ceo tekst (.pdf)

54.Vojko Radomirović, Blagoje Nešić(2003). Opšta psihologija u učiteljskoj školi u jagodini od njenog osnivanja 1898. godine do prvog svetskog rata, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 151-164.

Apstrakt

Predmet ovog istraživanja je mesto, uloga i karakter psihologije u jagodinskoj učiteljskoj školi u vremenu od njenog početka rada 1898. godine do Prvog svetskog rata. Problem je istražen preko sledećih pokazatelja: 1. zastupljenost psihologije u nastavnim planovima po kojima je radila jagodinska učiteljska škola u ovom vremenskom razdoblju; 2. priroda sadržaja nastavnih programa psihologije jagodinske učiteljske škole; 3. udžbenik psihologije po kome je realizovan nastavni plan i program; i 4. prisustva psihologije u vannastavnim aktivnostima i na učiteljskom ispitu zrelosti. Jagodinska učiteljska škola u ovom vremenskom razdoblju imala je dva nastavna plana po kojima je radila. To je nastavni plan iz 1898. i nastavni plan iz 1904. godine. U prvom nastavnom planu bila je zastupljena psihologija sa logikom sa 4 časa u drugom razredu, a u drugom nastavnom planu isti predmet sa 3 časa u drugom i 2 časa u trećem razredu učiteljske škole. Analizirali smo nastavni program psihologije sa logikom iz 1904. godine i udžbenik "Osnovi empiričke psihologije" od V. Jeruzalema. Sadržaj udžbenika i nastavnog programa skoro se podudaraju. Osnovna karakteristika tih sadržaja je da oni po prirodi pripadaju sadržajima klasične, opšte, Vuntove introspektivne psihologije. Poređenjem tih sadržaja sa razvojno-psihološkim tokovima u razvijenim zemljama Evrope i sveta, konstatovali smo da je u jagodinskoj učiteljskoj školi dominirala nemačka Vuntova psihologija što je predstavljalo izvestno zaostajanje za tadašnjim savremenijim psihološkim školama i pravcima (funkcionalizmom, psihoanalizom, bihejviorizmom) nekih zemalja. Prisustvo psihologije u vannastavnim aktivnostima učenika (školskim sekcijama i klubovima) ukazuje da se na neki način ipak pratio savremeni razvoj psihološke nauke, a prisustvo psihologije u pismenom i usmenom obliku na učiteljskom ispitu zrelosti ravnopravno sa pedagogijom ukazuje na njeno značajno mesto i ulogu u stručnom obrazovanju budućih učitelja.

Ključne reči: jagodinska učiteljska škola, nastavni plan i program, udžbenik psihologije, učiteljski ispit zrelosti, vannastavni rad učenika, opšta Vuntova introspektivna psihologija

Ceo tekst (.pdf)

55.Jelena Opsenica(2003). Komparacija vaspitnih ciljeva čitanke za osmi razred i vaspitnih ciljeva plana i programa osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 165-180.

Apstrakt

Ovo je rad o delu vaspitnih uticaja koje škola, preko udžbenika, vrši na učenike. Predmet istraživanja je Čitanka za 8. razred osnovne škole, namenjena učenicima koji nastavu slušaju na srpskom jeziku (srpski jezik kao maternji). Cilj istraživanja je definisanje vaspitnih ciljeva Čitanke i njihovo upoređenje sa vaspitnim ciljevima srpskog jezika iz Plana i programa osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Hipoteza istraživanja predpostavlja neusklađenost vaspitnih ciljeva Čitanke i vaspitnih ciljeva iz Plana i programa. Pošto postoje srodna istraživanja sa početka 90-tih, upoređeni su rezultati ovog i tih istraživanja. Metod istraživanja je analiza sadržaja.

Ključne reči: vaspitni ciljevi; čitanka

Ceo tekst (.pdf)

56.Vojko Radomirović, Blagoje Nešić(2003). Udžbenici psihologije u školama srpskog naroda druge polovine 19. Veka, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 181-199.

Apstrakt

Problem našeg istraživanja je bio utvrđivanje i analiza udžbenika psihologije koji su korišćeni u srednjim i višim školama Srbije, Vojvodine i Kosova u drugoj polovini 19. veka. Utvrđeno je da su korišćeni sledeći udžbenici psihologije: 1. Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu od Alimpija Vasiljevića (1870); 2. Rukopisni udžbenik "Tezisi za psihologiju", od Nikole Vukićevića (1877); 3. Psihologija za škole i za samouke, naročito za učitelje, od Petra Radulovića (1892); i 4. Opšta pedagogika, od dr Vojislava Bakića (1897). Svi udžbenici obrađivali su približno iste programske sadržaje (osete, um, osećanja i volju). Prvi srpski udžbenik psihologije, od A. Vasiljevića obrađivao je ove sadržaje u duhu nemačke psihologije moći i engleske senzualističke, asocijacionističke psihologije. Udžbenici N. Vukićevića i P. Radulovića (osete, um i volju) obrađivali su nemačkom psihologijom moći, a osećanja su samo u udžbeniku P. Radulovića objašnjena u duhu fiziološke psihologije. Knjiga V. Bakića je obrađivala gradivo na najsavremeniji način od svih navedenih udžbenika i to u duhu Herbartove i engleske nativističke psihologije. Zaključili smo da je psihologija u školama srpskog naroda ovog vremena značajno zaostajala u odnosu na psihologiju razvijenih evropskih zemalja.

Ključne reči: psihologija moći, spekulativna psihologija, asocijacionistička psihologija, herbartova psihologija, racionalizam, empirizam, fiziološka psihologija,nativistička psihologija

Ceo tekst (.pdf)

57.Momčilo Simonović(2003). Kompleksnost strukture odnosa motivacija-ličnost, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 200-213.

Apstrakt

Ovo istraživanje dokazuje specifične odnose izmedju unutrašnje motivacije, pre svega motiva postignuća i osobina ličnosti, putem neposrednog empirijskog utvrdjivanja razlike izmedju nivoa aspiracije, i uspeha na zadatku u okolnostima odsustva i prisustva frustracije. Ispitivanje relacija izmedju motiva postignuća i osobina ličnosti izvedeno je primenom eksperimentalnog metoda i metoda testiranja kod učenika viših razreda osnovne škole, primenom Katelovog inventara ličnosti HSPQ predvidjenog za uzrast ispitanika od 12 do 18 godina. Analizom podataka utvrdjeno je da motiv postignuća zavisi od vrste i stepena razvijenosti kako kognitivnih tako i konativno-emocionalnih osobina ličnosti.

Ključne reči: unutrašnja motivacija, motiv postignuća, ličnost, kognitivne, konativno-motivacijske i emocionalne osobine. motiva postignuća i osobina ličnosti

Ceo tekst (.pdf)

58.Bojana Ilić(2003). Kvalitet komunikacije između učenika i nastavnika, Godišnjak za psihologiju, Vol. 2., No. 2., pp. 213-219.

Apstrakt

Zahvaljujući promenama opše klime i dinamici koja menja tradicionalne obrasce ponašanja, menja se i opšta klima u školi. Značaj učenja o komunikacijama ima posebnu vrednost u našim aktuelnim društvenim zbivanjima. I učenicima i nastavnicima treba omogućiti učenje funkcionalnijih formi ponašanja u komunikacijama. Komunikacije se mogu razvijati, učiti i unapređivati, a samim tim i naš odnos prema problemima i konfliktima. Jedan od programa za rešavanje problema u učionici je program "Obrazovanje za mir i toleranciju" koji kao prevashodni cilj ima prevenciju konflikata u školi. Ideja da se prednost da metodama kooperativne pedagogije je noviji pokušaj da se u prvi plan stavi razmena informacija, grupni rad i međusobno pomaganje. Uvođenje poverenja u razred je jedan od prvih koraka takve komunikacije. Nastava je specifična u društvima koja su u fazi promena. Poznato je da saradnja svih obrazovnih partnera povećava šanse za uspeh dece u školi, srazmerno tome kojiko je proaktivna i organizovana. U tom kontekstu se može posmatrati i pitanje prava deteta u obrazovanju i ciljeva postavljenih obrazovanjem, koji su mnogostruki i mnogodimenzionalni. Zadatak nastavnika je da bude posrednik između učenika i sredine, kako ne bi došlo do erozije lične autonomije već kako bi se omogućila komunikacija i integracija mladih među sobom i sa autoritetima.

Ključne reči: komunikacija u školi, kooperativna pedagogija, ciljevi obrazovanja

Ceo tekst (.pdf)

59.Lidija Mitić, Bojana Dimitrijević, Ljubiša Zlatanović(2008). Apstraktna inteligencija, emocionalna inteligencija i javljanje flow-a, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 147-168.

Apstrakt

Cilj našeg istraživanja bio je nastojanje da otkrijemo i opišemo faktore i preduslove za dostizanje optimalnog iskustva i, uopšte rečeno, složenog osećaja očaravajuće obuzetosti, ispunjenosti, zadovoljstva i sreće koje prati flow. Koji su to preduslovi, odnosno, crte ličnosti, najvažniji za nastanak flow-a? Zašto ljudi teže flow-u, i da li postoji razlika između osoba različitog nivoa emocionalne i apstraktne inteligencije u sposobnosti dostizanja stanja flow-a. Uzorak istraživanja je prigodan, čini ga 110 ispitanika, starosti od 25 do 50 godina. Sastoji se od ispitanika za koje se ispostavilo, na osnovu dobijenih rezultata testova, da su dostizali stanje flow-a. Među ispitanicima ima dosta sportista, muzičara, umetnika, šahista ali i prosečnih, "običnih" ljudi. Pretpostavka od koje smo krenuli je da količnik apstraktne inteligencije nije prediktor uspeha u životu i zadovoljstva radom koji implicira flow, i da je nastanak flow-a omogućen učešćem crta ličnosti koje čine emocionalnu inteligenciju, a koje su obuhvaćene jednim od testova primenjenih u istraživanju. Većina hipoteza je potvrđena.

Ključne reči: flow, optimalno iskustvo, emocionalna inteligencija, apstraktna inteligencija, sreća, samosvrhovito iskustvo

Ceo tekst (.pdf)

60.Lidija Đurđić, Bojana Dimitrijević(2008). Emocionalni profil i doživljaj tela kod osoba sa tetovažom, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 169-186.

Apstrakt

Osnovni cilj našeg istraživanja bio je da se prikaže emocionalni profil i doživljaj tela kod osoba sa tetovažom. Istaživanje je sprovedeno na uzorku od 120 ispitanika, u okviru koga je bilo 60 tetoviranih i 60 netetoviranih osoba. U obe grupe bilo je po 30 muškaraca i 30 žena starosti od 20 do 30 godina. Grupe su ujednačene i po obrazovanju. Korišćeni su Pluchikov indeks emocija Body Distortion Questinnaire, i Lista osnovnih podataka. Pretpostavka od koje smo krenuli je bila da se emocionalni profil i doživljaj tela tetoviranih ljudi značajno razlikuju od emocionalnog profila i doživljaja tela kod netetoviranih ljudi. Polazne hipoteze istraživanja su većim delom potvrđene.

Ključne reči: emocionalni profil, doživlja tela, tetovaža

Ceo tekst (.pdf)

61.Vladimir Nešić, Milkica Nešić(2008). Kalendar značajnih događaja za istoriju psihologije, Godišnjak za psihologiju, Vol. 5., No. 6-7, pp. 187-212.

Apstrakt

U ovom radu sadržani su podaci od posebnog značaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu naći u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najveći broj podataka, učinjeno je ekstremno sažimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u načinu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je sada pred čitaocima, obuhvaćeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar - jun. Najveći broj podataka se odnosi na datume rođenja istaknutih ličnosti u psihologiji i njihove doprinose u naučnoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale značajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani događajima u našoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naših psihologa. Cilj rada je da se čitaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikošću i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istražuju ličnosti i dela za koje imaju najviše interesovanja.

Ključne reči: istorija psihologije, eminentni psiholozi, naučni doprinosi

Ceo tekst (.pdf)

62.Vanja Kljajević(2009). Preskakanje rečnika? Od sintakse do pojmovnog znanja, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 7-22.

Apstrakt

Ovaj članak istražuje kognitivne osnove jedne strategije rečeničnog razumevanja kod ST, pacijentkinje sa anomijom. Iako je njeno razumevanje složenih sintaksičkih struktura kao što su relativne rečenice, pasivne konstrukcije i 'wh'-konstrukcije na najvišem nivou, ona često ne može da tačno imenuje ili pokaže predmete na koje referiraju imenice korištene u tim strukturama. Disocijacija sintakse i leksikona kod ST ukazuje na mogućnost postojanja mehanizma koji povezuje sintaksu i konceptualno znanje, i koji funkcioniše i kada ST ne uspeva da koncepte 'prevede' u reči. Jedna od hipoteza koje se razmatraju u ovom članku je da je strategija razmevanja kod ST zasnovana na sintaksičkom cueing-u koji omogućavaju gramatičke funkcije imenica čak i kada ST ima problema sa značenjem tih imenica. Druga hipoteza je da ST kombinuje raspoložive lingvističke informacije sa percepcijom vizuelne scene rečenice u enaktment zadatku, što joj uzeto zajedno osigurava pristup konceptualnim informacijama dok se sam leksion preskače.

Ključne reči: anomija, pojmovno znanje, reprezentaciona modularnost, interfejsni moduli

Ceo tekst (.pdf)

63.Smiljana Bundovska, Mirko Uljarević(2009). Praktični i etički izazovi kod sprovođenja istraživanja sa decom i adolescentima, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 23-32.

Apstrakt

Zahvaljujući neinvazivnosti, dobroj spacijalnoj rezoluciji i brojnim drugim prednostima funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) je postala metod izbora u istraživanju kognitivnih funkcija. Neke od ovih studija su zaokupile medijsku paznju i dovele do interesoanja za ovu metodu. Uzimajući u obzir veliki potencijal ali i potencijalne rizike važno je biti svestan etičkih i praktičnih izazova koji su vezani za upotrebu ove metode u istaživanju, naročito kada su ciljna grupa deca i adolescenti. U ovom članku razmotrićemo probleme vezane za pravo deteta na dobrovoljni pristanak da učestvuje u studiji i da se iz nje povuče, za neočekivane potencijalno patološke nalaze kod dobrovoljaca u istraživanju i za problem neželjenih pokreta u toku eksperimentalne sesije. Neki od načina na koji se ovi problemi mogu potencijalno prevazići će biti razmotreni.

Ključne reči: funkcionalna magnetna rezonanca, neočekivani nalazi, neželjeni pokreti

Ceo tekst (.pdf)

64.Ljubiša Zlatanović(2009). Od uma ka mašini i obratno: veštačke inteligencija i metafora kompjutera, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 33-48.

Apstrakt

Veštačka inteligencija (AI) je rastuća, vitalna grana nauke o kompjuterima koja se bavi stvaranjem kompjuterskih programa sposobnih da pokažu "inteligentno" ponašanje. Istraživači u ovoj oblasti, kao i u bliskim oblastima kognitivne nauke, usvojili su kompjuter kao metaforu mašine za ljudski um (mozak). U ovom radu se tvrdi da su različite vrste metafora mašine vekovima koristili filozofi i naučnici. Tako, metafora kompjutera, reprezentovana u veštačkoj inteligenciji, samo je jedna od metafora mašine. Prema ovoj modernoj metafori, ljudski um (mozak) funkcioniše slično kompjuteru - "pametnom", složenom, višenamenskom sredstvu koje procesuje informaciju brzo i tačno. Ovaj rad je pokušao da istakne neka pitanja koja su uključena u upotrebu ove metafore, naglašavajući njena osnovna ograničenja i moguće implikacije za konceptualizaciju ljudskog uma (mozga).

Ključne reči: veštačka inteligencija, kognitivna nauka, kompjuter, metafora, um (mozak)

Ceo tekst (.pdf)

65.Marina Stošić(2009). Teorije mesečeve iluzija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 49-64.

Apstrakt

U radu je najpre dat fenomenološki opis mesečeve iluzije i njeno određenje s obzirom na Gregoryjevu klasifikaciju vizuelnih iluzija. U nastvaku je data podela teorija mesečeve iluzije i detaljan prikaz najznačajnijih među njima. Opisani su i ključni eksperimenti, počevši od najstarijih izvedenih početkom četrdesetih godina prošlog veka, do onih izvedenih s kraja prošlog i početkom ovog veka. Zatim smo vođeni Eganovim shvatanjem potpune teorije mesečeve iluzije pokušali objediniti dve najistaknutije suprotsavljene teorije: okulomotornu i teoriju opažene distance. Na kraju rada, osvrnuli smo se na neke od razloga zbog kojih mesečeva iluzija, uprkos velikom interesovanju istraživača i brojnim eksperimentima, i dalje ostaje bez opšte prihvaćenog teorijskog objašnjenja.

Ključne reči: mesečeva iluzija, vizuelne iluzije, teorija opažanja distance, okulomotorna teorija

Ceo tekst (.pdf)

66.Ivana Simić, Jelisaveta Todorović(2009). Uticaj kulture na razvoj emocija, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 65-80.

Apstrakt

U ovom radu pokušaćemo da prikažemo kako na razvoj emocija, na njihov kvalitet, intenzitet, bihejvioralnu ekspresiju, organizaciju i upravljanje utiče kultura. Namera nam je da predstavimo kako i kada biološko nasleđe koje je neosporno u razvoju emocija dolazi u interakciju sa kulturom i zajedno utiču na manifestacije emocija. Pored toga, govorićemo i o najvažnijem agensu koji utiče na socijalizaciju emocija, odnosu roditelj - dete, u kome je roditelj medijum kroz koji kultura ostvaruje svoj uticaj na razvoj emocija kod deteta.

Ključne reči: kultura, emocije, razvoj, odnos roditelj - dete

Ceo tekst (.pdf)

67.Vesna Anđelković, Maja Zlatanović, Snežana Vidanović, Snežana Stojiljković(2009). Opšta adaptacija iz jednoroditeljskih porodica, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 81-94.

Apstrakt

Imajući u vidu da struktura porodice određuje porodične procese i da oni imaju značajnu ulogu u razvoju dece i njihovom funkcionisanju, osnovni cilj istraživanja bio je da ispitamo da li postoje razlike u adaptaciji između dece iz jednoroditeljskih i potpunih porodica. Istraživanjem je obuhvaćeno 60 majki dece uzrasta od tri do pet godina iz Ćuprije. Polovinu uzorka činile su samohrane majke, a drugu polovinu majke iz potpunih porodica. Za procenu opšte adaptacije dece korišćena je Kontrolna lista dečijeg ponašanja-Fribourg (Child behaviour and item of strain-Fribourg) koja se bazira na nemačkoj verziji Klasenovog upitnika "SDQ". Na osnovu ovog instrumenta dobijeni su podaci o prisustvu emocionalnih problema, teškoća u ponašanju, hiperaktivnosti, problema u odnosu sa vršnjacima, somatskih problema i prosocijalnog ponašanja. Rezultati su pokazali da deca samohranih majki ispoljavaju više emocionalnih problema. Zaključeno je, takođe, da je u razmatranju opšte adaptacije dece neophodno uključiti i pol.

Ključne reči: jednoroditeljske porodice, adaptacija dece

Ceo tekst (.pdf)

68.Branimir Vukčević(2009). Obrasci afektivne vezanosti i formalno-operacionalno mišljenje, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 95-112.

Apstrakt

U ovom radu proučavamo delovanje afektivne vezanosti na razvoj formalno-operacionalnog mišljenja u porodičnom kontekstu. Uzorak čine učenici osmog razreda osnovne škole, drugog i četvrtog razreda srednje škole, starosti od 14 do 19 godina, ukupno 301. Koncept baze sigurnosti je postulirala Meri Ejnsvort u okviru teorije afektivnog vezivanja. Sigurnost koju deca osećaju u porodici osnova je za razvoj društveno poželjnih osobina, znanja i veština u mnogim oblastima, a sigurna afektivna vezanost je važan aspekt porodične sigurnosti. Pretpostavili smo da će se veza između kognitivnog i emotivnog razvoja ispoljiti kao statistički značajne razlike u postignuću na Bondovom testu logičkih operacija (BLOT) između adolescenata koji imaju različite obrasce afektivnog vezivanja. Nalazi pokazuju da su sigurno i odbacujuće afektivno vezani adolescenti bolji od preokupirano i bojažljivo afektivno vezanih adolescenata. Afektivna vezanost deluje na razvoj mišljenja u sinergiji sa povoljnim porodičnim kontekstom u pogledu kulturno-potpornih sredstava. Kao deo porodičnog konteksta ispitali smo kulturno-pedagoški nivo porodice, specifičnu roditeljsku medijaciju kulturno-potpornih sredstava, obrazovanje roditelja.

Ključne reči: afektivno vezivanje, formalno-operacionalno mišljenje, kulturno-potporna sredstva, porodica

Ceo tekst (.pdf)

69.Biljana Pejić, Nebojša Milićević(2009). Serijska reprodukcija i modusi estetske procene, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 113-132.

Apstrakt

Rad se bavi ispitivanjem estetskih dimenzija u pojedinim fazama serijske reprodukcije vizuelnog materijala. Cilj je da se utvrdi kako se dimenzije: sklada (h), ukrasa (r) i dubine (d) menjaju po fazama reprodukcije. Istraživanje je organizovano u dva eksperimenta. U prvom eksperimentu grupa ispitanika je, metodom serijske reprodukcije, reprodukovala tri stimulusa-detalja sa slika Miroa, Tabakovića i pećinskog crteža. Dobijeno je 10 reprodukcija za svaki stimulus (ukupno 30). U drugom eksperimentu, druga grupa ispitanika je procenjivala reprodukcije na tri sedmostepene skale po dimenzijama: sklada (h), ukrasa (r) i dubine (d). Rezultati pokazuju da ne postoji doslednost u trendu kod svih dimenzija u odnosu na redosled faza reprodukcije. Udeo pojedinih dimenzija varira zavisno od stimulusa koji se reprodukuje. Nalazi delimično potvrđuju rezultate ranijih istraživanja koji pokazuju da sa porastom broja pokušaja u serijskoj reprodukciji dolazi do pojednostavljivanja crteža.

Ključne reči: serijska reprodukcija, estetski modusi, sklad, ukras, dubina

Ceo tekst (.pdf)

70.Bojana Škorc, Vesna Ognjenović(2009). Zajedničko građenje: Likovni i verbalni izraz u grupnoj priči, Godišnjak za psihologiju, Vol. 6., No. 8, pp. 133-154.

Apstrakt

Trijadne grupe u okviru interaktivnog radioničkog rada kreirale su zajedničke priče u kojima je postojao dvostruki izraz - slikovni (crtež) i verbalni. Elementi priče su sukcesivno uklapani u celinu na nivou grupa. Ključna pitanja koja se razmatraju: 1- način povezivanja slike i verbalnog izraza, 2- integrativni procesi sklapanja elemenata u celinu priče i 3- način nadovezivanja slikovnog izraza na polustruktuirane forme u zadatku. Radi se o produktima kreativnog, divergentnog procesa tokom koga su se pojavili raznovrsni odgovori. Učestvovalo je 189 nastavnika osnovnih škola, a nalazi su analizirani kvalitativno (frekvencije i procenti) i kvantitativno (analiza varijanse i koeficijent korelacije). Rezultati upućuju na neke osobine procesa koje bi mogle imati značaja ne samo kao uvid u kreativni grupni proces, već i kao preporuke pri koncipiranju obrazovanja za umetnost. Dominacija integrativnih procesa, odnos između slike i reči, integrativno sažimanje naslova, odnos slika - reč na kreiranje, su neka od pitanja koja se razmatraju u radu.

Ključne reči: kreativnost, integrativni zadatak, psihologija umetnosti

Ceo tekst (.pdf)

 

 

Due to their commercial nature and large stockpiles of replica watches uk available watches, dealers always offer greater flexibility in payment and trade selection than private trading replica watches uk partners will offer. In terms of value, traders can benefit from a dealer is desire to deal rolex replica uk from inventory. Trade-in value offered to an owner is likely to exceed the value of the same dealer is outright purchase offer for an owner is timepiece. Pulling from a dealer is existing inventory can be the key to securing more purchasing power and replica watches uk receiving the greatest possible value in return. Given the chance to turn his watch into replica watches sale purchasing power, an owner looking to swap can receive the best return for his trade if he opts to pull from a commercial partner is standing supply rather rolex replica than request a "watch hunt."